 |
| Dejan Ristanović |
Beskrajni redovi ljudi ispred Infostana čekaju listu (ne)plaćenih računa... Redovi ispred pošte kada se plaćaju komunalije... Malo ko zna da se oba posla mogu obaviti iz fotelje - nije lako napraviti e-government rešenja, ali je još teže naučiti ljude da ih koriste...
Infostan spada u prva domaća javna preduzeća koja su, još 1999. godine, ponudila uvid u stanje računa preko Interneta - odete na www.infostan.rs, kliknete na Računi / Upit stanja / On-line upit, unesete šest cifara iz poziva na broj računa koji ste našli u svom poštanskom sandučetu (pomalo neobičan pristup pitanju bezbednosti, ali funkcioniše) i dobijate kompletnu listu (ne)plaćenih računa, od maja 1999. godine do danas. Nešto kasnije sličnu uslugu je ponudio Telekom, a ažurni su bili i Internet provajderi, mobilni operateri i (neki) sistemi kablovske televizije. Račun za struju i dan-danas ne možete proveriti preko Interneta, baš kao ni finansijska zaduženja kod raznih državnih organa.
Čudno je pre svega to što ljudi iz Infostana, koji su povodom "afere zaostalih računa" gostovali u brojnim emisijama, nisu ni pomenuli mogućnost da korisnici, umesto da čekaju u kilometarskim redovima, listu svojih računa provere preko Interneta - kao da ne znaju za sopstveni sajt. Razgovarao sam sa nekoliko kolega i saradnika koji takođe nisu imali pojma o Infostanovom on-line upitu stanja. Kao da je neko pre 10 godina napravio dobru stvar i ostavio je u zapećku sajta, da bi i sam zaboravio na nju. Telekom i Telenor su intenzivno reklamirali svoje portale i zato ih ljudi danas koriste, ili barem znaju za njih.
Dug je put od sporadičnih baza podataka (delimično) pristupačnih preko Interneta do integrisanih sistema koji bi uštedeli ljudski rad. Jeste li, recimo, posmatrali šta radi službenica na šalteru banke kada tražite neku sasvim običnu stvar - kao da na tastaturi treba otkucati čitavu novelu. A zapravo se po sto puta prekucavaju vaše ime, adresa, lični broj, brojevi računa... Nedavno je MUP Srbije objavio API za čitač elektronskih ličnih karata (ČELIK), ali ko ga je ugradio u svoju aplikaciju? Ili je uvek lakše prekucati podatke (pa tako hiljadu puta za hiljadu klijenata), a onda odneti elektronsku ličnu kartu i kopirati je... na kopir mašini?
Tako je to u IT svetu - težimo integraciji digitalnog toka informacija, ali živimo od papira... Zato verujem da ćete sa zadovoljstvom pročitati naš veliki test multifunkcionalnih uređaja zasnovanih na laserskoj tehnologiji, a idućeg meseca sliku ćemo pogledati sa druge strane, kroz objektiv savremenih digitalnih fotoaparata. Vidimo se 1. juna!
|
