 |
Brzine nikada dosta - početkom 1994. smatrali smo da "sve leti" kada sa 2400 pređete na 14400 bps, onda smo se 1995. oduševljavali 33600 bps modemima, u leto 1998. radovali se velikim brzinama od 64 ili 128 kbps koje su doneli bazni ISDN priključci... Zatim je nastupilo "zatišje", u kome se čak ni usluge koje su postojale u cenovnicima nisu mogle dobiti ("nema parica", "stara centrala", "nema ISDN ploča"...), a o nekom tehnološkom napretku mogli smo samo da sanjamo. Tek tokom prošle godine, nakon reorganizacije vlasničke strukture, Telekom se budi iz petogodišnjeg "zimskog sna", uspostavlja snažan Internet link prema svetu, realizuje SMIN (Serbian Multiservice Internet Network) mrežu koja je omogućila pristup Internetu iz čitave Srbije po ceni lokalnog poziva i projektuje tzv. metropopoliten mrežu na nivou velikih gradova (za sada Beograd, Novi Sad i Niš). Najdalje su otišli radovi na ovoj mreži u Beogradu, gde je pre nekoliko meseci počela implementacija servisa od kojih je za manje firme i pojedinačne korisnike najznačajniji ADSL.
(A)DLS i (A)simetrija
Brži pristup Internetu uvek donese komfornije obavljanje poslova kojima ste se do tog momenta bavili, ali i otvori potpuno nova područja primene - stalno pokušavamo da uradimo barem malo više od onoga što nam raspoloživi alati realno omogućavaju. U današnje vreme, kada je multimedija zavladala i kada se glas i slika sve češće prenose u IP paketima, brzina koja se bliži megabitu u sekundi (Mbps) je potrebna za sve što prevazilazi obično surfovanje i prenos fajlova. Za male firme sa nekoliko računara megabitne brzine su neophodne već i za osnovnu komunikaciju i prenos elektronske pošte, koja iz dana u dan raste, što zahvaljujući stvarima koje biste rado izbegli (virusi i spam), što zahvaljujući tome što vaši poslovni sagovornici iz sveta više ne razmišljaju o količinama i brzinama - svakodnevno stižu važni fajlovi dužine od po nekoliko desetina megabajta, čiji prenos okupira sve raspoložive kapacitete.
 |
Pristup Internetu brzinama većim od klasičnog dial-up-a (56 Kbps za analogne linije, 64/128 Kbps za ISDN BRI) obično nazivamo širokopojasnim ili broadband-om. Za takav pristup se koriste xDSL tehnologija, infrastruktura kablovske televizije, jednosmerne odnosno dvosmerne satelitske antene i razne varijante wireless-a. Satelitske antene imaju smisla u manjim mestima gde još nije sprovedena odgovarajuća "žičana" infrastruktura, kablovski Internet (koji se i kod nas pojavio tokom prethodne godine, ali je nažalost pristupačan samo manjem broju pretplatnika kablovske televizije) je pre svega interesantan za kućne korisnike dok tržište za xDSL, neku vrstu "telefona sledeće generacije", predstavljaju kako firme tako i kućni (rezidencijalni) korisnici.
DSL (skraćenica od Digital Subscriber Line) je tehnologija korišćenja kompletnog frekvencijskog spektra upredene bakarne parice za prenos podataka; klasična telefonija (prenos glasa i podataka pomoću analognih modema) koristi opseg do 4 kHz, dok DSL modemi imaju daleko šire propusne opsege, trenutno između 100 kHz i 1.1 MHz. DSL tehnologije je korišćena u našim telekomunikacijama i tokom prethodnih godina - Internet provajderi su tu uslugu obično nazivali "iznajmljena linija". Između provajdera i korisnika Telekom uspostavlja nekomutiranu vezu za prenos podataka, preko koje, primenom odgovarajućih HDSL modema, informacije putuju brzinama reda 2 Mbps; maksimalna brzina zavisi od rastojanja pretplatnika i provajdera i nekih drugih parametara, a kada su potrebne veće brzine, mogu se iznajmiti dve ili četiri parice, pa koristiti posebni modemi.
 |
Za kućne korisnike iznajmljena linija je previše skupa, a uz to i okupira telefonsku paricu pa bi pretplatnik morao da uvodi drugu telefonsku liniju za razgovore glasom, što donosi dodatne troškove a često je i tehnički komplikovano (nedostatak parica). Sa druge strane, primećeno je da kućnim korisnicima nije potreban simetričan prenos podataka - obično oni mnogo više download-uju nego što upload-uju. Zato je osmišljen ADSL, asimetrični sistem prenosa koji će se "popeti" na analognu telefonsku liniju, obezbedivši istovremeni razgovor glasom i prenos podataka velikim brzinama, pri čemu je maksimalna brzina download-a nekoliko puta veća od maksimalne brzine upload-a. ADSL je nastao 1989. godine u laboratoriji Telecordia Technologies (nekada Bellcore), New Jersy. ANSI (American National Standard Institute) je 1995. godine odobrio prvi standard za ADSL čija je oznaka T1.413. Taj standard je tri godine kasnije dorađen i danas se koristi širom sveta, mada postoje i poboljšanja koja uvode pojedini proizvođači opreme i koja će možda biti ugrađena u buduće ANSI dokumente.
Za informacije o cenama ADSL-a u Beogradu, tehničkim uslovima instalacije, rokovima, odnosu sa postojećim analognim linijama kao i za opsežan opis iskustava u radu, pogledajte junski broj časopisa "PC".
|
