PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #114 : Septembar 2005 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Milan Bašić  

Letnje šetnje

Toplo jesenje jutro. Umesto u kancelariji, sedite u kafeu sa instaliranim bežičnim Internetom. Dok gledate šta ima novo u svetu, vaš šef vas kontaktira preko Messenger-a a s klijentima komunicirate elektronskom poštom... Zašto i ne biste, kada već imate poslovni notebook. Samo, koji?

U onom delu sveta, a mislimo na zemlje gde se na računare i ostale "sitnice" gleda sa više pažnje, reč "mobilnost" nije nikakav bauk, već novi način da se efikasnije zarađuje novac. Stoga ne čudi što u nekim kompanijama prenosni računari drže i preko 50% radnih stanica u mreži, a mreža se, opet, ne proteže samo na zgrade u kojima su kancelarije i pogoni, već stiže i do dnevnih soba zaposlenih, aerodromskih čekaonica, hotela, prostorija u kojima rade klijenti...

I kod nas se, doduše stidljivo, oseća duh novog vremena. Prenosni računari se prodaju odlično, analitičar domaćeg IT tržišta kaže da su notebook modeli u dobroj meri zaslužni za ovogodišnje poslovne rezultate firmi koje prodaju računarsku opremu. Rezultat njegovog istraživanja takođe pokazuje da se traže pre svega jeftini računari, pa tek onda oni savršeno prilagođeni poslu koji treba da se obavi. Zato smo odlučili da ovogodišnji pregled ponude poslovnih modela počnemo kratkim vodičem kroz svet business notebook-ova.

Šta vam je potrebno?

Ma koliko delovali primamljivo, prenosni računari nisu uvek dobro rešenje u poslovnom okruženju. Za cenu jednog solidnog notebook-a može da se kupi prilično brz desktop PC, dok je klasični kancelarijski računar možda dvostruko jeftiniji. Na primer, za ljude koji ceo dan provode u kancelariji za računarom i prirodom posla nisu izloženi potrebi da radni dan produže na večernje sate, kupovina notebook-a predstavlja luksuz. Projektantima, arhitektima i sličnim profesijama gde se od računara traži ultimativna brzina i veliki ekran, prenosnici ne pružaju zahtevane karakteristike.

S druge strane, za profesionalce u stalnom pokretu koji neprekidno razmenjuju informacije sa drugima od velike je važnosti da računar bude uvek spreman. Tipičan primer su rukovodioci, komercijalisti, treneri, zaposleni u službama za podršku, konsultanti... Izuzetaka u obe ove grupe ima, a onda se obično traže specifična rešenja koja su po pravilu skupa. Ilustracije radi, projektanti koji neprestano menjaju radnu sredinu (fabrika, klijent, konstrukcioni biro) traže najbrži mobilni računar sa najvećim ekranom koji radi u najvećoj mogućoj rezoluciji, uz grafiku koja dobro podržava OpenGL. Takve specifične mobilne radne stanice koštaju prilično, ali za nas obične smrtnike sve to nije neophodno - dovoljno je nabaviti prosečno dobar notebook i bićemo sasvim zadovoljni.

U odlučivanju o nabavci prenosnika zapravo treba krenuti od najvažnije karakteristike ovakvih modela - mobilnosti. Ona predstavlja kombinaciju težine, dimenzija i vremena rada na struju iz akumulatora. Danas prosečan poslovni notebook teži nešto manje od 3 kilograma i ima ekran dijagonale oko 15". Za korisnike koji umereno često menjaju mesto rada to je prihvatljiva težina, ali za one koji poslovni život provode putujući i pritom stalno menjaju prevozna sredstva noseći u torbi, pored računara, adapter za napajanje i nešto sitne opreme, svaka ušteda na težini je od ogromne važnosti, pa je tu prava stvar mali notebook. Nažalost, cena koju plaćaju je mali ekran dijagonale 10 ili 12 inča, mala tastatura, skromne performanse. Kompromis su računari mase nešto preko 2 kg sa ekranom dijagonale 14" - nešto ste uštedeli na težini i dimenzijama, a ništa niste izgubili na performansama.

Svetskim putnicima preporučujemo najmanje modele - obično je njima najvažniji e-mail i materijal za prezentacije koje će održati klijentima sa druge strane sveta. Možda će na njemu napisati i neki izveštaj i to bi bilo sve što se traži od računara. Onima koji su takođe u stalnom pokretu, ali putuju automobilom i na kraćim rastojanjima ipak bismo preporučili nešto veće modele sa ekranom dijagonale 14 inča. Ostalima, tj. većini standardni notebook sa ekranom od 15 ili 15.4" je više neko dovoljno.

Poslednja kategorija su poslovni ljudi koji retko menjaju svoje radno mesto, a mobilnost im je potrebna zbog produženog radnog vremena. To su često analitičari i druge profesije koje život provode radeći u Excel-u gde prostora za ogromne tabele nikada nije dovoljno - veliki prenosnici sa ekranom dijagonale 17" su tada pravi izbor. Doduše ne tako jeftin izbor, ali višestruko upotrebljiv. Istini za volju, sa takvim računarom na ramenu neće vam biti nimalo prijatno, ali su konstruktori i u ovoj kategoriji uspeli da smanje težinu do prihvatljivih granica.

