|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Dragan Grbić | |||
Kup mašte u Kembridžu |
|||
Microsoft je odabrao jedan od najčuvenijih akademskih centara sveta da ugosti devet studentskih ekipa na jedinstvenom takmičenju znanja, veštine, vizije i mašte. Kako je bilo na "mestu okršaja" i kako su naši prošli? |
Microsoft već godinama brižljivo stimuliše potencijale znanja u akademskim krugovima. U tu svrhu su odavno uspostavljeni programi podrške fakultetima i institutima. Nivoi podrške su razni – od prezentacija i nabavke opreme i softvera za fakultete, preko stipendija, do angažovanja najboljih mladih stručnjaka na istraživačkim i razvojnim projektima. Tokom prošle godine pokrenut je još jedan interesantan model stimulacije mladih ljudi koji su spremni da iskažu svoje sposobnosti: formiran je plan takmičenja po imenu Imagine Cup, na kome pravo učešća imaju svi, ali se očekuje pre svega odziv akademskih ustanova. Takmičenje je zasnovano na principu regionalnih kvalifikacija, po raspodeli koja pokušava da uvaži broj stanovnika u regijama. Svake godine se postavlja projektni zadatak koji mora da zadovolji određene tehničke preduslove; ekipe su dužne da prezentiraju koncept i prototip svog rešenja, kao i da odgovore na pitanja stručnog žirija. Ove godine na svim regionalnim takmičenjima učestvovalo je oko 2.400 ekipa, od čega 547 u Istočnoj Evropi. Najbolji na regionalnim takmičenjima će se sresti na svetskom finalu, koje će biti održano u Sao Paolu u julu ove godine. Put u EngleskuTakmičenje College Coding Cup za Srbiju i Crnu Goru održano je 4. marta, a pobedu je među šest timova odnela ekipa RAFANTZ sa CETovog Računarskog fakulteta u Beogradu. Ova pobeda je značila plasman na finalno okupljanje devet ekipa iz Istočne Evrope, zakazano za prvi vikend aprila u Kembridžu, Engleska. Ekipa u sastavu Aleksandar Zlateski, Aljoša Obuljen, Nenad Vasiljević i Nikola Todorović krenula je 3. aprila na put u Englesku, u pratnji Jasmine Pilipović iz beogradske kancelarije Microsofta i male novinarske ekipe koju su činili kolega Lale Marković i potpisnik ovih redova. Izvanredna organizacija skupa se pokazala odmah pri izlasku iz carinske kontrole na aerodromu Heathrow: čekao nas je veseli vozač kombija, koji nas je potom vozio sat i po vremena prema severu, besprekornim drumom, ali „pogrešnom" stranom puta, pominjući svoje impresije o zemlji iz koje dolazimo. Žalio se kako u Londonu više nema Engleza i kako je život skup (čudio se što je paklica „Drine" trideset puta jeftinija od cigareta koje on puši), a nije ni zaboravio da nam objasni šta se radi aprilskih večeri u pabu po imenu „Martovski zec". Dok smo ulazili u Kembridž, pokazivao sam ekipi neke znamenitosti grada, što je izazvalo dodatnu „nevolju": morao sam da ubeđujem vozača da sam zaista prvi put u Engleskoj, a da svoje dobro poznavanje travnatog pojasa the Backs pored reke Cam i prepoznavanje zgrada nekoliko koledža dugujem dvočasovnom surfovanju po jednom od pedesetak sajtova posvećenih gradu koji je 2003. godine samo od turizma inkasirao 23 miliona funti... Kako najbrže opisati Kembridž? Zapravo, prilično je jednostavno: to je ogromni park dimenzija dva puta dva kilometra, sa zgradama tu i tamo. Trik je u tome što su te zgrade prelepe, a neke od njih su stare osam vekova. Čak i one nedavno izgrađene izgledaju tako da nevešto oko ne može da primeti stilsko odstupanje. Gde god da pogledate, sve je besprekorno čisto i uređeno. A što se tiče legendarne engleske trave, površine su tolike da to samo Bog može da zalije, što i čini: u nedelju sam uspeo da prebrojim