 |
| Dejan Ristanović |
U eri smanjenja računara retko ko pomisli da bi oni mogli da budu i mnogo veći. Recimo, računar na čitavoj površini stola ili čak na čitavom zidu... Na nedavno održanom CES-u prikazani su i ovakvi golijati, ali ostaje veliko pitanje kako ćemo komunicirati sa njima
Scene iz SF filmova po ko zna koji put postaju realnost. Ekrani su porasli i pojeftinili, tako da ih možete ugraditi praktično na bilo šta što je ravno, uz očekivanje da i taj zahtev o ravnim površinama uskoro ode u prošlost. Gorilla staklo ih čini robustnim, pa ih je teško slomiti ili izgrebati, a opet su osetljivi na dodir, tako da nekoliko ljudi koji sede oko stola ili priđu zidu mogu zajedno da rade na kompjuteru. Računarska snaga je najmanji problem, pošto i sasvim mali računari pod Android-om, Unix-om ili Windows-om lako kontrolišu ekran velike rezolucije.
Problemi nastaju kada se razmišlja o komunikaciji sa računarom. Touch interfejs je sjajan kada treba pokretati programe, birati iz menija ili raditi sa slikama, ali kada poželite da nešto napišete, stvari se komplikuju. Sa svih strana stižu uređaji koji obećavaju lakše upravljanje, ali nijedan od njih ne dostiže pouzdanost tastature i miša. Ovih dana sam isprobao Logitech Touch Mouse T620 koji moderno izgleda, lak je, podržava gestove, ali svaki drugi put "ne razume" desni klik, a i skrolovanje je mnogo nepreciznije nego kada se koristi(o) točkić. U ovom broju "PC"-ja prikazujemo još avangardniju ideju, Genius Ring Air, koji nataknete na prst, pa onda možete da upravljate kursorom i dok su prsti nad tastaturom. Ili možda puna sloboda pokreta koju je na CES-u demonstrirao Leap Motion Controller (www.leapmotion.com), "gledajući" prste i prateći njihovo kretanje. Ipak, teško da će preciznost biti dovoljna da se zameni tastatura.
Fascinantno je videti kako su neki uređaji zasnovani na trivijalnoj ideji zapravo savršeni i dugovečni. Recimo, tastatura. Kako mašini saopštiti neku rečenicu? Postoji tridesetak slova, deset cifara, nešto specijalnih simbola... za svaki napravite po jedno dugme i to je to - od 1866. do danas niko nije smislio ništa pametnije. Druga odgovarajuće jednostavna ideja je prepoznavanje govora - kažite mašini to što želite. Nažalost, u toj oblasti napredujemo koracima puža - kada sam juče svom prilično novom i prilično modernom handsfree uređaju u kolima rekao call, a on to shvatio kao delete, bilo mi je jasno da nećemo skoro pričati sa računarima. I tako, da li ćemo li u Redakciji uskoro imati ekran veličine zida na kome ćemo rasporediti kandidate za Top 50 domaćih sajtova, a onda ih razmeštati po kategorijama koristeći klasičnog miša? Voleo bih da se pojavi nešto modernije, ali se na takav ekran svakako neću žaliti...
|