Brzina je sve

Kada govorite o prenosnicima, zaboravite na uvreženo mišljenje da su gigaherci najvažnije merilo kvaliteta. To nije smisao njihovog postojanja. Istini za volju, savremeni notebook relativno malo zaostaje za modernim desktop-om, mada se čitajući podatke o brzini procesora to nemože zaključiti. Razlog je što su dominantni Intel Pentium M i Celeron M procesori koji, zahvaljujući konstrukciji, u poslovnim aplikacijama postižu odlične performanse radeći na daleko nižem taktu. Proizvođači su smislili trik i za one kojima su jedino bitni gigaherci, pa postoje modeli sa Pentium 4 procesorom koji je prilagođen radu u notebook-u (troši manje struje i manje se zagreva), ali takav procesor, pa makar radio i na preko 3 GHz, neće učiniti računar bitno bržim, osim ako se ne meri brzina pražnjenja baterije. Naša preporuka je izabrati procesor na taktu od 1.5 do 1.8 GHz - više od toga je dobrodošlo, ali je pitanje da li vredi novca koji ćete doplatiti. U obzir dolazi i neki od AMD-ovih procesora, ali kod njih nema ove konfuzije sa taktom jer su oni i onako poznati kao sprinteri.

Drugi u trijumviratu performansi je hard disk. Stvari su tu komplikovanije: zbog dimenzija i problema zagrevanja diskovi za prenosnike su bitno sporiji od onih u stonim računarima. Zato itekako ima smisla odvojiti novac za što brži hard disk, ali to po pravilu znači bolje opremljen i skup notebook. Dobra vest je što je kapacitet hard diska porastao u poslednjih nekoliko meseci, tako da 60 GB postaje standard.

Oko grafike nema dileme: pošto govorimo o poslovnim prenosnicima, svaka savremena grafika (čak i ona integrisana u čipset) je dovoljno brza. Izuzetak su već pomenuti korisnici mobilnih radnih stanica, ali to je druga priča. Ako kod kućnih i SOHO modela od kojih se očekuje da barem delimično preuzmu ulogu multimedijalne ili igračke mašine, brzina grafičkog podsistema igra neku ulogu, ovde sasvim mirne duše možete da uštedite novac na ovom delu računara.

Važne stvari na koje se zaboravlja

Notebook teško može da se otvori, a još teže da se nadogradi novom komponentom, pa je dobro da u startu bude što bolje opremljen. To naročito važi za konektore kojima se povezuje sa periferijama: USB 2.0, FireWire (IEEE 1394), VGA i S-video portovi su obavezni, a dobro dođe i Centroniks. Serviseri cene postojanje serijskog (RS-232) porta koji je neophodan za povezivanje računara sa centralama i drugim specijalizovanim uređajima, ali sve je manje računara koji ga imaju; srećom, postoje eksterni adapteri koji USB pretvaraju u serijski port, pa je time moguće prevazići problem. Modem i mrežni adapter odavno su obavezni deo opreme svakog notebook-a, a u poslednje vreme pored PC Card slota koji polako ali neumitno potiskuje ExpressCard standard, na notebook-u naći ćete i čitač memorijskih kartica. Sve to dobro dođe i ako ste u prilici da birate između dva slična modela uzmite onaj sa više portova. Kombo DVD/CDRW optički drajv je apsolutni standard, koji u poslednje vreme zamenjuje još upotrebljiviji DVD pisač.

Ako treba tražiti ključ uspešne prodaje notebook-ova, on bi mogao da bude mogućnost bežičnog umrežavanja. Poslovni računar bez WiFi mrežnog adaptera je praktično nezamisliv. Apsolutni minimum je podrška za 802.11b standard, a u realnosti ćete kupiti računar koji radi i sa bržim "g" protokolom, dok je 802.11a neobavezan dodatak. Ako ga računar podržava - dobro je, a ako ne, nije velika šteta.

Kod kupovine poslovnog notebook-a treba obratiti posebnu pažnju na kvalitet izrade. Ovakav kompjuter je izložen udarima, ogrebotinama, nemarnom rukovanju i sve to treba da izdrži najmanje tri godine. Opravka prenosnika je skupa i kvalitetno može da se obavi samo u ovlašćenom servisu. Manji kvalitet donosi rizik dodatnog troška, a da o izgubljenim radnim satima ne govorimo. Druga važna stvar je kakvi su bezbednosni mehanizmi ugrađeni u računar - što ih je više to je sigurnost vašeg celokupnog poslovnog sistema veća, pa ako strepite on nekoga ko bi mogao da ugrozi vaš rad, odvojite nešto novca za bolje bezbednosne sisteme. U velikim sistemima dobro dođe i softver za upravljanje računarom. Neki proizvođači, naročito oni koji žive od prodaje korporativnim korisnicima, odavno su prepoznali vrednost takvog softvera i isporučuju ga uz svoje poslovne notebook-ove.

Sve ove karakteristike poslovnih računara uzeli smo u obzir kada smo vrednovali modele na testu. Iako je termin (jul i avgust) koji smo imali na raspolaganju jedan od najnezgodnijih u godini - vreme je godišnjih odmora, a zbog smanjene prodaje nabavka je usporena pa su lageri distributera prazni - uspeli smo da prikupimo reprezentativne modele za svaku klasu poslovnih notebook-ova. Ipak, žao nam je što nismo uspeli da napravimo presek ponude svih brendova koji se u poslednje vreme mogu da nabave kod nas, ali do trenutka kada je trebalo zaključiti broj neki jednostavno nisu bili na raspolaganju. Uz razumevanje da postoji doba godine kada su lageri slabije popunjeni, pitamo se da li u profesionalni odnos spada odgovor klijentu "trenutno nemamo, javite se za par nedelja".

Za detaljnu analizu ponude poslovnih notebook računara na našem tržištu, test pristiglih modela, tabelu karakteristika, ocene i preporuke pogledajte PC #114.