|
Mac OS X (detaljan prikaz arhitekture ovog operativnog sistema možete da pročitate u tekstu „Čista desetka“, PC #78) pojavio se pre četiri godine i do sada je doživeo dve velike nadogradnje – verzije Jaguar (OS X 10.2) i Panter (OS X 10.3). Tradicija davanja imena iz porodice „velikih mačaka“ nastavljena je u najnovijoj verziji 10.4 koja je nazvana „Tigar” i na tržištu se pojavila krajem aprila ove godine. „Tigar” donosi nekoliko značajnih poboljšanja koja Apple učvršćuju na poziciji tehnološkog lidera, i pored brojčane premoći koju ima Microsoft Windows XP.
U odnosu na svog prethodnika, „Tigar” predstavlja evolutivni korak. Nije reč o skoku kakav je bio prelazak na Mac OS X, kada je promenjen koncept korišćenja Macintosh računara. „Tigar” je pre svega pažljivo osmišljeno usklađivanje postojećeg okruženja sa izazovima koje upućuje razvoj računarske tehnologije. U to ubrajamo potrebu za brzim pretraživanjem, podršku za moderne grafičke kartice koje su prerasle u neku vrstu specijalizovanih računara, automatsko dostavljanje podataka na desktop korisnika, prilagođavanje korisničkog interfejsa velikim LCD monitorima... Slične pogodnosti imaće i Longhorn, ali „Tigar” ima prednost od barem godinu dana. Korisnici PC-ja imaju dobru priliku da zavire u suparnički tabor i vide šta ih očekuje u budućnosti.
Vaš privatni Google
 | | (kliknite za veću sliku) |
Koliko hiljada dokumenata imate na svom računaru? Naravno, postoje uredni i manje uredni korisnici, ali će pre ili kasnije svako shvatiti da, i pored najbolje organizacije, ima mnogo dokumenata koji su zatureni na disku. Tada na scenu stupa pretraživanje čiji cilj nije samo da potraži izgubljeni fajl, već i da pronađe dokumente na osnovu nekog kriterijuma koji može da obuhvata i sadržaj dokumenta. Pretraživanje je, dakle, sasvim obična opcija koja odavno postoji i na PC i na Macintosh računarima, ali ima jedan veliki nedostatak – traje „beskonačno“.
Efikasno pretraživanje podataka spada u osnovne probleme računarskog programiranja i recept za uspeh je odavno poznat: za brzu pretragu treba indeksirati podatke. Indeksiranje troši određeno vreme, pogotovo ako treba odjednom indeksirati mnogo dokumenata, ali zato posle u tren oka dolazimo do traženih informacija. Sve to je u praksi dobro poznato i tako funkcionišu sve baze podataka, ali mi govorimo o indeksiranju na nivou čitavog računara koje bi bilo dovoljno komforno i brzo. Korisnici Windows-a XP, na primer, redovno isključuju servis za indeksiranje jer usporava računar, a ne donosi nikakvu opipljivu korist. Da vidimo kako je Apple rešio ovaj problem.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Udarna novina Tigra je Spotlight – pretraživač koji trenutno prikazuje rezultate. U gornjem desnom uglu ekrana nalazi se ikona lupe, a kada na nju kliknemo pojavljuje se polje u koje unosimo upit. Dovoljno je da unesemo samo jedno slovo i prikazaće se meni sa svim rezultatima čiji će se broj smanjivati kada unesemo nešto konkretnije, na primer ključnu reč ili više pojmova. Osim osnovnih uslova za pretragu, u koje spadaju ime, veličina i vreme nastanka datoteke, tu su i raznovrsni metapodaci, koje bismo ukratko mogli opisati kao podatke o podacima. Dobar primer su digitalne fotografije: osim podataka (piksela) koji čine dokument (fotografiju), prilikom snimanja se u svaku JPEG, TIFF ili RAW datoteku ugrađuju podaci o modelu fotoaparate kojim je snimljena, rezoluciji, blendi, ekspoziciji, čak i geografskoj lokaciji snimanja. I sami korisnici mogu da dodaju metapodatke, a njihovo automatsko generisanje pruža dodatne pogodnosti prilikom pretraživanja. Kada pretražujemo sadržaj dokumenata, Spotlight će demonstrirati dobro poznavanje strukture podataka u operativnom sistemu. Ako unesemo nečije ime koje se nalazi u adresaru ili kontaktima, Spotlight neće navesti da se tražene reči nalaze u nekakvoj datoteci kriptičnog naziva u dubinama sistemskih foldera, već će „shvatiti“ da je reč o kartici iz adresara i ona će se otvoriti ako kliknemo na odgovarajući rezultat pretraživanja.
