PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Aktuelnosti Aktuelnosti
PC #111 : Maj 2005

 Naslovna  Sadržaj 
Zoran Kehler  

Put sa malo prtljaga

Torbe prepune kablova i ispravljača za razne portabl uređaje polako se sele u prošlost - na tržištu su razne zanimljive kombinacije notebook-ova, PDA uređaja, mobilnih telefona i MP3 plejera. Kako komforno putovati po Americi?

Mogu vam se pohvaliti da konačno putujem sa malo prtljaga. Ne samo da sam naučio da se efikasno spakujem, već se smanjila i količina kablova, uređaja za napajanje, računara i adaptera koje nosim sa sobom. Pre pet ili više godina redovno bih leteo oko sveta i sa sobom nosio dobrih 9 ili 10 kilograma laptop‑a, ćelijskog telefona, ispravljača, kablova, adaptera i ostalog, samo da bih bio u kontaktu sa firmom i klijentima. Danas na put od par dana mogu da idem čak i bez prenosnog računara, samo sa BlackBerry 7100t uređajem. BlackBerry je ćelijski telefon i PDA za elektronsku poštu, uključujući i sposobnost za prikazivanje Microsoft Word, Excel, PowerPoint i Acrobat datoteka i surfovanje Web‑om. Zavisno od toga koliko ga koristite za telefonske pozive, jedno punjenje baterija pogoni BlackBerry i do 100 sati. Još bolje, kada putujem ne moram da nosim punjač, jer se uređaj puni sa laptop‑a, USB kablom koji se koristi za prenos podataka i sinhronizaciju adresara i ostalih baza podataka sa Microsoft Outlook‑om.

Milioni poslovnih ljudi već su primetili da se kod kuće ili u uredu može ostaviti dobar deo što računara i pomoćnih spravica koje su nekada bile obavezan deo prtljaga. Sve je veći broj kompanija koje nude integrisane uređaje sa sve više funkcija, a „pametni telefoni", kao što je Blackberry kombinuju sposobnosti PC‑ja i PDA uređaja. „Salata“ kablova, adaptera i ispravljača koje smo nekada nosili za sve te posebne uređaje praktično je nestala. U mojoj putnoj torbi sada je samo Dell univerzalni ispravljač koji radi na 110 ili 220 V i napaja moj prenosni računar, iPod i Nokia ćelijski telefon. Sve ređe nosim sa sobom Ethernet kabl, jer hoteli obezbeđuju WiFi pristup Internetu. Ako nema pristupa Internetu, tu je BlackBerry za elektronsku poštu, a ako baš moram da se priključim na mrežu, u SAD će lako naći Starbucks kafeteriju ili Kinko’s kopirnicu.

Abeceda poslovnih putovanja

Svi koji su poslednjih godina boravili u SAD znaju da je putovanje avionom noćna mora, sa radovima i ponižavajućim bezbednosnim proverama. Već smo oguglali na najave tipa „Prenosne računare izvadite iz torbe i stavite u plastičnu kadicu“; „Jeste li izvadili sve metalne predmete iz džepova“. Kada vam službenik TSA kaže „Možemo li dodatno pretražiti vašu putnu torbu“ zato što mu zapleteni kablovi ili platično kućište iPod‑a izgledaju sumnjivo na skeneru, to samo znači dodatnih 10 ili 15 minuta zamajavanja pre nego što odete na vaš let. Eliminisanje bilo kojeg uređaja koji ste ranije nosili na put može vam značajno olakšati život.

Šta pomaže da bi se lakše putovalo po SAD. Koji uređaji i usluge? Kako se pripremiti? Prvo, treba proveriti da li na aerodromima i u hotelima preko kojih ćete putovati postoji WiFi pristup Internetu. Sve više aerodroma obezbeđuje WiFi u javnim zonama, ali još uvek postoji veliki broj aerodroma koji iz naizgled neobjašnjivih razloga to ne rade. Neki aerodromi su veoma dobri u ovome, npr. u San Francisku, JFK u Njujorku ili DFW u Dalasu. Neki su još uvek u prošlom računarskom veku, kao što su sva tri aerodroma u mojoj bazi, Washington Dulles, BWI i National. Ni divovski O’Hare aerodrom u Čikagu nema javni WiFi pristup! Čak i ako sam aerodrom ne obezbeđuje WiFi, nije sve izgubljeno: klubovi avio‑kompanija, kao što su United Red Carpet ili American Airlines Admirals Club nude WiFi pristup u većini svojih lokacija. Na većim aerodromima se često mogu naći Laptop Lane poslovni centri firme Wayport, koji nude pristup Internetu i korišćenje telefona, faksa i štampača.

Hoteli u SAD sve češće uključuju brzi pristup Internetu u standardnu ponudu. Tokom poslednjih nekoliko godina svi hoteli u lancu Marriott počeli su da nude pristup Internetu, baš kao i najveći broj Hilton, Westin, Hyatt i Sheraton hotela. Lanci ekskluzivnijih hotela kao što je Kimpton nude WiFi ili Ethernet u Monaco hotelima u različitim gradovima u SAD.

