 | | (kliknite za veću sliku) |
Pregled 12 distribucija odnosi se na one Linux sisteme koji su u žiži pažnje stranih i domaćih korisnika. Neke od tih distribucija su tradicionalne (Slackware, Debian GNU/Linux, SUSE Linux), dok su druge - Mandriva, Fedora, Ubuntu ili Linspire - doživele bum poslednjih meseci. U treću grupu (Knoppix, Morphix, Gentoo, Mepis) spadaju paketi koji trenutno privlače najveću pažnju, jer su doneli nešto novo u razvoju ovog operativnog sistema, čija se zastupljenost procenjuje na skoro 10% ukupnog svetskog tržišta. Nije reč o procenama kvaliteta, pa ni popularnosti - mada su svih 12 distribucija na svoj način kvalitetne i popularne kod raznih slojeva korisnika - nego o uporednom pregledu iz koga vidimo gde je Linux danas i koje su mu glavne karakteristike.
Slackware
 | | (kliknite za veću sliku) |
Slackware je najstarija distribucija Linux-a koja se održala do naših dana. U početku, Slackware je bio sinonim za Linux. Pisac ovih redova se seća da je prvi Linux koji je doneen u Beograd bio upravo Slackware, koji je stigao preko pošte u Malom Zvorniku. Sticajem okolnosti, tada se tamo zatekao Dragiša Đurić, koji je prevukao čitavu distribuciju, tada fantastično veliku, na 40-ak disketa formata 1,44 MB, i nekako mi je, početkom 1994. godine, poslao u Beograd, pa se poveći paket tokom leta širio na sve strane.
Distribuciju je osnovao Patrick Volkerding krajem 1992, godinu dana nakon što je Linus Torvalds izbacio prvi kernel Linux-a. Ideja je bila da se na jednom mestu skupe programi koji rade na Linux kernelu, zajedno sa bibliotekama, kompajlerima i drajverima. Mnogo naknadnih nedoumica po pitanju interne arhitekture Linux-a kao paketa - način razvrstavanja programa po grupama, instalacija, pojedina skripta koja su pomagala u poslu postinstalacije i u podešavanju glavnih karakteristika sistema - morao je da razreši još Volkerding, i njegova rešenja su, kroz varijacije i mutacije, i danas u pozadini drugih velikih Linux distribucija. Tek su nedavno Morphix i Gentoo uneli značajnije promene ili barem pokušali da ih promovišu.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Nećemo detaljno opisivati najstariju "živu" distribuciju, jer ćemo uskoro objaviti detaljan prikaz i uporediti Slackware od pre 10 godina i današnju varijantu, što će nam pružiti priliku da proučimo istoriju Linux-a. Za sada ćemo reći samo da je Slackware bio i ostao Linux koji veoma polaže na stabilnost i pouzdanost, ali za čije je podešavanje potrebno solidnije poznavanje načina na koji funkcionišu kako sam Linux, tako i njegovi programi. Zauzvrat, on nudi visoki stupanj konfigurabilnosti. Instalacija teče u tekst modu a iz konzolnog režima se podešavaju i razni parametri programa, tj. njihovi konfiguracioni fajlovi. Naravno, kad se jednom podese, može se preći na grafički desktop.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Anegdota koja treba da predstavi prirodu Slackware-a kaže da je, ukoliko ste početnik u svetu Linux-a, najbolje obratiti se za pomoć nekom poznavaocu ove distribucije. To je možda preterano, ali Slackware jeste pouzdan sistem uz koji ćete (Slackware nudi jednu od najboljih dokumentacija uopšte) naučiti ne samo da koristite Linux (što je danas, uz mnoge user-friendly i Windows-aware distribucije, lako), nego da njime upravljate, barem u onoj meri u kojoj treba da zadovolji vaše ključne svakodnevne potrebe. Možda je zato ova distribucija vrlo raširena po univerzitetskim centrima, a često se koristi za servere, zbog visoke stabilnosti. Ciklus publikovanja nove verzije je otprilike jednom godišnje, dovoljno da se Linux osveži, ali bez žurbe da se u njega uključe i sve najnovije "zvrčke" koje, još uvek nedovoljno ispitane, mogu sadržati bagove.
Za detaljan opis preostalih 11 distribucija, tabelu karakteristika i preporuke pogledajte PC #114.
|