tri kiše i četiri sunca. Duh bogatstva se prepliće sa duhom mira, bez obzira na horde turista: zaista vlada neka neobična vrsta tišine. Nije ni čudo: Univerzitet u Kembridžu je izrodio više od dvadeset nobelovaca, od kojih je sedam još uvek aktivno. Poneti diplomu sa bilo kog od nekih dvadesetak koledža danas predstavlja planetarnu referencu. Ovde se nalazi i jedan od ključnih istraživačkih centara Microsoft‑a: Kembridž je rodno mesto Tablet PCja, a uskoro ćemo videti još neke zanimljive spravice koje Microsoft Research Cambridge planira da dovrši ove godine. Mesto okupljanja i boravka devet ekipa koje su ukrstile koplja 6. aprila bio je St. John’s College, što je mesto koje je priča za sebe: osam dvorišta okruženih starim zgradama, reka koja deli prostor na stari i novi deo, divlje patke koje leže na jajima deset metara od službenog ulaza... Ako ste gledali neki od filmova o Hariju Poteru, verovatno bi vam načas promakla misao da su snimani na tom mestu; da je neko proleteo na metli, uopšte se ne bih iznenadio. Domaćini susreta Imagine Cup 2004 bili su pragmatičniji: upozorili su nas da skup treba da prođe u duhu zabave, opuštenosti i druženja, pa su kravate bile nepoželjne. Obezbeđeni su besprekorni uslovi održavanja skupa: apartmani u starim zgradama (ali sa priključkom na Internet u svakoj sobi), pravi English breakfast, reprezentativna sala za prezentacije i ažurne informacije u svakom trenutku. Ko nije bio zauzet u nedelju, imao je vremena da trkne do Londona o trošku domaćina ili da provede dan u šetnji po Kembridžu. Dan se završio žrebom redosleda prezentacija sledećeg dana, u neformalnoj atmosferi paba u koledžu, čiji bar je bio sve vreme otvoren na račun nemačke filijale Microsofta. Postavljeni zadatak...Zadatak koji je svaka ekipa trebalo da reši bio je sledeći: napraviti aplikaciju koja angažuje barem jedan Web servis, koja radi na nekom mobilnom uređaju (Pocket PC, Smart Phone...) i čiji algoritam iskazuje sposobnost adaptacije i „učenja". Ocenjivano je pet elemenata sa različitim težinskim faktorima: inteligencija sistema, inovativnost rešenja, primenljivost, implementacija i prezentacija. Žiri je sačinjavalo pet članova: osim „virtuelnog sudije", kojeg su činili svi prisutni ocenjivanjem sa nekog od raspoloživih računara ili sa svog uređaja putem bežične mreže, ocenjivači su bili Andrej Kolesov (PC Week, Rusija), Kamiar Sehat (ARC International, UK), Silvano Coriani (Microsoft Italy) i profesor Jack Lang (Cambridge University, UK). Dvočlana bugarska ekipa sa tehničkog univerziteta u Sofiji prikazala je aplikaciju eLab, koja služi kao pomoć u istraživačkim laboratorijama koje su uvek zakrčene opremom; uz pomoć mobilnog uređaja korisnik može da izrađuje grafikone, koristi konstante visoke preciznosti, konvertuje vrednosti, aproksimira funkcije i izvodi geometrijske kalkulacije. Najmlađa, tročlana ekipa iz Češke napravila je inteligentnu igru World Game, koja može da se adaptira i u mapu kroz muzeje. Nastupajući kao treći, veštinom izlaganja koja je bila zapažena u publici, naši momci sa Računarskog fakulteta su predstavili svoju aplikaciju TV Assistant, integraciju daljinskog upravljača i vodiča kroz TV program. Vremenom se aplikacija prilagođava navikama korisnika i preporučuje neke programe, dok TV stanice mogu ostvariti dobit analizom kumulativnih navika populacije gledalaca. Četiri momka sa Univerziteta u Mariboru su napravila aplikaciju JANUS, inteligentni sistem za upravljanje kretanjem roba kroz skladište. Mešoviti tim sa Univerziteta u Solunu, koji su činila dva momka i dve devojke, prikazao