Nisu sve Macintosh aplikacije kompatibilne sa Spotlight-om i on često ne može da izdvoji funkcionalnu jedinicu programa kojoj traženi podatak pripada. U tom slučaju biće navedeno ime datoteke u kojoj je podatak pronađen, od čega ponekad nećemo imati previše koristi. Jedan od projektnih zadataka za nove Macintosh programe biće da podatke u svojim dokumentima i datotekama učine dostupnim Spotlight-u, tako da pretraživanje bude i brzo i kvalitetno. Kao ilustracija može da posluži mogućnost pretraživanja dijaloga System Preferences (ekvivalent Control Panel-a u Windows-u) – lako ćete pronaći gde se tačno pominje DHCP ili Firewall ili neka opcija za koju ste zaboravili gde se nalazi.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Koji su najveći izazovi prilikom indeksiranja? Prvo i najvažnije je to što indeksi moraju uvek da budu ažurni. Potencijalna „opasno“ po indekse jeste i pristup disku od strane nekog drugog operativnog sistema, recimo startovanog sa eksternog hard diska na kome je Panter. Kada sistem ponovo bude pod kontrolom „Tigra”, indeksi će morati da se ažuriraju. Izuzev te dve situacije, svako snimanje ili promena datoteka na disku odvija se uz automatsko indeksiranje. Pored toga što je arhitektura HFS sistema datoteka na Macintosh-u prilagođena indeksima, ova funkcija je u „Tigru” sastavni deo I/O operacija na nivou kernela.
„Tigar” dobro poznaje strukturu većine popularnih formata dokumenata – kad god dokument bude upisan na disk, proći će kroz neku vrstu „rendgenskog snimanja“ pri čemu će svi bitni podaci biti upisani u indeks. Indeksiranje je dakle u srcu operativnog sistema, performanse su izvanredne i ukoliko samo „Tigar” ima pristup disku, indeksi su uvek ažurni i nema potrebe za periodičnim indeksiranjem.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Šta možemo da uradimo sa rezultatima pretrage? Tu dolazimo do još jedne atraktivne mogućnosti, a to su „pametni“ folderi (Smart Folders). Hoćemo, na primer, da prikupimo sve datoteke koje nam je uz elektronske poruke poslao Pera. Posle odgovarajuće pretrage, na osnovu rezultata iz Spotlight-a napravićemo Smart Folder koji sadrži prečice ka traženim datotekama. Poenta je u tome da se sadržaj Smart Folder-a dinamički ažurira – od sada će se u njemu uvek nalaziti datoteke koje nam Pera šalje uz poruke, pa ne treba ponovo da ih tražimo. Smart Folder može da posluži za „lov“ na neku datoteku čak i ako ona trenutno ne postoji na računaru, jer će se takva datoteka pojaviti u folderu onog trenutka kada bude odgovarala zadatim kriterijumima.
Pametni folderi dopunjuju vanserijski utisak koji ostavlja Spotlight. Malo ko može ostati ravnodušan na ideju da stotine gigabajta podataka pretražuje u sekundi. Apple ne propušta da istakne kako će čak i ukoliko se svi dokumenti na disku nalaze u samo jednom folderu, Spotlight će omogućiti brzu navigaciju i na takvom „neorganizovanim“ računaru. Koliko je mogućnost pretraživanja važna, govori i podatak da je to jedan od prioriteta u Longhorn-u. Deo te funkcionalnosti nudi Windows Desktop Search, kao besplatni dodatak za Windows XP ili MSN Search Toolbar koji možemo da koristimo u Outlook-u. Iako korisni, ovi dodaci još nisu dublje integrisani u operativni sistem.
