Intel na tromeđi

Intel, nVidia, VIA i SiS nikako da se umore i pomalo zastanu u plasiranju novih čipsetova, pa smo u prilici da svaka 2-3 meseca neko predstavi „revolucionarnu“ tehnologiju koja donosi „do sada nezabeleženo ubrzanje“. Pratioci ove sfere IT industrije znaju da je u pitanju uglavnom marketinški trik i da su realna ubrzanja merena jednocifrenim procentima, praktično nevidljiva za većinu korisnika. Intel-ov uticaj na tržište je teško osporiti – moć koju ovaj gigant poseduje diktira trendove, pa se mnoge firme oslanjaju na njihova tehnološka rešenja. AMD je prošle godine pretekao Intel po prodaji na retail tržištu, ali to nije mnogo uzbudilo ovog proizvođača, koji je nastavio sa razvojem svojih čipsetova. Da podsetimo, aktuelni modeli su i915G, i925X i i925XE, a u daljem tekstu nameravamo da vam predstavimo razlike i unapređenja koje donose nove serije u odnosu na dobro poznati i865PE. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne u konačnoj proceni da li vam je potreban upgrade na novu platformu.

Naša test-platforma

Za svaki od testova smo koristili isti procesor, da bi se uočile razlike koje potiču od čipseta. Potrudili smo se da nađemo memoriju na istom taktu, a i poželjno je bilo da matične ploče i VGA kartice dolaze od istog proizvođača. Podršku za ovaj poduhvat dobili smo od naših standardnih partnera – Desk nam je obezbedio ASUS ploče i grafičke kartice, kao i Pentium 4 na 3 GHz. Pošto sve ovo ne radi bez diska i memorije, Imtel je obezbedio Maxtor disk kapaciteta 80 GB kao i gigabajt Corsair ValueRAM memorije. Pošto 925XE zahteva DDR II memoriju, u pomoć je pristigao Sinteh sa Infineon modulima.

Koristili smo sledeće ASUS ploče: P5P800 sa i865PE, P5GD1-VM sa 915G i P5AD2-E sa 925XE čipsetom. Ako pažljivo pogledate specifikacije ovih ploča, shvatićete da se radi o tri modela sa LGA775 procesorskim podnožjem, od kojih je drugi u micro ATX formatu. Kako je odlučeno da u potpunosti izbegnemo overclocking i slične nestandardne zahvate, sve je testirano na nominalnim podešavanjima. Uvrštavanje micro ATX ploče nije uticalo na rezultat, jer kod Intel-ovih čipsetova poslednje generacije odstupanja među raznim pločama praktično ne postoje, pa se razlike u performansama javljaju jedino ako neki proizvođač „ukrade“ koji megaherc više na magistrali.

Grafičke kartice su predstavljale poseban problem – posle uvođenja PDV-a izbor je manji, pa je skoro nemoguće naći isti čip u PCI-E i AGP izvedbi. Zato smo odabrali trenutni mainstream - ASUS Radeon 9600XT i X600XT kartice. Razlika između ove dve kartice je memorija – kod AGP varijante ona radi na 600 MHz, dok kod PCI-E modela radi na 168 MHz većoj frekvenciji, iako su čipovi po mogućnostima praktično jednaki. Upravo je to učinilo da 3D rezultati budu različiti. Kako smo se odlučili da ništa ne pomeramo sa osnovnih vrednosti, nismo se upuštali u promenu radnih frekvencija elemenata na grafičkoj kartici, tako da unapred upozoravamo na nešto „jače“ rezultate PCI-E platformi. Poslednja stvar koju bismo želeli da napomenemo je pomalo neobično korišćenje 925XE ploče – kako procesora koji koriste novu Quad Pumped Bus magistralu od 1066 MHz nema u našoj zemlji, 925XE je upotrebljavan na magistrali od 800 MHz, kao 925X.

Razlike među čipsetovima

Osnovne razlike su očigledne – 915/925 serija je donela PCI Express standard, koji bi trebalo u potpunosti da zameni postojeću AGP/PCI kombinaciju. Pored regularne smene generacija, PCI Express je doneo neke krupnije novitete, ne toliko po pitanju performansi, koliko napajanja kartica. Naime, PCI-E x1 slot je daleko manji od aktuelnog PCI 2.2, a samim tim bi i trebalo da se umanje i kartice koje ga koriste. PCI-E je doneo interno napajanje od 75 W, što je tri puta veća snaga od one koju daje AGP port, čime je izbegnuto korišćenje dodatnih konektora za napajanje kartica. Sam slot nije doneo neki brzinski napredak, što se vidi u tabeli 3D rezultata – ubrzanje je 2-3%, ali ne zaboravite da je memorija na PCI-E kartici osetno brža, što izjednačava mogućnosti oba slota. šesnaest puta manji brat, x1, je u drugoj situaciji – zaboravljen je od proizvođača. Do sada nismo sreli nijednu PCI-E x1 karticu, ni modem, ni neki tip IDE kontrolera, ni audio rešenje... Nije jasno zašto je tako, pošto neke ploče imaju i po tri slota koja ostaju neiskorišćena. Još gore, nema ni najava da ćemo videti bilo šta slično u narednom periodu, a prve ploče su se pojavile još pre šest meseci?!

