Začarani krug

Teufelkreis, da ostanemo u duhu nemačke klasične filosofije u kojoj je i objašnjen pojam da se više ne zna šta je uzrok, a šta posledica. Da prevedemo za omladince i pionire koje niko nikada neće uputiti u činjenicu da su Nemci imali i filosofiju: „Šta je starije, koka ili jaje?“ Kako god da nazovete opisanu pojavu, pitanje koje je sve glasnije postavljano prethodnog meseca odnosilo se na hardverske zahteve budućeg operativnog sistema Microsoft Windows Vista.

Niz zajedljivih zamerki se odnosio na pretpostavke da će Vista zahtevati „skroz nabudžen“ hardver koji još nije duvao u prvu rođendansku svećicu. Uz potpuno preuzimanje krivice za kašnjenje operativnog sistema, Stiv Balmer (ipak je on CEO, a želeli su da Vista donese raznorodne novitete) je na pregovorima u Kini istakao da se nikada kao ovih dana nije toliko pričalo o vezi hardvera i softvera. O tome je u maju nadahnuto govorio i Bil Gejts na WinHEC-u (Windows Hardware Engineering Conference) u Sijetlu, istakavši da je za prelazak na 64-bitne sisteme, koji se očekuje u naredne dve do tri godine, neophodno da proizvođači hardvera odmah počnu da pišu 64-bitne drajvere. Bezazleni drajver za miša od 300 dinara može da „obori“ sistem u 32-bitni režim u kome aplikacije neće moći da koriste prednosti 64-bitnih naredbi i (između ostalog) važnu mogućnost adresnog prostora preko 4 GB.

Ako usvojimo statističku činjenicu da memorija u ceni računara učestvuje sa oko 8% i da 4 GB DDR2 memorije košta između 600 i 900 dolara (u zavisnosti od brzine i proizvođača – cene trenutno rastu), prosta računica pokazuje da bi za Vista PC trebalo da spremite dosta para. Kao što ćemo videti, posredi je samo Bilova vizionarska sposobnost i želja da se budućnost stvara već od danas.

Ono što već imate

(kliknite za veću sliku)

Iz specifikacija koje su sredinom maja istaknute na adresi www.microsoft.com/windowsvista/getready/capable.mspx , Vista traži savremeni procesor koji radi na barem 800 MHz, 512 KB sistemske memorije i grafički procesor po DirectX 9 specifikacijama. Biće to dovoljno da pokrenete novi Microsoft Windows, ali ne očekujte da ćete ugodno raditi sa ovakvom konfiguracijom. Nakon šturih specifikacija nastavlja se niz koji bliže određuje kategoriju Windows Vista Premium Ready PC. Ne zaboravimo da Premium OS treba da pokreće i Media Center Edition, pa za pristojnu multimediju treba ipak nešto više. Po stavkama, to su: procesor na 1 GHz, 32-bitni (x86) ili 64-bitni (x64), gigabajt sistemske memorije, grafički procesor sposoban da prikaže Aero interfejs sa barem 128 MB grafičke memorije, hard disk od 40 GB sa barem 15 GB slobodnog prostora, DVD uređaj, mogućnost reprodukcije zvuka i pristup Internetu.

Reklo bi se da je to opet nešto što gotovo svi imamo, ali postoje i dodatna objašnjenja za pojedine stavke, koja nisu baš uvek jednostavna. Najjednostavnije je za DVD koji može da bude i eksterni, što otvara put za instalaciju operativnog sistema i na računarima Origami koncepta. Za frekvenciju procesora navodi se zahtev da to mora da bude nominalna frekvencija i da neki modeli procesora koriste power management u kome snižavaju takt da bi štedeli struju, pri čemu Vista može (ali i ne mora) da radi dobro.

Najkomplikovanija priča prati Aero, pa tu ima raznih zahteva i preporuka. Najpre, DirectX 9 adapter mora da podržava WDDM (Windows Vista Display Driver Model), hardverski podržava Pixel Shader 2.0 uz 32 bita po pikselu. Pored osam bita po svakoj kolornoj komponenti (RGB), potrebno je i osam bita za „prozirnost“ objekata tj. alfa kanal. Drugi uslov je adekvatna količina grafičke memorije i tu su specifikacije precizne i odnose se na sistem sa jednim monitorom: 64 MB memorije za ekrane sa manje od 1.310.720 piksela, 128 MB grafičke memorije za ekrane do 2.304.000 piksela i 256 MB memorije za ekrane veće od 2.304.000 piksela. Microsoft ne objašnjava šta se dešava u graničnim tačkama i nema sugestije za određeni raspored piksela na ekranu, ali se nadamo da će ih proizvođači ekrana ipak logično rasporediti onako kako smo navikli – 4:3 ili 16:10. Još bismo nekako i otpešačili da vidimo šta se dešava na zadnjem pikselu kod ekrana rezolucije 1310720×1, ali bi zaista bilo teško penjati se do najvišeg piksela ekrana rezolucije 1×2304000...

