Hardver u Srbiji, godina 2005.

Časopis „PC“ već nekoliko godina priređuje pregled domaćeg tržišta kućnih konfiguracija, što predstavlja zgodnu priliku da se iz skupa računara izvuku i neki zaključci o trendovima na tržištu, zastupljenosti pojedinačnih komponenti i njihovih proizvođača. Ove godine broj računara koji su se našli na testu narastao je do 40, svi dolaze iz poznatih domaćih kompanija, pa je i uzorak dovoljno reprezentativan. A kako bi dobijeni podaci bili još verodostojniji, u pomoć smo pozvali Milovana Matijevića, predstavnika kompanije IDC u našoj zemlji, kome se posebno zahvaljujemo na preliminarnim podacima za 2005. godinu koje nam je ustupio za poređenje sa rezultatima koje smo izveli iz našeg uporednog testa.

AMD ili Intel?

Pitanje izbora procesora postalo je pomalo „navijačko“, pa samim tim muči većinu domaćih kupaca kod nas, iako se u realnosti pokazuje da su razlike između platformi često akademske prirode, naročito kada su sirove performanse u pitanju. AMD je još uvek jeftiniji u nižim segmentima, što mu donosi veliku popularnost i prednost u odnosu 25:15 na našem testu. Sasvim slične podatke ima i IDC, a njihova istraživanja potvrđuju zaključak da zastarela Socket A platforma nestaje sa tržišta. Raduje činjenica da su svi računari na testu koristili boxed verzije procesora, sa fabričkim kulerima i produženom garancijom, što ukazuje na gašenje sivih kanala kojima se (često problematični) tray procesori dopremaju u zemlju. Skoro dve trećine 64-bitnih procesora na našem testu je pre posledica želje domaćih sistem-integratora da se pokažu u punom svetlu na našem testu, jer istraživanja tržišta govore da ovaj trend još nije zahvatio Srbiju. A i zašto bi je zahvatao kada je broj aplikacija koje podržavaju prednosti 64-bitne tehnologije ograničen, a adekvatna verzija Windows-a XP ima probleme sa nedostatkom drajvera.

Na vrhu liste proizvođača matičnih ploča nema promene – ASUS uživa veliku popularnost i kod prodavaca i kod kupaca pa je njegovu tržišnu poziciju teško ugroziti, čak i uz primećeni pad kvaliteta ploča namenjenih AMD procesorima. Za drugo mesto u oštroj konkurenciji se izborio MSI, koji je poboljšanjem kvaliteta izrade ploča uspeo da osnaži poverenje kupaca. Na ruku im idu niska cena i dobar sistem podrške koji održavaju domaći distributeri. MSI ploče su zauzele bitnu poziciju u računarima najviše klase baziranim na AMD procesorima, a za to su zaslužne zaista odlične ploče iz Diamond i Platinum serija.

Uprkos stabilnom nivou kvaliteta proizvoda, veliki pad u odnosu na prošlu godinu doživeo je Gigabyte. Nesuglasice oko izbora distributera su ostavile Gigabyte tokom ove godine bez podrške u prodajnim kanalima, što se automatski odrazilo i na ukupnu prodaju. I podaci IDC-ja (ASUS 35%, MSI 30%, Gigabyte 15%) se slažu sa procentima koje smo mi dobili na testu, dok ostali proizvođači drže oko 20% tržišta. Među njima se ističu Abit, popularan najpre među entuzijastima, te nepravedno zapostavljeni EPoX, dok Intel sa svojim pločama ima tradicionalno mesto kod ozbiljnih sistem-integratora.

Kada su čipsetovi u pitanju, dominira nForce čipset kompanije nVidia, i to u svim verzijama. Agresivna kampanja promocije inače odličnog proizvoda je pomogla da nForce zauzme ključno mesto na obe platforme. nForce se nameće kao pratnja AMD procesorima, snižavajući i ovako slabu prodaju VIA čipsetova, koji su doduše uspeli da zajedno sa SiS-om otmu deo kolača na Intel platformi, pre svega zbog nestašice Intel čipsetova na svetskom nivou. Nestašica je pomogla i da se nVidia SLI Intel edition „useli“ u najvišu klasu, a Intel-ova strategija napuštanja niže klase je rezultirala potpunim nestankom i8xx čipsetova i automatskim prelaskom proizvođača na LGA775 podnožje, za koje smo ranije proricali da neće imati uspeha.

