Dejan Ristanović

Ovo je drugi i, iskreno se nadam, poslednji put da pišem uvodnik posvećen ukidanju sankcija. Prošli put, decembra 1995, uklanjanje embarga je predstavljalo tek virtuelnu realnost – mnoga su nam vrata i dalje bila zatvorena. Čak i takva „mala vrata“ bila su dovoljna da se tokom 1996. i 1997. domaće informatičko tržište munjevito razvije: velike računarske firme su došle u Jugoslaviju, stizala je najmodernija oprema, pa čak je i softversko tržište počelo da se sređuje, što je rezultiralo lokalizacijom Office-a 97. Tokom 1998. ponovo smo se zatvorili u crnu rupu svoje ksenofobije i onda je 1999. bilo šta je bilo. Danas, kada smo se uz pomoć zvečki i bagera nekako izvukli iz crne rupe, sa mnogo nade gledamo u mesece koji dolaze, očekujući da konačno krenemo u Evropu i svet, ali i da svet dođe kod nas.

Malo je oblasti u kojima je kontakt sa svetom važan kao za informatiku. U kompjuterskoj industriji stvari se brzo menjaju, generacije opreme i softvera prestižu jedna drugu, a sve to obezbeđuje nove primene i efikasniji rad. „Prošlu turu“ ukidanja sankcija iskoristili smo da se povežemo na Internet i upravo taj „poslednji voz“ omogućio nam je ne samo da koliko-

toliko ostanemo u toku, već i da savladamo ratni mrak 1999. i medijski mrak 2000. Internet više nije dovoljan – ozbiljno kasnimo u svet e-biznisa, a upravo elektronsko poslovanje predstavlja najbolju priliku da se iz male zemlje stigne do globalnog tržišta. Zato nam je hitno potrebna reorganizacija banaka – nadam se da će ljudi koji se budu bavili tim poslom shvatiti da se sa bankom XXI veka neće komunicirati preko šaltera.

Drugi veliki posao je uspostavljanje softverskog tržišta ili, gledano u širim okvirima, obezbeđivanje poštovanja autorskih prava. Neće to ići lako: ljudi su se previše dugo navikavali da kupuju piratovan softver, piratovane muzičke CD-ROM-ove, gledaju piratske filmove na TV-u... Jedina svetla tačka je DVD tržište, na kome se uglavnom prodaju originali, možda i zbog toga što je kopiranje tehnički složeno. Mnogi korisnici su, dakle, spremni da plate za sigurnost i kvalitet, ako imaju dobar motiv. Taj motiv bi, uz zakonsku regulativu, mogla biti tehnička podrška, ključ za uspešnu primenu softvera.

Ako to uopšte i treba reći, otvaranje prema svetu biće značajno i za naš časopis i omogućiće nam da još ažurnije predstavljamo ne samo mainstream proizvode, već i alternative, perspektivne uređaje i programe manje poznatih firmi. Nadam se da će se ta raznovrsnost osetiti već u sledećim brojevima „PC“-ja i... vidimo se 5. decembra!

Hardverski blok počinje predstavljanjem nove generacije Intel-ovih i AMD-ovih procesora koji rade na frekvencijama iznad 1 GHz. Značajan prostor posvećujemo digitalnom videu, predstavljajući ovu tehnologiju, njene mogućnosti i ograničenja i opisujemo primenu digitalnog kamkodera kao i prateći proces elektronske montaže. Važna tema je i uporedni test novih laserskih štampača iz ekonomske klase, namenjenih manjim kancelarijama i kućnoj primeni. Upoznaćete nove GeForce 2 MX grafičke kartice sa video izlazom, Hansol i Iiyama monitore koji upravo stižu na naše tržište, Canon, Sony i Nikon digitalne foto-aparate, nove ink-jet štampače, plotere i multifunkcionalne uređaje, Mustek i Plustek skenere i niz zanimljivih dodataka.

U softverskom bloku, nadovezujući se na diskusiju o digitalnim kamkoderima i nelinearnoj montaži, predstavljamo Adobe Premiere 5.1. Opsežan tekst posvećen je resursima koji će vam pomoći da racionalno upotrebite Microsoft Office - koje Web sajtove da posetite i koje CD-ove da nabavite? Predstavljamo i Novell-ovu novu e-commerce strategiju nazvanu One Net, Norton System Works 2001, izdanja enciklopedija Encarta i Britannica Deluxe za 2001. godinu kao i knjige digitalnog doba kojima se pristupa korišćenjem programa Ebook Reader - da li je taj Microsoft-ov program superioran u odnosu na popularni Adobe Acrobat? Zainteresovaće vas i prikaz dva domaća CD izdanja: plan četiri grada firme PlanPlus i udžbenik engleskog jezika na CD-ROM-u, a tu je i aktuelna temakoja se bavi organizacijom softvera i Internet rešenja koja je omogućila CeSID-u da uspešno prati nedavno održane izbore i ažurno objavljuje rezultete.

Blok posvećen komunikacijama počinje razmatranjem Internet telefonije - koja se hardverska i softverska rešenja mogu primeniti za pouzdan i jeftin razgovor sa poslovnim saradnicima i prijateljima u svetu? Zatim opisujemo tehnologiju elektronskog potpisa, koji u mnogim zemljama ulazi u zakonsku regulativu i postaje ekvivalentan klasičnom potpisu. U Internet bloku predstavljamo sajtove koji se bave parlamentima raznih zemalja kao i Internet priče o nedavno završenoj Olimpijadi i raznim doping aferama viđenim na njoj i na drugim takmičenjima. Programeri će čitati o efikasnoj primeni Data Access stranica za publikovanje podataka iz Microsoft Access baze na Web-u.

Specijalni dodatak nosi naslov "Digitalna fotografija u softverskoj laboratoriji" i opisuje intervencije u programu poput Adobe Photoshop-a koje će unaprediti digitalne fotografije i pripremiti ih za štampu na ink-jet štampaču, publikovanje na Web-u ili uključivanje u profesionalne publikacije.

"PC #61" se od subote, 4. novembra prodaje u prostorijama Redakcije, Krušedolska 5-7, po povlašćenoj ceni od 130 dinara. Sledećih dana pojaviće se i na ostalim prodajnim mestima, po ceni od 150 dinara.