Dejan Ristanović

Koja je vaša prva reakcija kada pročitate da se pojavila nova generacija 3D kartica? Verovatno ćete reći „oh ne, zar opet?“ Za nepune dve godine ka ekranima naših monitora usmeravan je izlaz iz Riva, Riva TNT, TNT 2 i TNT 2 Ultra kartica, kao i odgovarajućih adaptera zasnovanih na konkurentskim čipovima. Svaka nova generacija donosila bi „neviđenu“ brzinu i postajala „prava stvar“ koja traje tek nekoliko meseci.

Čitajući tekst o grafičkim karticama, primetićete da GeForce 256 nije samo „još jedan novi set čipova“ – NVidia kaže da je to najveći konstrukcijski pomak od početaka 3D akceleracije. Ima nečega u toj izjavi: po prvi put su kompletni proračuni transformacija i osvetljenja „oduzeti“ centralnom procesoru i povereni 3D akceleratoru, što redefiniše pojam „grafički procesor“. Nastavlja se trend decentralizacije računara – u prvobitnim arhitekturama procesor je radio apsolutno sve, od skeniranja tastature do generisanja slike (setimo se ZX-81), a onda je jedna po jedna funkcija poveravana kontrolerima, koji i sami sadrže procesore specijalne namene. Centralni procesor, uz svu moć koju je poslednjih godina stekao, polako prerasta u dirigenta složenog orkestra, čiji članovi komuniciraju i direktno, jedan sa drugim. Na kraju bi se, kao u priči H. Dž. Velsa „Cvet ljubavi“, moglo desiti da centralni procesor postane nepotreban, a da računar preraste u distribuirani sistem. Teorija distribuiranih sistema detaljno je proučena u kompjuterskim naukama, ali se uglavnom odnosi na geografski udaljene, spregnute računare; algoritmi bi se, naravno, mogli primeniti i na distribuirani sistem u jednom kućištu.

U očekivanju te budućnosti, poslovni korisnici će prema GeForce-u biti prilično indiferentni, pošto još nije pronađena adekvatna primena 3D kartica u Word-u ili Excel-u. Sa druge strane, oni koji „povremeno“ pokrenu neku igru znaju koliko je 3D grafika učinila da se virtuelni svet približi realnom, pa će sa interesovanjem pogledati novu karticu – najzad, ide Nova godina, a to je sezona kada se prodaje najviše računara i druge opreme. Znate i sami kako to ide – kad već menjate grafičku karticu, možda razmislite i o novoj ploči, procesoru, disku od 18 GB... O svim tim komponentama pišemo u ovom broju „PC“-ja, prepuštajući vam da od njih sastavite savršenu konfiguraciju za 2000. godinu.

Prvi broj „PC“-ja za 2000, po tradiciji, izlazi nekoliko dana pre Nove godine, pa verujem da ćete i tokom praznika imati o čemu zanimljivom da čitate. Vidimo se 25. decembra!

U hardverskom bloku prikazujemo novu generaciju grafičkih kartica koju predstavlja NVidia GeForce 256 i poredimo je sa ostalim TNT 2 Ultra karticama renomiranih proizvođača, uporedno testiramo hard diskove od 18 GB, analiziramo seriju jeftinih matičnih ploča zasnovanih na novim Intel 810 i 810e setovima čipova, objavljujemo rezultate koje je postigao Athlon na aritmetičkim testovima, prikazujemo klasične i kablovske modeme, IP Sharer, velike UPS-ove koji obezbeđuju napajanje čitave mreže, domaće UPS-ove koji se napajaju iz klasičnih akumulatora i obezbeđuju više sati rada bez struje, skenere firmi Hewlett-Packard, Canon i Genius, laserske i ink-jet štampače... Uz prikaze tri interesantna notebook-a, našlo se mesta i za dva mala računara: Sharp HC-4600 donosi neke zanimljive dodatke, a HP 49G je novo čudo tehnike namenjeno inženjerima...

Hit softverskog bloka je prikaz finalne test verzije Windows-a 2000, koji će izaći u februaru 2000. Isprobali smo verzije novog Windows-a namenjene radnim stanicama i uočili njihove prednosti i novitete koje donose; u "PC #52" sledi test Windows-a 2000 na serverskim platformama. Objavljujemo i prve utiske o Delphi-ju 5, prikaze programa Archicad 6 i Adobe PressReady 1.0, analizu (praćenu tabelom) Y2K kompatibilnosti Microsoft-ovih operativnih sistema i poslovnih programa, praktične savete za one koji planiraju da, redovno ili jednokratno, (re)instalaciju Windows 95/98, a tu je i uobičajena "doza" Windows NT trikova.

Blok posvećen komunikacijama počinje analizom usluga e-mail provajdera, sistema kod kojih možete otvoriti besplatnu i "doživotnu" mail adresu. Koji od njih nudi kakve usluge, kolike su kvote, na koji način se plaća za "besplatni" e-mail i kada se odlučiti za ovakav sistem rada? Pišemo i o sajtovima koji obezbeđuju publikovanje vašeg foto-albuma na Web-u, prezentacijama koje će interesovati vašu decu, kao i sajtovima posvećenim viskiju i drugim žestokim pićima. Programeri će čitati o mobilnim agentima, programima koji se po potrebi kreću s računara na računar, noseći sav svoj kod sa sobom i obezbeđujući korisnicima Interneta raznovrsne usluge.

Specijalni dodatak nosi naslov "Adobe InDesign - DTP sledeće generacije" i posvećen je programu kojim Adobe, supersila u svetu pripreme za štampu, želi da preuzme veći deo DTP tržišta. Predstavljamo nove tehnologije ugrađene u InDesign, opisujemo njegovu upotrebu i skiciramo primene kroz integraciju sa prepress okruženjima.

Kupovinom "PC #51" učestvujete u nagradnoj igri firme DirectLink, koja je obezbedila atraktivne novogodišnje nagrade.

"PC #51" se od četvrtka, 2. decembra decembra prodaje u prostorijama Redakcije, Krušedolska 5-7, po povlašćenoj ceni od 73 dinara. Sledećih dana pojaviće se i na ostalim prodajnim mestima, po ceni od 80 dinara.