Drugi očigledan segment je memorija – sreli smo se sa naslednikom DDR-a koji se zove DDR II. Posle dovoljno iskustva sa ovom memorijom, nismo naišli na zaključak da je ona „logičan“ naslednik prve generacije. Nisu dobijeni posebni brzinski pomaci, osim činjenice da memorija radi na 533 MHz. Ipak, za potrebe testa uzeli smo DDR II memoriju koja radi na 400 MHz, kako ne bismo dodatno favorizovali neke od platformi. Iz tabele vidite da je „najobičnija“ DDR 400 memorija prevazišla višestruko skuplju DDR II memoriju koja radi na istom taktu. Objašnjenje treba tražiti pre svega u ogromnim latencijama koje ima druga generacija DDR-a. Intel-ov glavni suparnik, kalifornijski AMD, ne obraća preteranu pažnju na DDR II, već su se okrenuli još uvek nejasnom DDR III standardu. Da Intel nije baš uvek u pravu već smo imali prilike da vidimo u slučaju blamaže sa RDRAM (Rambus) memorijom, od koje je gigant jedva nekako pobegao.

Najveći pomak je verovatno napravljen kod southbridge komponente čipseta. Napomenućemo da proizvođač ne fiksira toliko ovaj čip za određeni northbridge, ali ako hronološki gledamo, i865 logiku je pratio ICH5, a poslednja dva skupa čipova prati ICH6 (sa dodatnim verzijama koje nose sufikse R i W). Razlika između njih je značajna: povećan je broj USB portova sa šest na osam, a ATA lagano ide u penziju, pošto novi čip donosi samo jedan kanal i konektor, koji je ostavljen uglavnom zbog optičkih uređaja. Prednost je u potpunosti data SATA kontroleru, sa ili bez RAID funkcija.

Nedostatak PATA kanala proizvođači ploča uglavnom nadoknađuju ATA kontrolerima na bolje opremljenim pločama, ali na P5GD1-VM, koju smo testirali, to nije slučaj. Mrežni segment je unapređen, jer se srećemo sa gigabitnim LAN-om, a kod najbolje opremljenih matičnih ploča sa ICH6RW verzijom u čipset je ugrađen i bežični LAN adapter sa podrškom za 802.11b i g standarde. Podsećanja radi, prethodna generacija (i865) je donosila samo običan 10/100 mrežni adapter. Integrisani audio adapter je takođe unapređen, ne toliko po zvuku, koliko po funkcijama, mada moramo priznati da ćete retko biti u mogućnosti da koristite svih osam raspoloživih kanala, pa ovo rešenje spada više u reklamna nego realna poboljšanja. Za kraj, tu je potpuni novitet u obliku FireWire kontrolera, uz podršku za IEEE 1394b, drugu generaciju standardna sposobnu da prebacuje podatke brzinama do 800 Mbps.

Tabele (ne) govore sve

Tabele pokazuju da je prostor za upgrade veoma skučen. Posebno razočarava DDR II memorija, koja nije opravdala svoju implementaciju. Doduše, nismo ni očekivali neki spektakularan skok performansi, ali je Intel u ovom slučaju ispravio mnogo sitnih (ili krupnih) nedostataka prethodnih tehnologija – tu izdvajamo dodatno napajanje koje omogućava PCI Express, unapređenja kod malčice bržeg SATA standarda, implementiran novi FireWire itd., dok je jedino memorija „ostala u mestu“, a pri tom drastično utiče na cenu sistema.

Osnovno pitanje, da li preći na novu generaciju ili ne, trenutno ostaje bez odgovora. Ako imate nešto stariju platformu, i845 ili neki AMD sistem, a ne želite da potrošite značajniju sumu novca, odaberite 915G/P ploču sa DDR memorijom – služiće vas odlično do pojave treće generacije DDR-a, dok je za dublji džep tu uvek 925XE. Ukoliko posedujete i865 ili i875 skup čipova, sačekajte sa upgrade-om – taj računar i dalje odlično parira postojećim, a zamenićete ga u nekom pogodnijem trenutku, prelazeći na novi LGA775 procesor ili PCI-E grafiku.

Cene nisu niske – 915-ce koštaju od stotinak evra naviše, a 925XE ume da pređe 200 evra sa PDV-om. Prilično para samo za matičnu ploču, ali smatrajte to ulaganjem u budućnost, za doba kada Intel bude izbacio novu seriju procesora sa magistralom od 1066 MHz čija će cena biti malo prihvatljivija od sadašnje. Naravno, AMD ostaje kao konkurentsko rešenje, o kome ćemo raspravljati nekom drugom prilikom.

Korisne adrese:

Sinteh
Bulevar vojvode Mišića 37b, Beograd
tel: 011/3693-180

Desk
http://www.desk.rs

IMTEL Computers
Bulevar M. Pupina 165b, Novi Beograd
tel: 011/141-992

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.