|
Multiziliondolarski kompjutersko‑radarski sistem u srcu NORAD‑a (North American Aerospace Defence), sistema za vazdušnu odbranu Severne Amerike, iskorišćen je za praćenje Deda Mraza. Da, Norad redovno na svom sajtu objavljuje izveštaje o najsvežijim lokacijama i rutama Deda Mraza, sa sve mutnim snimcina istog lica napravljenim iz kokpita lovačkih aviona koji su ga, navodno, pratili i nadgledali. Ljupko, zar ne?
Deda Mraz i železnica
Malo zabrinjava ovako opušten stav nadležnih bezbednosnih službi. Pod jedan, mnogo su nešto fini. Ako već nisu saznali šta radi sa svim tim patuljcima na Severnom polu, mogli su bar da se zainteresuju kakvu to hranu jedu njegovi irvasi kad mogu da lete. Pod dva, šta se lažemo – da su ga stvarno videli, očekivalo bi se da na nekom supertajnom displeju zaiskri hitno upozorenje: Debeli crveni terorista sa mnogo neidentifikovanih zavežljaja nad našim glavama! I da ga zatim uredno počiste zakonitim sredstvima odbrane. Mada, možda su rakete već negde potrošene...
Ako ste mislili da ovako nešto predstavlja izuzetak u velikom profesionalnom svetu, grdno ste se prevaili. U Britaniji je u prethodnih nekoliko nedelja najveći skandal izazvala vest koja je procurila u javnost, a kaže da tehničari koji opslužuju veliku (privatizovanu) mrežu podzemne železnice u Londonu (i zvanično: najgora, najnefikasnija i najneprijatnija metro mreža na svetu – ili to samo izgleda tako nekom ko je na tom otužnom mestu potrošio najbolje godine svog života) upravo na e‑Bay‑u tragaju za delovima koji su im potrebni da servisiraju neke od sistema signalizacije. Pa je onda isplivalo da su ne tako davno (valjda pre pojave e‑Bay‑a) isti ti tehničari morali da se obrate londonskom Muzeju saobraćaja za rezervne delove koje, navodno, drugde nisu mogli da nađu. Kažu, bili su prinuđeni na ovaj potez naprosto zato što su vozovi i sistemi signalizacije u podzemnoj železnici toliko stari da više niko ne proizvodi rezervne delove.
Kritičari ovog neverovatnog gesta ističu da je ovo privatizovano dobro omogućilo svojim novim vlasnicima da zgrću milione i milione funti – u protekloj finansijskoj godini London Underground donosio je prihod od 100.000 britanskih funti dnevno. A ovamo škrtare na rezervnim delovima... Mada, nema razloga da se ovaj princip ne primenjuje i znatno šire. Tako na primer, mala ste i veoma siromašna zemlja, otprilike veličine londonske podzemne železnice, i morate da kupujete delove za stare liftove, potporne stubove za istrulele mostove, padobrane, vakcine za decu i sličnu nimalo jeftinu robu. Potražite na e‑Bay‑u, možda neko to nudi jeftinije.
Ako ste mislili da je Deda Mraz čudna tema za jedan gigantski presedan, šta biste rekli na uticaj koji Hari Poter ima na registrovanje sajtova? Ukratko, World Intellectual Property Organization odlučila je da dodeli vlasništvo nad sajtovima www.kjkrowlking.com  i www.jkrowling.com , kome drugom nego popularnoj spisateljici J.K. Rowling. Istina, ona nije registrovala te sajtove, već je to uradio izvesni Alvaro iz Urugvaja. Iako se ne radi o nazivima sajtova koji su precizne verzije njenog imena, odlučeno je da je Alvaro namerno registrovao te Web lokacije, pa tako svi oni onlajneri koji pogrešno ukucaju autorkino ime pri traganju stižu do njega, a on ih, naravno, zatrpava pop‑up reklama i sličnim đubretom. Razumljivo – kada imate par stotina miliona funti, kao što ima J. K. Rowling, onda imate i društvenu obavezu da zaštitite sve svoje fanove, pa čak i one koji ne umeju da speluju i/ili kucaju, od Alvara. Nego kako.
Ipak, ovo je važan presedan – organizacije za zaštitu intelektualne svojine, izgleda, imaju pravo da uspostavljaju široki sanitarni kordon oko bitnih ekonomskih subjekata. Ako u svojoj sledećoj knjizi (i filmu) JK bude imala lika koji se zove Balvaro, da li će jadni Alvaro moći da traži da mu se dodeli to delo, jer je ono smišljeno da bi se iskoristila njegova popularnost u brdovitom Urugvaju, pa i šire, gde ljudi ne znaju kako se piše njegovo ime? Ili, šta ako neki domaći autor registruje sajt dzejkejrouling.com?
Svetleća obaveštenja
A da ne bi ispalo da je čitav ovaj izveštaj mračan, pobrinuo se BT. Nakon samo par stotina sličnih najava tokom poslednjih pedesetak godina, BT je razvio korisnički interfejs koji omogućuje neposrednu intrakciju. Da objasnimo malo: radi se o malim uređajima koji svetlosnim i zvučnim signalima obaveštavaju korisnika da ima novu poštu ili da je stigla sveža vremenska prognoza. Da, upravo je vremenska prognoza upotrebljena kao primer da BT objasni koliko je ovo korisno, a to kaže koliko je u Londonu to jedna dragocena informacija: kiša, jaka kiša, ili izuzetno jaka kiša.
Ako želi detaljnije informacije, korisnik samo mahne rukom ispred uređaja i BT‑jev text‑to‑speech prevodilac mu pročita ono šta je stiglo. Mislim, samo na par koraka od R2D2‑a. Možda je bolje i da ne znate koliko je miliona funti BT uložio u ovo bajno rešenje za koje mnogi tvde da će biti izuzetno dobro prihvaćeno kod populacije koja ne voli tradicionalne kompjuterske interfejse i kompjutere uopšte. Šta je sa populacijom koja ne voli providne PR kampanje? Pa oni verovatno neće ni znati da je Deda Mraz upravo nad Viskonsinom...
|