Kod memorija nema nikakve dileme – Kingston sa svojim ValueRAM modulima drži veliki segment tržišta. Uglavnom zahvaljujući trudu distributera „mesto pod suncem“ su našli i drugi kvalitetni proizvođači kao što su Transcend, GeIL, PQI i Corsair, a šteta je što Kingmax nije više zastupljen. Raduje nas što na testu nema modula nepoznatih proizvođača, što je napredak u odnosu na 2004. Količina ugrađene memorije napreduje, pa 1 GB RAM-a više ne predstavlja retkost. Naravno, preovlađuje kombinacija 2×256 kojom se koristi dual-channel memorijski kontroler, uobičajen kod novijih matičnih ploča. Pojedinačni modul od 256 MB je rezervisan za najnižu klasu računara, mada kupci polako shvataju da je to često premalo memorije za Windows XP – ulaganje od tridesetak evra je beznačajno u poređenju sa ukupnom cenom sistema, a donosi bitno udobniji rad.

3D manija

Izbor vrhunskih grafičkih kartica ostaje privilegija imućnijih – podaci IDC-a kažu da su najprodavanije grafičke kartice iz ATI Radeon 92xx porodice. Iako rezultati testova govore da ovaj čip nije mnogo moćniji od novijih integrisanih akceleratora (npr. onog iz Intel i945G čipseta), ljudi se najčešće odlučuju za njega ili njegovog pandana iz nVidia porodice, FX5200. Ipak, i naš test i druga relevantna istraživanja pokazuju da nVidia polako prestiže ATI-a kada je zastupljenost na tržištu u pitanju. Dalji pad cena GeForce modela 6200 i 6600 će to vođstvo samo utvrditi, a upravo 6600 kartice su ubedljivi favoriti na našem testu. Oni su „zamenili“ prošlogodišnje favorite, Radeon 9600XT kartice, pošto ove godine ATI nije izbacio dovoljno vrednog predstavnika u toj klasi.

Što se proizvođača grafičkih kartica tiče, ASUS i MSI vladaju tržištem. Njihove kartice predstavljaju uzor kvaliteta izrade, a bogatstvo ponude modela im samo podiže popularnost. Naročito izdvajamo modele sa pasivnim hlađenjem, prisutne u srednjoj klasi, koji vam mogu pomoći da napravite bešuman a moćan računar. Brendovi koju su uspeli da se istaknu su Sapphire i Gigabyte, dok su nekada popularni Leadtek i Club3D tokom 2005. nekako otišli u drugi plan. Tranzicija platformi je doprinela i nešto većoj zastupljenosti PCI Express kartica, tako da one sada drže oko 20% tržišta.

Diskovi i kontroleri

Tržište hard diskova tokom 2005. nije donelo neke spektakularne tehnološke novitete, ali je na njemu bilo najvećih pomeranja. Mada i dalje na vrhu, Maxtor je izgubio značajan segment tržišta. Višegodišnja tradicija uvoza modela iz sivih kanala, od kojih su ponekad čitave serije bile sa fabričkom greškom, najzad je dovela do smanjenja prodaje Maxtor-ovih hard diskova. Zvanični distributeri sada nude diskove iz regularnih kanala, sa trogodišnjom garancijom, vraćajući tako poverenje u ovog velikog proizvođača, ali je tokom 2005. deo tržišta nepovratno otišao drugima. Najviše je profitirao WD, koji se približio Maxtor-u, zahvaljujući pre svega agilnom Pakom-u, koji je nedavno dobio i zvanično distributerstvo, a Seagate i Hitachi su uspeli da višestruko povećaju prodaju. Za to postoje i konkretni razlozi: Seagate nudi petogodišnju garanciju, Hitachi ima ubedljivo najniži procenat reklamacija, a i jedni i drugi nude jako brze i po ceni pristupačne uređaje.