Put bez računara

Poslovnim ljudima koji izbegavaju da putuju sa laptop‑om na raspolaganju su i servisi koji omogućavaju da računaru u uredu pristupe preko Interneta. Jedan od popularnijih je GoToMyPC.com firme Citrix Systems. Korišćenje je jednostavno čak i računarskim laicima: pristupite njihovom Web sajtu, unesete korisničko ime i lozinku i ubrzo ćete biti povezani i na ekranu računara u hotelu ili bilo gde drugde videćete korisnički interfejs svog kućnog ili poslovnog PC‑ja. Servis košta $19.95 mesečno ili $179 godišnje. Nisam ga do sada koristio, ali pretpostavljam da bi GoToMyPC imao problema sa firewall‑ovima u pojedinim firmama.

Ima i potpunijih rešenja: prošle godina je finska Nokia promovisala SSL VPN (www.nokia.com/nokia/0,8764,43098,00.html), uređaj koji zajedno sa firewall‑om „sedi“ na spoljnoj granici mreže firme. Uređaj predstavlja inteligentnu kapiju koja zaposlenima dozvoljava da iz spoljnog sveta pristupaju računarima, servisima i datotekama firme. Sistem proverava identitet korisnika i sposobnosti računara koji koriste, i u zavisnosti od toga dozvoljava pun ili delimičan pristup. Na primer, ako SSL VPN sistem dobije zahtev za pristup sa javnog Interneta od korisnika koji koristi firmin laptop, biće omogućen pun pristup. Ako firminoj mreži neki od zaposlenih pokuša da pristupi sa računara u Internet kafeu, sistem će dozvoliti samo pristup elektronskoj pošti firme i to samo preko Web interfejsa.

Odgovor na logično pitanje može li se putovati bez elektronske skalamerije a ipak ne biti moderni Luddite je, kratko rečeno, pozitivan. Ja ipak spadam u one koji vole da putuju sa minimalnim brojem uređaja na koje su navikli. Videli ste da je moj izbor BlackBerry 7100t. Rane verzije sličnih all‑in‑one uređaja bile su glomazne i nisu imale mnogo kupaca – primer su rane varijante Nokia Communicator smart telefona. Slični uređaji su danas mnogo sofisticiraniji i mogu se podeliti na dve grupe: uređaji koji su prevashodno telefoni (npr. Nokia ili Siemens telefoni sa Symbian Series 60 operativnim sistemom) i uređaji koji su prevashodno e‑mail platforme kao što su BlackBerry proizvodi i Treo telefoni sa Palm operativnim sistemom.

Na tržištu se dnevno pojavljuje sve više ovakvih uređaja. Na nedavnim sajmovima – 3GSM u Kanu i CTIA u Nju Orleansu – video sam neke od njih. Na primer, Nokia će u maju početi da prodaje modele 9300 i 9500. Oba imaju minijaturnu QWERTY tastaturu, mogu da čitaju Microsoft Office dokumente, a 9500 ima i ugrađen 801.11b mrežni adapter. Čak će i HP kasnije ove godine na tržište plasirati iPaq Mobile Messenger, PDA sa ugrađenim telefonom i klijent softverom za elektronsku poštu i razmenu poruka.

A Kvaka 22? Mnogi od ovih uređaja su značajno skuplji od telefona koje treba da zamene, i ponekad gotovo isto toliko skupi kao i neki PDA računari. Doduše, ovo je problem pre svega za one koji uređaje kupuju za ličnu upotrebu; u većini firmi lako je opravdati kupovinu povećanom e‑mail produktivnošću ili ukupnim uštedama, što na uređajima, što na troškovima IT odeljenja firme. BlackBerry 7100t košta 299 dolara kod T‑Mobile dok Treo 650 dobijate kod Cingular‑a za 300 dolara; cene su očito subvencionirane od strane operatera. Nokia 9300 i 9500 će koštati oko $1.000 i malo je verovatno da će biti subvencionirani ili čak u standardnoj ponudi bilo kojeg američkog ćelijskog operatora.

Ako za najveći broj putovanja morate da nosite laptop, barem možete da sledite trendove – mali laptop‑ovi su sve jači, lakši, jeftiniji, a njihove baterije sve duže traju. Ako vam Mac nije mrzak, Apple pravi iBook G4 sa ekranom od 12.1“ težak samo 2.2 kg. Ja koristim Dell Latitude D400 koji sa ekranom od 12“ (ali bez ugrađenog CD‑a) teži samo 1.8 kg. Neke firme prodaju još manje računare – OQO je krajem prošle godine počeo da prodaje majušni 01 sa ekranom od 5“ težak manje od pola kilograma. Računar koristi Windows XP, ima disk od 20 GB i 256 MB memorije. Skup je ($1.899), i nije se dopao računarskoj štampi, ali je vrlo popularan među onima koji drže do trendova.