Instrument tabla
 | | (kliknite za veću sliku) |
Posle tehnološki najznačajnijeg poboljšanja koje donosi Mac OS X 10.4, pređimo na opuštenije teme. Vizuelno najubedljivija novina je Dashboard, o čijem na prisustvu svedoči ikona u Dock-u koja podseća na detalj sa automobilske instrument table. Dashboard je neka vrsta paralelnog desktop-a i kada ga aktiviramo, originalni desktop će se zatamniti, ali će i dalje biti vidljiv. Dashboard čine minijaturne aplikacije atraktivnog dizajna, koje zovu widget-i; ugrađeni su kalendar, analogni sat, pokazivač temperature za izabrani grad, prevodilac za nekoliko svetskih jezika, poslovni telefonski imenik (lokacije u SAD), beleške, konvertor mernih jedinica, berza, vremenska prognoza... Ovde je smešten popularni iTunes (program za reprodukciju muzike), kalkulator i oksfordski rečnik, zajedno sa rečnikom sinonima.
Na ekranu mogu da bude prikazani samo izabrani widget-i, a iz njihove sopstvene palete možemo da ih smeštamo na desktop ili brišemo sa njega. Kada kliknemo na radnu površinu, završavamo rad u dashboard-u i vraćamo se na originalni desktop. Pošto se dashboard aktivira trenutno, on omogućava rasterećenje osnovnog desktop-a i premeštanje nekih „neobaveznih“ poslova u pozadinu. Tehnički gledano, widget-i koriste HTML, CSS i JavaScript i možemo ih zamisliti kao i specijalno oblikovane Web strane koje uz pomoć RSS tehnologije na desktop-u prikazaju podatke i ažuriraju ih. Tako možemo da preuzmemo widget-e koji prate naše UPS, DHL ili FedEx pošiljke, sportske rezultate, TV program i slično. Neprestano se pojavljuju novi widget-i koji se besplatno mogu preuzeti sa sajta firme Apple. Tu je i veliki broj igara, referentnih priručnika ili mapa. Dashboard je komponenta Tigra o kojoj se priča i koja je pre svega zabavna – odličan marketinški potez Apple-a.
Ostaju pitanja koja su vezana za bezbednost računara, jer će na osnovu podrazumevanih parametara Safari (standardni Web browser za Mac OS X) automatski preuzeti i instalirati widget sa Web strane koju posetite. Iako Macintosh važi za bezbedan računar, popularnost widget-a može da predstavlja mač sa sve oštrice.
Quartz u akciji
 | | (kliknite za veću sliku) |
Iako svaki Mac OS X u temeljima nosi Unix koji mu daje stabilnost i pouzdanost, korisnički interfejs Aqua je vidljiva porcija operativnog sistema. Grafički podsistem Quartz zasnovan je na formatu PDF, pa prepress tehnologije (npr. CMYK model boja) i mnogi grafički efekti (npr. providnost) predstavljaju deo okruženja. Za 3D grafiku zadužen je OpenGL, dok je video podrška ostvaren pomoću programa QuickTime. Počev od verzije OS X 10.2, Apple koristi procesore u grafičkim karticama za ubrzavanje grafičkog podsistema. Najpre je Quartz Compositor, koji grafičke objekte aplikacije objedinjava u ekransku sliku premešten na GPU (procesor grafičke kartice) i ta tehnologija nazvana je Quartz Extreme. Tigar ide dalje pa kompletan Quartz 2D sistem, koji obuhvata 2D i 3D grafiku, prepušta grafičkoj kartici, čime je nastao Quartz 2D Extreme.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Rasterizacija teksta na ekranu, prikazivanje rasterskih slika i vektorskih objekata, sada je pod kontrolom grafičke kartice, a CPU je slobodan za druge operacije. Hardverska akceleracija grafike neposredno utiče na performanse računara, pa ne treba imati štopericu da bi se utvrdilo da je „Tigar” brži od „Pantera”. Ubrzavanjem iscrtavanja grafičkih primitiva ne iscrpljuje se napredna grafička podrška u „Tigru”. Tu je tehnologija Core Image koja mnogobrojne rasterske efekte izvršava direktno na procesoru grafičke kartice ili kod koji opisuje efekte kompajlira tako da se što efikasnije izvrši na GPU. Core Image omogućava da svaki program dobije deo funkcionalnosti Photoshop-a i da se do efekata kao što su Blur, Sharpen, Noise, Unsharp Mask i slični dolazi mnogo brže.
