 | | Canon Pixma IP1600 |
Koliko puta ste do sada čuli onu staru "nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari"? Kada su u pitanju inkjet štampači, svest o kvalitetu, čak i kod iskusnijih korisnika, često izbledi zajedno sa bojama na papiru. Onaj ko kupi (pre)skup model očekuje da on bude dobar u svim poslovima, a onaj ko se opredeli za jeftin ne ceni uređaj koji ne košta ni koliko jedan komplet kertridža. U Srbiji prva asocijacija obično vodi na neki jeftini model koji je možda čak dobio na poklon uz PC. Ubeđen da će ga "poklon" dugo i verno služiti, kupac se razočara kada, posle par bledih fotografija, dobije poruku o praznom kertridžu, a onda sazna i cenu novog... Sledi period letargije, tokom koje korisnik pokušava sebi (i drugima) da objasni kako odštampane fotografije i nisu toliko blede i da su takve fotografije, na kraju krajeva, maksimum koji treba i očekivati od inkjet tehnologije. Na drugoj strani su "pametnjakovići" koji jure kao muve bez glave i raspituju se čiji je (kertridž) veći, a hvale se i svojim "ubodnim veštinama", tj. baratanjem špricem za punjenje mastilom.
Iskustvo govori da inkjet štampači, za razliku od većine ostalih uređaja, postaju trošak tek nakon kupovine i da je za vrhunski kvalitet otiska potreban jednako kvalitetan potrošni materijal. Premisa da svim kompanijama profit donose mastila i specijalizovani papir a ne sami uređaji figurira već godinama, ali je činjenica da oko svakog inkjet-a raste čitava industrija potrošnog materijala za njega. Nije lako odgovoriti na pitanje zašto su mastila nezavisnih proizvođača toliko jeftinija - najlakše je reći da su ona nekvalitetnija i da nezavisni proizvođači ulažu manje u istraživanja i poboljšanja fizičkih i hemijskih osobina mastila, ali se sa jednakim pravom može reći da "veliki" visokim cenama mastila pokrivaju gubitke u proizvodnji uređaja.
 | | HP DeskJet 3920 |
Završimo ovu diskusiju konstatacijom da su proizvođači u poslednje vreme okrenuti više trajnosti fotografija i njihovom reagovanju na agresivne faktore sredine, negoli kvalitetu štampe koji očito smatraju toliko dobrim da ga nema mnogo smisla dalje popravljati. Trajnost je važna kategorija, mada i tu treba iznete tvrdnje gledati sa rezervom - čak i ako se pomirimo sa evidentnom činjenicom da ćemo teško proveriti da li će fotografija trajati čitavih 100 godina, treba pročitati i "sitna slova" gde piše da se takva dugovečnost obećava samo uz upotrebu originalnih mastila i foto-papira, uz podrazumevano skladištenje fotografija u albumu ili čak iza stakla.
Usijane glave
U velikom uporednom prikazu štampača četiri najveća svetska proizvođača, pored detaljnog testiranja brzine i kvaliteta štampanja, probaćemo da skrenemo pažnju i na neka tehnološka rešenja i konstrukciju uređaja, na koje treba obratiti pažnju prilikom kupovine. Obično se postavlja pitanje mogućnosti dopunjavanja kertridža i njegovog kapaciteta, ali još uvek nije dovoljno razvijena svest da se upotrebom lošeg mastila, pored lošijeg kvalitet otiska, može oštetiti glava za štampanje. Kapacitet kertridža i njegova cena ne daju odgovore na sva pitanja - detaljni proračuni cene štampanja obično ne pominju skrivene troškove kao što su cena nove glave za štampanje ili, ako nju nije moguće zameniti, cena novog štampača. Do nedavno su tu stvari ipak bile prilično jasne, a onda su jesenje serije iz Canon-a i HP-a iskomplikovale računicu...
 | | Epson Stylus C46 |
Većina proizvođača je okrenuta razvoju termalnog drop-on-demand rešenja, dok jedino Epson koristi micropiezo tehnologiju. On je ujedno prvi proizvođač koji je na svoje kertridže ugradio mikročipove koji veoma otežavaju dopunjavanje kertridža - korisnik može da kupi originalni ili kompatibilni kertridž nekog drugog proizvođača, a ako baš voli da dosipa mastilo, moraće da potraži specijalni uređaj za resetovanje starih kertridža. Glava za štampanje je kod Epson-a deo štampača koji se ne može skinuti, pa kvar glave ujedno označava i kraj životnog veka samog štampača.
Lexmark-ove i HP-ove štampače već dugi niz godina krase slična tehnološka rešenja, koja pored thermal inkjet tehnologije podrazumevaju i glavu za štampanje koja je integralni deo kertridža - sa svakom promenom kertridža dobijate i novu glavu za štampanje, pa je rizik pri dolivanju mastila znatno manji. Sa druge strane, kertridži su često trobojni, što povećava troškove štampe. Svi Canon Pixma štampači iz prethodne serije imali su zamenjive, ali skupe glave koje je malo ko realno menjao. Kertridži za "stare" Pixma štampače su jeftini, jer se radi o običnim patronama sa mastilom, pa se većina korisnika odlučuje za originalna mastila.
