|
Dejan Ristanović |
Kada je, pre tačno tri godine, Zoran Kehler pisao o znacima kojima Matt Jones obeležava vašingtonske zgrade u blizini kojih se može (besplatno) uključiti u WiFi mrežu, to je zvučalo kao pojava udaljena od nas barem 7584 kilometra. Sada smo i mi na toj (vrućoj) tački, mada će stvari biti komercijalnije zasnovane od warchalking-a...
Priča o warchalking-u (crtanje simbola kredom na zidovima zgrada u kojima postoje WiFi hotspot-ovi) seže podaleko u prošlost. Tridesetih godina prošlog veka, u doba velike depresije, američki beskućnici i lutalice (hobos) su smislili simbole kojima će "kolegama" signalizirati da je u okolini narodna kuhinja (krst), dobrodušna domaćica (mačka) ili možda dvorište u kome obitava nezgodan pas (zub) odnosno naoružan domaćin (trougao). Sedam decenija kasnije, tehno-nomadi "naoružani" notebook-ovima obeležavali su mesta gde se mogu priključiti na Internet - stilizovano X za otvorenu mrežu, krug za WiFi nod koji zahteva autorizaciju... Ono war u imenu nije povezano sa nasiljem: preuzeto je od hakerskog izraza wardialing koji označava zvanje redom svih brojeva telefona u nekoj oblasti da bi se otkrile linije na koje su priključeni modemi. Originalni naziv za nasumično telefoniranje bio je Demon dialing, ali je ono preimenovano u slavu kultnog filma WarGames koji je propagirao (dobro...) taj rani oblik spam-ovanja.
Warchalking je nekoliko godina bio popularan, a onda je zamenjen komercijalnim servisima - zašto biste tragali za besplatnom kuhinjom ako možete da platite ručak? Prvi warchalking simboli u Beogradu pojavili su se sredinom oktobra u nekoliko kafića, gde je SBB uveo kablovski Internet i postavio wireless Access Point uređaje. Bilo koji tip broadband konekcije obezbeđuje jeftino pravljenje WiFi hotspot-a, pa možemo očekivati da, suprotno svim srpskim stereotipima a u skladu sa trendovima u razvijenom svetu, kafana i park postanu mesta gde se može završiti i neki posao čisto tehničke prirode. Čak i ako hotspot-ova ne bude dovoljno, najavljeno je da će WiMAX (IEEE 802.16) servis, o kome smo pisali u PC #111 kao o svetskom tehnološkom čudu, već 2006. biti raspoloživ i kod nas, zahvaljujući kineskoj korporaciji ZTE i VeratNet-u. Bežični Internet neće skoro zameniti ADSL pre svega zbog cene, ali mogućnost komunikacije u pokretu brzinama koje dostižu 70 Mbps redefiniše čitavu Internet scenu.
Šta reći na kraju... dok čitate ovaj broj "PC"-ja, pomislite da su tehnološke novine o kojima pričamo bliže Srbiji nego što je iko (računajući i nas) sklon da veruje. Vidimo se 1. decembra!
|