 | | (kliknite za veću sliku) |
Statistike kažu da bi se prosečan ljudski vek drastično produžio kada bismo nekako izašli na kraj sa srčanim oboljenjima i rakom. Nerado priznajemo da je za prvi problem rešenje ono „osmeh na lice i manje pomfrita a više salate“, dok je rak bio i ostaje strašni i misteriozni Damoklov mač nad našim glavama. Zar i najvedriji optimista nije bar jednom u životu pretrnuo pri pomisli na tog ubicu? Veo misterije oko ove bolesti potiče od činjenice da, uprkos tome što se za nju odavno z na, pravi uzroci njenog nastanka ostaju uglavnom nepoznati. Napori medicine uglavnom su se svodili na saniranje štete koju je bolest izazvala i na mukotrpno empirijsko otkrivanje „rizičnog ponašanja“ koje povećava izglede za obolevanje. Na našu sreću, poslednjih decenija ova situacija se menja – sa dešifrovanjem ljudskog genoma nauka se približila rešenju.
Rak i genetika
Genetika je sasvim ozbiljna nauka sama za sebe, ali ako bismo stvar jako pojednostavili i pogledali je iz ugla zakletog tehnokrate, mogli bismo da kažemo da je ljudski genom kompletno „uputstvo“ za izgradnju živog čoveka od neživih molekula organskih jedinjenja, kao i „tehnička dokumentacija“ za kasnije održavanje i eventualne popravke organizma. U lancima DNK koji čine naše hromozome sadržana je kompletna informacija o tome kako će izgledati čovek u koga izrasta tek oplođena jajna ćelija, kao i kako će funkcionisati već odrasla jedinka.
Svaki programer zna da će se, što je program složeniji, pre pojaviti bag. Slično važi za svaki složen sistem, a ljudski organizam je najsloženiji od svih. Grešku na lancu DNK mogu izazvati razni spoljni faktori, kao što su štetni hemijski agensi (ko je rekao duvan?), jonizujuće zračenje, napadi nekih virusa, a slobodno možemo da pretpostavimo da postoje i neki još neotkriveni uzročnici. Ako greška nastane na nezgodnom mestu tako da u lancu DNK bude osakaćen neki gen koji je odgovoran za umnožavanje ćelija (tzv. onkogeni), to može da bude jako opasno. Onkogen proizvodi protein (onkoprotein) koji se vezuje za receptor na susednoj ćeliji, što izaziva njeno umnožavanje. Problematična ćelija se i sama umnožava i proizvodi nove ćelije sa istim „bagom“ koje nastavljaju umnožavanje i tako započinje lančana reakcija. Ovakvo nekontrolisano razmnožavanje ćelija je ono što nazivamo rak. Kancerogeno tkivo brzo naraste toliko da počne da ometa normalan rad okolnog tkiva i...
PC kao snajperista
 | | (kliknite za veću sliku) |
Da bi se napravio lek koji uspešno tamani samo ćelije raka treba prvo odrediti receptore rasta za koje se vezuju onkoproteini, a zatim pronaći molekule (ligande) koji bi mogli da se vežu za ove receptore, onemogućavajući vezivanje onkoproteina i tako uspore ili potpuno zaustave rast malignih ćelija.
U oktobru 2000. američka Nacionalna agencija za proučavanje raka (www.nfcr.org  ) se udružila sa Oksfordskim univerzitetom da bi osnovali računski centar čiji je zadatak da čitav posao odradi u virtuelnom domenu, koristeći specijalizovan softver koji isprobava još uvek nepostojeće moligande i pronalazi one koje pasuju na ciljni receptor. Otprilike kao kada imamo gomilu ključeva i isprobavamo ih jedan za drugim da nađemo koji otvara odgovarajuću bravu. Izolovano je 13 ciljnih proteina receptora i 3,5 milijarde potencijalno lekovitih molekula liganda. Ovako veliki brojevi bili su suviše krupan zalogaj čak i za superračunare, pa je u saradnji sa Microsoft-om, Intel-om i kompanijom United Device razvijena tehnologija za paralelno računanje.
Projekat SreensaverLifesaver, koji je počeo u aprilu 2001, je omogućio svakome ko to želi da na svom računaru instalira softver Think. Ovaj programčić preko Interneta preuzme manju količinu sirovih podataka i u trenucima kada je računar uključen upošljava procesor da isprobava molekule. Po završetku obrade šalje rezultate o „onim pravim“ koje je eventualno pronašao. Projekat se pokazao kao jako uspešan – nekih dva i po miliona personalnih računara širom sveta je tokom nekoliko meseci odradilo preko 200.000 godina procesorskog vremena i otkrilo više od 100.000 molekula koji bi mogli da budu iskorišćeni kao lek. Kako je i ovih 100.000 previše za kliničko ispitivanje, razvijen je sofisticiraniji softver nazvan LigandFit koji proračunava 3D oblike molekula liganda i na osnovu toga određuje one koji najbolje prianjaju na ciljni receptor. Na ovaj način bi trebalo da se konačno dobije mala lista „najboljih od najboljih“ molekula koji bi onda bili sintetisani u laboratorijama i klinički testirani na pacijentima.
Zajedno smo jači!
 | | (kliknite za veću sliku) |
Projekat još traje, a programčić UD Agent možete instalirati sa CD-a koji ste dobili uz ovaj broj „PC“- ja ili ga preuzeti sa www.grid.org/download/gold/download.htm . Program je vrlo mali (oko 2 MB) i nije nimalo probirljiv u pogledu snage računara, operativnog sistema ili Internet veze (radi čak i sa 28.800 bps modemima). Kada ga jednom instalirate potrebno je da se registrujete, a zatim možete da odaberete da li ćete učestvovati samo u gorepomenutom projektu (LigandFit) ili u još nekom od medicinskih projekata koji su u toku.
Program instalira i prilično lep screensaver sa 3D prikazom molekula koji se trenutno procesira, kao i progres-indikator koji pokazuje kako stvar napreduje. U toku obrade nećete primetiti nikakvu razliku u brzini (3DMark je pokazao pad za 2 poena od ukupno 2000!), jer onog trenutka kada vi pokrenete neki svoj proces, LigandFit se povlači i prepušta vam procesor. Čak se nudi i opcija da podesite u koje doba dana će program raditi, a u koje ne. Kada se obrada završi program opet pita da se poveže na Internet, pošalje rezultate i ciklus se ponavlja.
Više od 800.000 godina procesorskog vremena, koje milioni računara širom sveta doniraju zarad opšteg dobra, dovelo je do toga da su već sintetizovani neki lekovi koji, dok ovo čitate, nekome na ovom svetu produžavaju život. Prema tome, ako je već svetskim moćnicima draže da bacaju pare na naoružanje, umesto da traže lek protiv raka, vas niko ne sprečava da učinite nešto dobro za čovečanstvo. A ako ne spadate u one koji veruju u činjenje dobrih dela, onda razmislite o tome ovako – svaki četvrti čovek oboleće od nekog oblika raka, pre ili kasnije. Statistika je tu neumoljiva. Da li biste odigrali partiju ruskog ruleta? Ne? Pa ruski rulet vam daje šanse od čak 1:6 u vašu korist! Šta čekate?
|
