Architectural Desktop 2005

(kliknite za veću sliku)

Period od nekoliko meseci obično je dovoljan da se sagledaju prednosti i uoče mane nekog softverskog paketa. Architectural Desktop 2005 smo detaljno proučili i upoznali novine koje sadrži. Radili smo sa unapređenim grip‑ovima, koristili Layer Manager, štampanje u pozadini i još mnogo toga. U međuvremenu, za Architectural Desktop 2005 objavljen je i Service Pack 1, sa ispravkama nekih bagova. Ali krenimo redom.

Instalacija i podešavanja

Sistemski zahtevi paketa Architectural Desktop nisu se mnogo promenili u odnosu na prethodnu verziju. Podržani operativni sistemi su Windows XP Professional Home, Windows 2000, Windows Tablet PCi. Što se tiče hardvera, za udoban rad biće vam potreban računar sa brzim procesorom, dosta memorije i grafičkom karticom novije generacije. Nećemo detaljnije ulaziti u razmatranja optimalne konfiguracije, zato što su svi podaci koje možemo navesti zavise od veličine projekta. Uglavnom, za pokretanje programa i osnovne operacije u njemu biće dovoljan bilo koji računar novije generacije (Pentium 4 na 2 GHz, 256 MB RAM‑a); sve preko toga je dobrodošlo i preporučljivo za udoban rad.

Architectural Desktop 2005 se isporučuje na tri CD‑a i zahteva aktivaciju u roku od 30 dana. Aktivacija se obavlja putem elektronske pošte ili on‑line, a svodi se na unošenja koda koji će vam biti dostavljen od strane Autodesk‑a. Pored osnovnog programa, koji je realizovan kao nadgradnja AutoCAD‑a, dobijate VIZ Render 2005, Express Tools 1‑9, Autodesk Network Licence Manager, DWF Viewer i druge pomoćne alate. Možete instalirati Imperial i Metric kataloge sa alatima i dodatnim sadržajima koji se sada koriste u mrežnom okruženju; na samom početku instalacije određujete da li će biti korišćeni lokalni sadržaji ili sadržaji na mreži.

Kompletna instalacija Architectural Desktop‑a, sa jednim setom dodatnih sadržaja (Imperial ili Metric) zauzima nešto više od 1 GB prostora na hard disku. Moguća je i paralelna instalacija sa verzijom 2004, mada za tim nema potrebe. Ukoliko iz nekog razloga želite da zadržite i prethodnu verziju, treba instalirati sve dodatke koji za nju postoje. Instalacija Service Pack‑a 2 za Architectural Desktop 2004 nakon nove verzije može dovesti do problema u registry bazi, pa treba izbegavati ovakav scenario.

Prilikom instalacije opciono će biti kreiran i profil za pokretanje Architectural Desktop‑a u AutoCAD režimu, odnosno bez učitanih dodataka i AEC biblioteka. Nakon pokretanja Architectural Desktop 2005 je odmah spreman za rad, a u zavisnosti od izabranih dodatnih sadržaja, biće podešeni i šabloni gotovih dokumenata. Iako odmah možete početi sa projektovanjem, preporučujemo da podesite radno okruženje prema potrebama i navikama. Korisno će biti i da se upoznate sa novitetima preko New Features Workshop‑a, što će vam i sam program ponuditi prilikom startovanja.

Okruženje i upravljanje projektom

(kliknite za veću sliku)

Unapređenja radnog okruženja Architectural Desktop‑a 2005 su značajna, jer utiču na produktivnost i mogućnosti programa, pa ćemo početi od njih. Osobine koje ćemo navesti doprinose lakšem radu i iako nisu suštinska unapređenja, predstavljaju korak napred u odnosu na prethodne verzije. Prva od njih je grupisanje paleta u okviru palete sa alatima. Tools Palete sada sadrži grupe Design, Documentation i Detailing, na kojima su alati za projektovanje, izradu dokumentacije i izradu detalja.

Text Inspect omogućava da pročitate tekst ili zabeleške u crtežu i kada je prikaz crteža umanjen, pa čitanje sa ekrana nije moguće. Veoma korisna alatka, jer oslobađa potrebe za parcijalnim pregledom crteža u potrazi za određenim tekstom. Unapređen rad sa Layer‑ima omogućava njihovo grupisanje i druge naprednije kontrole. Upravljanja razmerom crteža i Viewport‑a i povećanja Viewport‑a preko cele radne površine su često korišćene opcije, pa su u novoj verziji dobile svoje mesto u Status Bar‑u glavnog prozora Architectural Desktop‑a.

Upravljanje projektom je, kao i u prethodnoj verziji, realizovano preko Project Browser‑a, odnosno Project Navigator palete u samom programu. U verziji 2005 predstavljeni noviteti koje sadrži i AutoCAD‑ov Sheet Set Manager. Dakle, unapređen je rad sa pojedinačnim crtežima, kompletnom projektnom dokumentacijom, ali i veze između različitih priloga. Još jednom ćemo pomenuti štampanje u pozadini: dok se projekat štampa, moguće je nastaviti rad na njemu ili na nekom drugom projektu.

Jedan od interesantnijih noviteta jesu Callouts – reference ka segmentima dokumentacije koji nisu deo samog objekta, npr. izgledima, presecima i detaljima. Unošenjem Callout objekta u projekat (tipično u arhitektonske osnove), stvara se referenca ka željenom prilogu i ostvaruje neposredna veza između objekta na kome se radi i dokumentacije. Na taj način je upravljanje projektom značajno pojednostavljeno a ažuriranje znatno olakšano. Callout objekti mogu biti: enterijerski i eksterijerski izgledi i preseci, detalji konstrukcija, oznake određenih elemenata, a mogu biti i definisani od strane korisnika. Oznake (tagovi) su sada automatski vezane za objekte, pa je moguće i u ranijim fazama projekta uvoditi oznake koje su tipične za fazu izrade dokumentacije.