Još malo pa beta 2

Tokom aprila i maja verzije su se ređale besomučno, pa smo bili u prilici da probamo bildove 5365, a skoro odmah posle njega i 5381. Po svim nagoveštajima, ova poslednja je feature-complete verzija, iako Microsoft ostavlja manevarski prostor za značajnije dopune. Zbunjuje to što se isporučuje samo Ultimate SKU, pa prosto nemate šansu da proverite šta sve (i kako) funkcioniše na jednostavnijem hardveru. Iz Microsoft-a stižu obaveštenja da je poslednji trenutak da se naruče DVD mediji sa beta 2 verzijom, ali ako kao opciju radije izaberete download ISO verzija, konkurišete za nagradni put na svečanu promociju sistema Vista, Longhorn Server-a i novog Office-a, koja će se po svoj prilici održati na zajedničkom spektaklu, uz ogradu da će Longhorn Server komercijalno početi da se distribuira nešto kasnije. Isto važi i za verziju za x86 64-bitne sisteme, pa ste za sada „osuđeni“ da koristite AMD ako insistirate na 64-bitnom OS-u. Istovremeno stižu i apeli da beta testeri konačno instaliraju i probaju x64 verziju...

Bojažljivo upućujemo zahtev poznatom Intel Premium Partner-u da nam udovolji AMD64 konfiguracijom i nakon par nedelja „kuliranja“ dobijamo odgovor da oni „uprkos posebnim vezama sa Intel-om mogu da nam izađu u susret“. ISO koji sadrži x64 instalaciju veći je od 5 GB, ali na sreću imamo i Verbatim kao partnera...

Nakon još jednog „kuliranja“, Braca čiji lik na messenger-u u poslednje vreme neodoljivo podseća na novi Intel logo, obaveštava me da je mašina spremna. Ništa raskošno, ali zadovoljava sve Premium zahteve: uz AMD64 3000+ tu su 1 GB memorije, nVidia GeForce 6600 GT kartica sa 128 MB grafičke memorije i, za današnje pojmove skroman, disk od 120 GB.

Ako izuzmeno AMD 64 (većina kupaca se odlučuje za Sempron) konfiguracija nije preterano ambiciozna i čini se da bi mogla da se preporuči za Windows XP zahtevnijem početniku. Naravno, komponente su probrane, uključujući i kućište sa napajanjem na kome domaći kupci (neopravdano) najradije štede. Instalacija je, uprkos fajlovima od 5 GB, dovedena do perfekcije i traje ispod 25 minuta – nismo precizno izmerili jer nismo očekivali da se završi tako brzo. Slično je i sa prepoznavanjem dodatog hardvera, što smo probali na miševima, USB diskovima, fotoaparatima, MP3 plejerima...

U sistem je ugrađena 64-bitna verzija WDDM drajvera za nVidia kartice, a za razliku od 32-bitnog sistema, nikakav dodatni update nije bio potreban. Svi potencijali Ultimate verzije bili su aktivirani i nije nam ostalo ništa nego da probamo kako sistem funkcioniše. Sudeći po dorađenosti komponenti, vredelo bi preći na realne aplikacije, za šta će, nadamo se, uskoro biti vremena. Planiramo da za sledeći broj testiramo neke od Adobe ili Autodesk aplikacija koje mogu da se nađu u 64-bitnim varijantama. U svakom slučaju, uz sledeći broj dobićete i beta 2 verziju novog Office sistema, a verovatno i prve utiske o tome kako ona radi na beta 2 Windows-u.

Detalji

Među detaljima koji plene najviše pažnje je vrlo funkcionalan sidebar koji donosi pregršt zanimljivih XAML aplikacija – nije ih teško praviti ili im samo „menjati opis“, ne ulazeći u njihovu funkcionalnost. Iako sve ove gedžete možete da „usidrite“ i na desktop, pravo mesto im je na sidebar-u. Ako ga pretrpate, sidebar automatski pravi dodatne strane, jedino je malo problematično prebacivati ove programčiće sa jedne na drugu stranu, ali će se na tom mehanizmu sigurno još raditi.

Upečatljiv utisak ostavlja Media Center. Iako Microsoft preporučuje daljinske upravljače, pristojnu kontrolu možete da ostvarite uz pomoć bežičnog miša, a Logitech Media Mouse već pruža puni konfor. Network Center pamti podešavanja i profile koje ste definisali, a ako koristite notebook, nije zgoreg da odmah imenujete „mrežno okruženje“ u kome se nalazite ukoliko ćete se u njega vraćati. Čak i za istu mrežu možete da definišete više profila, pa tako možete na istom mestu da birate da li ćete biti discoverable ili niste baš „raspoloženi za kolaboraciju“.

Firewall će vam prijaviti svako ispitivanje portova spolja, a Deffender će sprečiti da, ako nešto i uđe u vaš sistem, pošalje podatke van njega. Sistem zaštite uliva poverenje, pa možete forsirati da se neke aktivnosti odvijaju u strogo kontrolisanom prostoru koji je „izolovan“ od ostatka sistema. Ne sumnjamo da će se mnogi, možda isprovocirani Microsoft-ovim insistiranjem na sigurnosnim zaštitama, truditi da pronađu „rupe“, ali opšti utisak je da je neiskusni korisnik mnogo bolje zaštićen nego kod ijednog sistema do sada.

Oprečan je zahtev da korisniku uvek budu na raspolaganju različiti načini komunikacije, pa bacite pogled na Firewall podešavanja da vidite zaštite pri različitim autentifikacijama, P2P vezi, komunikacijama, kolaboraciji (deljenju fajlova i zadataka)... Sve je ovo mahom onemogućeno u startu, barem dok korisnik ne shvati čemu služi i da li mu je potrebno.

U letnjem broju očekujte više informacija o ponašanju realnih aplikacija u njihovom novom okruženju, jer je Vista već dovoljno funkcionalna da to proverimo. Sve bi moralo da funkcioniše „kao u XP-u“, samo još lepše i lakše, a ako i ima nekih zaostajanja u brzini, na njima će se sigurno raditi tokom narednih meseci...

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.