PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komentari Komentari
PC #109 : Mart 2005

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Uvodnik

Savremeni čovek, govorili su filozofi, robuje stvarima. A onda je još savremeniji čovek počeo da robuje i nečemu tako nematerijalnom kao što je softver. To možda ne primećujemo u stabilnom stanju, ali čim pokušamo da preoblikujemo IT sistem, softver nam pokaže ko je gazda. A ovih dana domaće firme masovno menjaju poslovni softver...

Savremeni čovek, govorili su filozofi, robuje stvarima. A onda je još savremeniji čovek počeo da robuje i nečemu tako nematerijalnom kao što je softver. To možda ne primećujemo u stabilnom stanju, ali čim pokušamo da preoblikujemo IT sistem, softver nam pokaže ko je gazda. A ovih dana domaće firme masovno menjaju poslovni softver...

Personalni računari stigli su do nas krajem osamdesetih, taman da podrže nastanak malih firmi koje su, tragajući za efikasnošću, bile spremne da primene nove tehnologije. Brz i često haotičan razvoj privrede i informatike rezultirao je pojavom ad hoc softverskih rešenja toliko prilagođenih konkretnim namenama da je čak i promena nekog ispisa na fakturi zahtevala rekompajliranje programa. Osim toga, smatrano je prirodnim da se za svaki segment posla piše poseban program - aplikacija za fakturisanje oglasa, program za praćenje plasmana časopisa, softver za pretplatu... Sve to je funkcionisalo, ali do nekih granica - kako firma raste tako i uviđa potrebu za integrisanim IT sistemom koji će obezbediti kvalitetnije odlučivanje. Čeka se samo povod, recimo uvođenje PDV-a.

I tako se svuda oko nas pojavila armija ljudi koji se drže za glave i pitaju "šta nam je ovo trebalo". Tražimo, recimo, od jedne velike firme opremu na test, i dobijamo odgovor da bi nam je rado poslali, ali ne umeju - "ne dozvoljava softver". Pristupimo partnerskom sajtu druge firme, a ono u magacinima tačno po 100 od svega - 100 šrafova, 100 kolor lasera. Na sajtu treće firme piše da im dugujemo 8 milijardi dinara, 2 dinara po svakoj od 4 milijarde otpremnica. Svi ti artefakti izgledaju zabavno onome ko gleda sa strane, ali je u firmi malo kome do smeha. Ne može da se radi, ne zna se kako, sve je pogrešno... Izgleda da su vatra, voda i softver dobre sluge, ali zli gospodari.

Najzad ugledate svetlo na kraju tunela. Prvo vas osvajaju sitne stvari, recimo kada se podaci sa izvoda "sami" rasporede po kontima i magacinima ili kad se, čim pozvoni telefon, kartica kupca automatski otvori na ekranu komercijaliste, zahvaljujući caller ID informaciji iz centrale. Onda vidite da su izveštaji precizniji, da je zapravo dobro što ste neke stvari u poslovanju promenili da biste se prilagodili novom softveru. I tako se sve polako vraća u "mirnodopsko" stanje u kome vam novi softver "ne smeta previše". Za par godina ćete ga zavoleti i nećete ni pomišljati da ga menjate, ma koliko u međuvremenu zastario. Do nekog narednog PDV-a.

Srećno sa informacionim sistemom sledeće generacije i... vidimo se 1. aprila. Ako naš novi softver to dopusti.