Architectural Desktop 2005 sadrži i druge opcije za rad sa dokumentacijom, budući da je čitava serija Autodesk‑ovih programa u ovoj verziji razvijana upravo u tom pravcu. Program sadrži i druge, prilično složene i moćne alate i opcije za rad sa projektnom dokumentacijom. Dobar deo je nasleđen iz paketa AutoCAD 2005 ili iz prethodnih verzija samog Architectural Desktop‑a, pa ih ovde nećemo pominjati.

Projektovanje i modelovanj

(kliknite za veću sliku)

U segmentu koji se odnosi na izradu BIM modela objekta (Building Information Model), Architectural Desktop 2005 takođe donosi brojna poboljšanja. Ona su uglavnom usredsređena na modifikaciju i manipulaciju objektima, kao i na osobine samih objekta. Uvođenje novih objekata je izostalo u ovoj verziji, sa izuzetkom stepenišnog jezgra. Stair Tower Generate je zapravo procedura kreiranja stepeništa koja radi samo ukoliko se koristi na predefinisanom projektu, pa se prethodna tvrdnja može smatrati istinitom.

Unapređen rad sa Grip‑ovima jedan je on značajnijih noviteta Architectural Desktop‑a 2005. Gotovo svi objekti koje program poseduje imaju dodatne Grip‑ove koji omogućavaju grafičko editovanje parametara koji karakterišu objekat. Objektu zida, na primer, sada je moguće promeniti dužinu, širinu, visinu, položaj, orijentaciju, ali i Roof Line (gornju liniju objekta zida); objekti prostora (Space Objects) sada imaju mogućnost dodavanja i oduzimanja temena, ispravljanja i zakrivljenja segmenata i drugo, a sve to uz korišćenje Grip‑ova.

Object Anchors je još jedan od noviteta u ovoj verziji Architectural Desktop‑a. Svaki objekat sada je moguće vezati za neki drugi objekat, pa se prilikom promene jednog od njih menjaju i vezani objekti. Na primer, ukoliko je ostvarena veza između vrata, prozora ili nekog bloka sa zidom, veze odnosno ranije definisane pozicije će biti očuvane i nakon pomeranja zida. Nažalost, još uvek ne postoji mogućnost vezivanja jednog objekta sa definisanim Object Anchor‑om za drugim ali je moguće vezati više objekata za jedan, pa se na taj način može kompenzovati nedostatak.

Dodeljivanje koordinatnog sistema određenoj ravni objekta je opcija koju poseduje većina programa za 3D modelovanje, a sada predstavlja deo Architectural Desktop‑a. Align UCS to Face vam može pomoći da izvršite gotovo sve grafičke operacije u ravni nekog objekta koja nije ortogonalna, na primer krovne ploče.

Rad sa detaljima je u verziji 2005 značajno unapređen. Korisnici mogu pristupati eksternoj bazi, što doprinosi bržoj izradi priloga koji sadrže specifične detalje konstrukcije objekta. U ovom segmentu je uvedena i mogućnost označavanja i obeležavanja, kontrolisana preko centralizovane Access baze, pa se promena jednog podatka odražava na čitavoj projektnoj dokumentaciji. Ovako se skraćuje vreme potrebno za kontrolu ažurnosti priloga, što u slučaju obimnih projekata zna da potraje. Detail Component Manager i Detail Componet Tools su nezaobilazni alati za crtanje detalja konstrukcije i predstavljaju ozbiljno rešenje, koje teško da ima konkurenciju na tržištu arhitektonskog softvera.

U segmentu vezanom za materijalizaciju i vizuelizaciju modela objekata, VIZ Render je i ovoga puta sastavni deo Architectural Desktop‑a. Ovaj program je u svojoj drugoj verziji doživeo brojna poboljšanja. Izgrađen je na tehnologiji max‑a 6 i nasledio je performanse i stabilnost originalnog programa.

Poboljšan rad sa Layer‑ima, detaljnija podešavanja prilikom uvoza modela iz Architectural Desktop‑a, mogućnost uvoza i korišćenja modela iz max‑a 6 samo su neke od mogućnosti novog VIZ Render‑a. Rendering Engine je takođe unapređen nekim dodatnim opcijama za Radiocity koje će napredniji korisnici svakako pozdraviti, a prisutni su i unapred definisani šabloni za rendering. Naravno, moguće je snimiti podešavanja prema svojim potrebama i koristiti ih u daljem radu.

Zaključak

Nekoliko meseci nakon pojavljivanja paketa pojavio se prvi Service Pack za Architectural Desktop, koji ispravlja tridesetak sitnijih grešaka u programu, pa se preporučuje njegova instalacija. I pored ovih sitnijih nedostataka i nekih mana koje sadrži, Architectural Desktop 2005 predstavlja zaokruženu celinu i ozbiljan softver za arhitektonsko projektovanje. Iako poboljšanja predstavljena u ovom tekstu mogu izgledati nedovoljna da bi opravdala upgrade sa prethodne verzije, unapređenja čitave serije Autodesk‑ovih proizvoda u verziji 2005 to svakako jesu. U prethodnim tekstovima o AutoCAD‑u i Architectural Desktop‑u detaljnije smo pisali o mnogim funkcionalnostima i osobinama, pa ovaj tekst treba da posluži kao referenca za najvažnije novine koje donosi aktuelna verzija.

Korisne adrese:

YuCAD
Vlajkovićeva 7, Beograd
tel: 011/3342-809

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.