SATA standard je najzad ovladao tržištem, pa je tako 29 računara na testu imalo hard disk koji radi po ovom, mnogo naprednijem i nešto bržem standardu. I kapaciteti su se povećali u proteklih godinu dana, pa su sada modeli od 120 i 160 GB mnogo zastupljeniji. Ipak, u nižoj klasi 80 GB i dalje predstavlja standard. Interesantno je da čak osam računara na testu nije imalo klasičan 3.5“ flopi, što je znak da ovaj standard definitivno izumire i da ga zamenjuju praktičniji i pouzdaniji USB diskovi (o kapacitetu i da ne pričamo).

Kao i kod 64-bitnih procesora, veće ambicije sistem-integratora su dovele do toga da 33 računara na testu ima DVD pisač. Značajan pad cena uveo je ovaj praktični optički uređaj u standardnu ponudu, mada sumnjamo da se zaista toliko njih i prodaje. Ali, kako je ponuda combo uređaja skromna, a među običnim CD i DVD čitačima je teško izabrati iole kvalitetan, možda se DVD pisač nameće kao jedino razumno rešenje. Što se zastupljenosti brendova tiče, Pioneer i NEC se bore za prevlast, mada će mali broj korisnika uopšte uočiti fine razlike između njihovih modela. Prate ih odlični ASUS-ovi (zapravo Pioneer-ovi) pisači, dok je LG neopravdano loše zastupljen na testu. Naši izvori govore da se upravo LG-jevi uređaji svih tipova najviše prodaju, zahvaljujući dobroj kombinaciji prihvatljivog kvaliteta i cene, koja je niža nego kod konkurenata.

(Ne baš) sitnice

I dok zastareli optički uređaj i sporu grafičku karticu možete lako zameniti, loše kućište je nešto sa čime ćete morati mnogo duže da živite. Zato pozdravljamo veću zastupljenost brendova kao što su Eurocase i DTK, koji prave kvalitetna kućišta sa napajanjima vrednim pažnje, a po ceni koja je tek za nijansu veća nego kod dalekoistočne konfekcije. Chieftec i dalje drži primat kada su kvalitetni modeli u pitanju, mada ga opravdano sustižu estetski mnogo interesantniji CoolerMaster i neobični ThermalTake. Najveći novitet su ASUS-ova kućišta, koja po kvalitetu izrade i napajanjima spadaju u odličnu „zlatnu sredinu“ i imaju našu preporuku za sve klase računara.

Kod modema (da, i u vreme ADSL-a modem je važan) primat drži Intel Ambient čip na karticama raznih proizvođača, dok se Agere (Lucent) i Conexant modeli samo povremeno pojavljuju. Pozdravljamo nešto veću zastupljenost kvalitetnih US Robotics modela, koji su nešto popularniji od kako su im cene osetno pale. Na temu zvučnih kartica ne vredi trošiti prostor – činjenica da na ovom testu nema zvuka koji nije integrisan na matičnu ploču dovoljno govori o našim kupcima i njihovim niskim zahtevima kada je multimedija u pitanju. Jedinu svetlu tačku predstavljaju MSI matične ploče koje na sebi imaju Creative zvučne čipove visokog kvaliteta.

Kod periferija se nastavlja ista priča – Logitech vlada tržištem, dok ga sa pristojne distance prate isto tako kvalitetni Microsoft i za ekonomsku klasu idealni Genius i A4 Tech. Jedini napredak koji smo uočili je veći procenat modela sa YU rasporedom, što zajedno sa lokalizovanim Windows-om i pravilnim regionalnim podešavanjima čini skladnu celinu, idealnu i za početnike i iskusne korisnike.

Autor se zahvaljuje Milovanu Matijeviću, predstavniku IDC-ja za našu zemlju, na ukazanoj pomoći pri izradi ovog teksta. IDC je najveća svetska kompanija koja se bavi istraživanjem IT tržišta i za nju radi 775 analitičara u preko 50 zemalja sveta

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.