Ako ste navikli da na put nosite različite spravice, brzo se pokaže da sve te kutijice zahtevaju posebne izvore za napajanje. Računar je imao svoj ispravljač, telefon svoj, Bluetooth slušalica svoja, pa onda iPod... Jedno od univerzalnih rešenja je napajanje preko USB priključka, a drugo su ispravljači koji mogu da opsluže više uređaja, pod uslovom da platite sve dodatne konektore. Donedavno sam koristio iGo ispravljač uz koji su se nudili adapteri za punjenje mog Sony Ericsson telefona i drugih uređaja, dok sada koristim Dell‑ov ispravljač sličnih karakteristika.

Nerođeni iTunes

Nedavno sam za suprugu nabavio Apple iPod Shuffle, majušni MP3 plejer kapaciteta celih 1 GB. Gledao sam Shuffle i razmišljao šta stoji između iTunes Web sajta i mogućnosti da se ista muzika kupi i sluša preko ćelijskog telefona. Motorola, već dugo godina treći po obimu prodaje proizvođač ćelijskih telefona, očigledno se već ranije bavila istim razmišljanjem, jer je na CeBIT‑u najavila novi iTunes. Ali, neki drugi „centri moći“ rešili su da će telefon morati još da sačeka. Ideja da bi ćelijski pretplatnici mogli da kupe muziku sa Apple sajta a da operateri od takvih transakcija nemaju ništa očito se nije dopala jednom ili više operatera, koji su sa nekoliko strateških poziva uspeli da izdejstvuju da se promocija novog proizvoda odloži na neodređeno vreme. Veliki broj firmi je na tri poslednja sajma – 3GSM u Kanu, CeBIT u Hanoveru i CTIA u Nju Orleansu – prikazao telefone koji mogu da sviraju, i plejere sa kojih može i da se telefonira. I pored toga, i sam nagoveštaj da Motorola ima spreman iTunes telefon bio je vrlo interesantan.

iPod Shuffle je fantastična spravica na koju je lako preneti muziku sa iTunes instalacije na računaru. Korisnički interfejs je izvrstan i predstavlja nagoveštaj onoga što ćemo sve više viđati – Shuffle zapravo i nema korisnički interfejs. Pored komandi za Play, Stop i Pause na pozadini uređaja postoji samo prekidač koji uključuje shuffle način rada, i to je sve! Ovo tačno odgovara nameni uređaja: da vam omogući da na jednostavan način čujete omiljenu muziku – ni manje, ni više. Uporedite ovo sa trenutno popularnim ćelijskim telefonima koji mogu da reprodukuju muziku. Moja Nokia 6630 ima ugrađen Real plejer, sakriven ispod nekoliko nivoa menija. Pesme se na telefon prenose korišćenjem nepotrebno komplikovanog PC Suite softvera, preko USB kabla ili Bluetooth vezom. Trebalo mi je par sati da instaliram softver i naučim kako da koristim plejer na telefonu. Mobilni telefoni su standardno opremljeni moćnim i kompletnim plejerima koji više priliče laptop ili PDA računarima. Kao i Shuffle, najbolje rešenje je vrlo jednostavan pristup muzici sa najosnovnijim komandama za manipulaciju listama pesama.

Korisnički interfejs za muziku na telefonima samo je manji deo problema – treba rešiti veći problem kompatibilnosti telefona sa postojećim servisima i sajtovima za on‑line kupovinu muzike. Ključni adut Motorola iTunes jeste da bi to bio jedini telefon koji može da se koristi za direktnu kupovinu pesama sa iTunes sajta. Već sada je na raspolaganju više modela telefona različitih proizvođača koji mogu da reprodukuju pesme u AAC formatu, ali nijedan od njih ne „poznaje“ Apple DRM (Digital Rights Management) sistem. Doduše, ni iTunes telefon ne bi bio u stanju da reprodukuje muziku zaštićenu svim trenutnim DRM formatima.

Još jedan izvor frustracija sa mobilnim telefonima i muzikom su različiti formati memorijskih kartica. Iako nije realno da će se svi proizvođači složiti sa tim da koriste jedan ili dva tipa kartica, zar ne bi bilo normalno da svaki proizvođač konzistentno primenjuje kartice jednog tipa? Nokia je u naprednim, skupljim telefonima kao što je 3G uređaj 6630 bez najave počela da koristi minijaturne RS‑MMC kartice sa dvojnim radnim naponom. U trenutku kada je telefon pušten u prodaju na tržištu nije bilo doslovno nijedne kartice većeg kapaciteta. Ako proizvođači žele da popularizuju telefone kao plejere, moraće da izaberu format kartice koje se mogu naći sa velikim kapacitetom i po niskoj ceni.

iPod Shuffle možda ne predstavlja veliki tehnološki napredak, ali Apple ima veliko iskustvo u pravljenu uređaja koje korisnici vole upravo zbog „lakog“ korisničkog interfejsa, što ovoj firmi automatski daje odličnu startnu poziciju za razvoj telefona‑plejera. Ako bilo koji drugi proizvođač telefona uspe da u ovome parira Apple‑u, vest da Motorola pušta na tržište iTunes telefon i neće biti tako važna...