 | | HP PhotoSmart 8450 |
Rešenje sa pojedinačnim kertridžima je dobro zato što se nikada ne baca višak neke od boja, što je čest slučaj kod trokolornih kertridža. Trend smanjivanja kapljica kod Canon-a na samo 2 ili čak 1 pl zahteva poboljšanje kvaliteta glava, ali se ujedno mora imati u vidu da je prečnik mlaznica jako mali, te se pri prolasku malih kapljica javlja problem otpora vazduha na putu kapljice od mlaznice ka papiru, što znači da je mogućnost zapušavanja mlaznica veća. U novoj seriji Pixma štampača predstavljeno i nekoliko novih modela u svim klasama, koje karakteriše tehnološko rešenje svojstveno HP-u i Lexmark-u: glava za štampanje je u sastavu kertridža. HP je dalje iskomplikovao situaciju promocijom modela Photosmart 8250, koji pored niza novih tehnoloških rešenja donosi i glavu kao deo štampača te individualne patrone za mastilo, koje pojeftinjuju štampu - do sada je ovo rešenje bilo prisutno kod skupljih HP-ovih printera namenjenih poslovnim korisnicima. Ukratko, (gotovo) kod svakoga se nude sve varijante, pa je izbor sve složeniji.
Kako smo testirali?
 | | Lexmark Z617 |
Štampače nije lako uporediti na osnovu specifikacija. Na kutijama se uglavnom ističu podaci koji se odnose na maksimalnu rezoluciju štampe, minimalnu veličinu kapljica i brzinu štampe strane, ali se pri tom misli na štampu teksta u najnižem kvalitetu, što praktično niko ne koristi, ili ispis fotografije u draft modu, koji se koristi još manje. Teško ćete na osnovu specifikacija doći do podataka o zapremini kapljice crnog pigmentnog mastila kod Canon-ovih štampača, zapremini Lexmark-ovih kertridža ili brzini štampe u maksimalnoj rezoluciji kod HP-ovih printera. Rezultati postignuti u realnom svetu zavise od primenjenog tehnološkog rešenja pa ne treba da čudi što HP-ovih 600 dpi primenom PhotoREt tehnologije vrlo često na papiru izgleda bolje nego 4800*1200 dpi nekog dugog proizvođača. Poslovna politika proizvođača je da kamufliraju eventualne nedostatke svoje tehnologije, pa smo zato za testiranje kvaliteta i brzine štampanja koristili veći broj dokumenta.
Štampu fotografija smo testirali na originalnom foto-papiru svakog od proizvođača, a za ostale testove smo koristili 80 g/m<+>2 <+>papir formata A4. Za proveru brzine štampanja smo koristili nekoliko fajlova. Tekst, obima deset strana, je pripremljen u Microsoft Word-u, a svaka strana je u proseku sadržala 3500 znakova. U prvom testu smo proveravali brzinu štampe u najekonomičnijem i najbržem režimu (Quick Print, Draft, Fast ili Fast Draft, zavisno od proizvođača), dok smo u drugom testu proveravali brzinu štampe u standardnom režimu, koji je predviđen za svakodnevnu upotrebu. Ovaj način štampe smo koristili i za štampanje Excel tabele, obima pet strana, kao i za izradu zahtevne strane pripremljene u Corel Draw-u koja je, pored teksta različite veličine, sadržala i dve grafike u boji i malu fotografiju niske rezolucije.
 | | Lexmark Z735 |
Test fotografije smo izrađivali u dva formata, fotografskom 10*15 cm i na foto-papiru formata A4, bez margina, u slučaju da printer podržava ovu opciju, odnosno sa minimalnim marginama u suprotnom. Za sve HP-ove, oba Epson-ova i jedan Lexmark-ov štampač smo merili vreme štampanja fotografije 10*15 cm u dva režima rada namenjena štampanju fotografija. Da bi se dobili maksimalan kvalitet štampe i puna funkcionalnost kod većine HP-ovih štampača neophodno je dokupiti neki od opcionih kertridža - svi štampači su testirani sa njima, pa je iz tog razloga uz cenu štampača navedena i cena dopunskih patrona. Prilikom štampe test fotografije na formatu A4 koristili smo isključivo maksimalnu rezoluciju, a samim tim i najsporiji režim štampanja. Sama priprema dokumenta za štampu nije uzeta u obzir, jer ona varira od računara do računara - u obzir je uzeto vreme koje je potrebno štampaču da nakon softverskog preview-a odštampa zadati dokument. Prilikom merenja brzine štampanja nismo računali vreme potrebno za štampanje prve strane dokumenta, već je ono navedeno zasebno u tabeli. Za proveru kvaliteta štampe smo, pored dokumenata odštampanih za proveru brzine, koristili i tekstualni fajl koji sadrži tekst u različiti veličinama (u crnoj i u svim osnovnim bojama) i jednu crno-belu fotografiju.
 | | HP Photosmart 3210 |
Kvalitet štampe smo vrednovali opisnim ocenama, ali smo ipak na kraju ocenili kvalitet štampe teksta, grafike u boji i fotografija. Na ukupnu ocenu kvaliteta štampe teksta uticala su četiri parametra sa različitim težinskim faktorima, a na ocenu štampe kvaliteta fotografija pet, od kojih su najveći udeo imale zasićenost boja i mogućnost štampača da prikaže sitne detalje, bilo na svetlim ili na tamnim površinama.
Za detaljan pregled domaćeg tržišta inkjet štampača, test 17 modela podeljenih u tri grupe, tabelu karakteristika i ocena pogledajte PC #118.
|