je Smart Eyes, unapređeni sistem za orijentaciju slepih i osoba sa narušenim vidom, koji se iskazuje u vidu govorne mašine koja saopštava korisniku pravac kretanja do odabranog mesta. Posle pauze za ručak, tokom koje se u neformalnim razgovorima došlo do zaključka da plasman u izvrsnoj konkurenciji niko ne može da predvidi, usledile su i četiri preostale prezentacije. Verovatno najhrabriji učesnik takmičenja bio je Balint Tot, 23godišnji student Univerziteta za tehnologiju i ekonomiju iz Budimpešte. Ovaj „jednočlani tim" je napravio još jednu aplikaciju za osobe sa fizičkim hendikepom: govorni automat. Da bi izveo projekat do kraja, ovaj student je razvio kompletnu govornu mašinu na mađarskom jeziku! Ovaj projekat je verovatno bio uzrok što je sledeća prezentacija bila manje zapažena: četvoročlana ekipa sa politehničkog fakulteta u Bukureštu prikazala je WebEdu, aplikaciju koja služi kao rešenje za eLearning i za studentske vežbe putem računara i mobilnih uređaja. Bilo je i timova koji su očigledno prošli kroz scensku obuku: nakon što su prezentirali svoju aplikaciju A Safe City, sistem namenjen podršci policijskog rada na terenu, četvorica studenata sa tehničkog univerziteta u Poznanju u Poljskoj izveli su kratku stripkoreografiju „ima ko da vas čuva", sve sa pendrecima na koje su bili prikačeni laserski pokazivači. Poslednja po žrebu (a na čuđenje mnogih i u plasmanu) bila je ekipa studenata sa fakulteta elektrotehnike i računarstva (FER) iz Zagreba, koji su predstavili zanimljivo rešenje Intelligent Transportation System, čiji prototip je već angažovan na rešavanju problema zagušenja saobraćaja u centru Zagreba. Na završnom panelu, tokom kojeg je atmosfera iščekivanja proglašenja pobednika dovedena do usijanja, prisutnima su se obratili uvaženi gosti. Christopher Brennan, direktor marketinga Microsofta za Centralnu i Istočnu Evropu pozdravio je sve ekipe i izrazio zadovoljstvo zbog kvaliteta pokazanih projekata. JeanPhillipe Curtois, stariji potpredsednik Microsofta za EMEA, podelio je to zadovoljstvo, a potom je nadahnuto govorio o viziji Microsofta ostvarenoj kroz Imagine Cup. Treći govornik je bio Andrew Herbert, izvršni direktor odeljenja Microsoft Research Cambridge, koji govorio o konceptu istraživačkih centara Microsofta i delatnostima kojima se oni trenutno bave. ...i pobedniciPobednike je proglasio gospodin Curtois: treće mesto, sa osvojenih 285 poena od mogućih 400, osvojila je ekipa iz Slovenije; drugoplasirana je bila ekipa iz Srbije, sa 359 poena a samo jedan poen više, prvo mesto i karte za put u Brazil osvojila je ekipa iz Grčke. Sportska sreća je, eto, bila na strani Grka ali su naši momci, veoma zadovoljni učinjenim i osvojenim, od srca pružili ruku pobednicima. U toku svečane večere (na koju nisu uletale bele sove koje nose poštu), podeljene su nagrade: ekipa RAFANTZ je dobila nove Smart telefone, a šta će Slovenci raditi sa svojim XBox konzolama za igru čuće se. Microsoft Office 2003 je deljen šakom i kapom svima, a dobro rashlađeni MaconBlancVillages je bio besprekoran, baš kao što dolikuje gozbi u trpezariji iz šesnaestog veka. Nakon toga, vesela žurka se nastavila u baru koledža i na ulicama Kembridža, a kruži glasina i da je u nečijoj sobi nastradala boca džina pripremljena za put u Maribor... Svim ekipama je ostalo jedno prijatno iskustvo, Microsoftu novi materijali u bazi znanja, a svima nama sećanje na jedno izuzetno mesto i izuzetno druženje. Tog tihog utorka, na putu od Kembridža do aerodroma, vreme se promenilo dvaput, a od ulaska u JATov Boeing 737 do uzletanja samo jednom... |
|