Na polju video tehnologoja, „Tigar" donosi novi QuickTime 7 sa podrškom za supermoderni kodek H.264, novu verziju popularnog MPEG-4 standarda. H.264 daje sliku istog ili boljeg kvaliteta od MPEG-2, pri duplo manjem protoku podataka. Zanimljivo je i poređenje sa nekom od postojećih MPEG-4 implementacija (DivX, XviD) – pri istom protoku podataka, H.264 daje četiri puta veću sliku. Kada je veličina slike ista, H.264 gotovo da nema artefakte koji su karakteristični za statične JPEG slike. Trenutno raspoloživim enkoderima treba oko 4,5 puta više vremena za generisanje video-zapisa sa istim protokom podataka u odnosu na XviD. Drugim rečima, uz isti utrošak vremena H.264 daje zapis približno istog kvaliteta kao XviD, ali su datoteke nekoliko puta manje. U QuickTime 7 je ugrađena Apple-ova tehnologija Core Video koja omogućava dobijanje 3D efekata sa video-zapisom (npr. reprodukcija na sferi), kao i zadavanje 2D rasterskih efekata. I ove mogućnosti će biti deo Avalon-a, grafičkog podsistema Longhorn-a.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Quartz je zasnovan na PDF-u i daje osnovu za korišćenje vektorskih objekata na desktop-u i za njihovo skaliranje. U Mac OS X je od početka ugrađena podrška za skaliranje dock-a, ikona i teksta ispod ikona. Iako je bilo najava da će Tiger omogućiti i promenu veličine ostalih komponenti korisničkog interfejsa, ta opcija je nije dostupna „običnim“ korisnicima. Naime, tek ako se koristi razvojna alatka Quartz Debug, pojaviće se opcija za skaliranje pojedinačnih aplikacija. Apple je ovu pogodnost za sada izostavio sa spiska standardnih mogućnosti, jer ima dosta rasterske grafike unutar operativnog sistema koja ne izgleda baš sjajno kada se skalira. Promena rezolucije okruženja je tu pre svega zbog razvoja novih aplikacija koji takvu opciju treba da podrže.
Korisnicima koji žele da automatizuju rad na računaru, a ne žele da se upuste u pisanje skriptova, namenjen je Automator – kompletno grafičko okruženje koje omogućava da se izborom opcija iz menija, prevlačenjem objekata i sličnim jednostavnim postupcima naprave moćni skriptovi. Na primer, želite da sve TIFF datoteke iz nekog foldera pretvorire u JPEG i smanjite im rezoluciju. Ili da prilikom otvaranja dokumenta aktivirate fontove koji se koriste u tom dokumentu i da ih nakon zatvaranja dokumenta deaktivirate.
Snažni Tigar
 | | (kliknite za veću sliku) |
„Tigar” sadrži preko 200 noviteta koje su pobrojane na www.apple.com/macosx/newfeatures/over200.html  . Prikazali smo samo one koje su najznačajnije i koje su interesantne (i) za PC korisnije, kao u uvid u nove tehnologije. Vidi se da je „Tigar" najnoviji izdanak moderne i zrele generacije operativnih sistema koja na svakom koraku pleni kvalitetom, jednostavnom upotrebom, inteligentnim rešenjima i nenametljivim dizajnom. Prelazak na Intel-ove procesore će, konačno, Macintosh računarima dati i više sirove snage koju PowerPC procesori nisu mogli da ponude. Koliko god korisnici PC i Macintosh računara ostaju verni svojim platforama bez obzira na njihov stvarni odnos snaga, utisak je da je Mac OS X 10.4 daleko napredniji operativni sistem od Windows-a XP. Većinu tehnologija planiranih za Longhorn „Tigar” već sada ima, i to ne kao prototipsko izdanje, već kao deo sistema koji je uveliko na tržištu. Naravno, zaostatak Windows-a nije toliki kolikim ga predstavljaju vlasnici Mac-a, ali detaljnija analiza jasno ukazuje na prednosti „Tigra".
Treba se, ipak, setiti da Microsoft ima dobitnu formulu za operativni sistem koji se masovno prodaje. Najbolji uspeh na tržištu ne mora da svedoči i o najboljem kvalitetu, ali svakako ne govori o nekvalitetnom proizvodu. Zbog toga Apple može da nauči ponešto od Microsoft-a, pod uslovom da želi da poveća udeo Macintosh-a u globalnoj populaciji računara. Na drugoj strani, Apple je svakako održao lekciju o tome kako se pravi tehnološki superioran operativni sistem. „Tigar" je najbolji dokaz.
Korisne adrese:
Apple Centar
Beograd
tel: 011/4449-243
|
