|
Projekat KDE nastao je pre 11 godina sa idejom da se programi na Unix-olikim platformama unifikuju – da izgledaju i da se ponašaju slično, kao i da budu bolje integrisani nego što je to bio slučaj do tada. Svakom novom verzijom, KDE je bio sve bliži tom idealu, a za verzije 3.5.x slobodno se može reći da su dostigle većinu ciljeva. KDE je postao funkcionalno, visokointegrisano okruženje koje je u sebe uključivalo i veliki skup programa – od Web browser-a i klijenta za elektronsku poštu, preko kancelarijskih programa, audio i video plejera, sve do igara.
Oxygen – sinonim za lepotu
KDE je uvek bio pravljen za „iskusne korisnike“, tako da su aplikacije imale izuzetne mogućnosti, što je u često uzrokovalo pretrpanost korisničkog okruženja. Vodilja za razvoj novog KDE-a bila je lepota, jednostavnost i elegancija, a bez smanjenja funkcionalnosti.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Da se tim koji stoji iza ovog izdanja ne sastoji samo od zaluđenih programera, dokazuje prvi pogled na ekran nove verzije. KDE 4 odiše smirenošću i elegancijom zahvaljujući mnogim umetnicima koji su radili pod projektom Oxygen i stvorili potpuno nov vizuelni identitet. Naziv Oxygen (kiseonik) nastao je iz šale da je cilj da u svet računarstva donese svež dašak vetra.
Projekat je počeo kreiranjem novog seta ikona, a ma koliko to trivijalno zvučalo, napraviti njih nekoliko hiljada nije jednostavan posao. Na adresi www.oxygen-icons.org možete naći kratku istoriju projekta, kao i palete boja koje su korišćene. Sledeći korak bilo je kreiranje nove teme za prozore (window style and decoration). Tema je prošla kroz desetine faza – od lepih, preko ružnih, do savršene. Ovde je čak bilo i ekscesa, tako da je zbog „umetničkih nesuglasica“ Thomas Lubking (autor popularnog stila Bahgira za KDE3) napustio tim i počeo da radi na forku Bespin. Sav njegov kod iz stila Oxygen je tom prilikom izbačen. Na kraju je za stvaranje kompletnog utiska trebalo napraviti nove kursore, izabrati najbolje pozadine za desktop i Oxygen je bio kompletan.
Plasma – od nule
 | | (kliknite za veću sliku) |
Usled mnogih problema u vezi održavanja programa kdesktop i kicker, koji su služili za prikaz desktop-a i panela, razvojni tim je odlučio da uradi nešto ekstravagantno – da sav dotadašnji kod baci u vodu. Kao što to biva kad se stvari razvijaju od nule, programeri počnu da dobijaju fiks ideje šta bi nove verzije trebalo da rade i na koji način bi mogle da budu implementirane. Posledica jedne takve ideje je Plasma, unifikacija desktop-a i panela u jednu aplikaciju i jedan idiom. Naime, i desktop i paneli su prostori gde je moguće smeštati iste stvari – ikone, satove, razne dodatke poput prikaza vremenskih uslova, temperature procesora i slično – pa ne postoji razlog zašto bi to bili odvojeni programi.
Plasma je podeljena na biblioteku i program koji vide korisnici. Biblioteka je dizajnirana tako da pruža identične mogućnosti, kako na personalnim računarima, tako i na media center sistemima i malim mobilnim uređajima. Jedan od ciljeva budućeg razvoja biblioteke biće stvaranje okruženja za pravljenje bogatog korisničkog okruženja (rich user interface) i aplikacija koje će imati mnogobrojne prednosti u odnosu na postojeća rešenja poput Adobe Flash i SUN JavaFX tehnologija.
Pri pokretanju, prikazuje se manje-više standardni izgled većine sistema današnjice – start meni, taskbar, system tray i sat na panelu, a na desktop-u ikone. To su samo osnovni widget-i koji su podrazumevano uključeni. Pažnju privlači ikona u gornjem desnom uglu – kada preko nje pređete kursorom, pojaviće se meni na kome je jedna od opcija Add widgets. Moguće ih je dodavati i na desktop i na panel, a oni koji su napravljeni „po propisima“ će se prikazati u formi prilagođenoj mestu na koje ste ih smestili. Tako će widget za prikaz novoprikačenih uređaja (poput fleš diskova i kamera) na desktop-u prikazivati ceo spisak, a na panelu će prikazivati samo svoju ikonu, dok se prozor sa spiskom otvara kada na nju kliknete.
Spisak postojećih dodataka nije velik, ali se svakim danom povećava. Postoji pet različitih vrsta satova, dodatak koji će vam prikazivati stripove (za sada su podržani Garfild, User Friendly, Dilbert...), ram za fotografije, rečnik engleskog jezika... Za kompletniju listu možete svratiti na techbase.kde.org/index.php?title=Projects/Plasma/Plasmoids, gde su popisani svi dodaci koji se nalaze na KDE-ovom Subversion serveru.
Kad radnu površinu prepunite zanimljivim drangulijama i rasporedite ih kako vam odgovara, kliknite desnim tasterom miša i izaberite opciju Lock Widgets. Tako ćete ih „zaključati“ da se ne desi da ih greškom poremetite. Ako već komentarišete u fazonu: Dobro, sve je to lepo i zabavno, ali većinom i ne vidim svoj desktop jer su preko njega programi; čemu onda sve to? Odgovor je jednostavan: dok radite nešto, samo pritisnite Ctrl+F12 i voila, vaši widget-i će volšebno isplivati iznad svih prozora.
Desktop efekti
 | | (kliknite za veću sliku) |
U poslednjih godinu-dve u GNU/Linux svetu (a i na vlasničkim sistemima) radilo se na novom doživljaju operativnog sistema preko 3D efekata. Najpoznatije rešenje je neprikosnoveni Compiz (i njegova popularna „kocka“), koji je bilo moguće koristiti uz KDE, ali se time gubilo na funkcionalnosti jer nije bio dovoljno dobro integrisan sa ostatkom okruženja.
Uz KDE 4 dolazi nova verzija menadžera prozora KWin, koji je bez gubitka funkcionalnosti na koje su korisnici do sada navikli dobio i „specijalne efekte“. Pošto nisu podrazumevano uključeni, jer se i dalje smatraju eksperimentalnim, možete ih aktivirati u dijalogu System Settings/Desktop. Bez njih 4.0 će biti funkcionalno okruženje kao i njegovi prethodnici, ali nećete imati neke od veoma korisnih opcija. Najkorisniji efekat je Present windows, koji prikazuje sve otvorene prozore jedan kraj drugog. Interesantna mogućnost je filtriranje prikazanih prozora po ključnoj reči. Otkucajte neku reč i prikazaće vam se samo prozori koji je sadrže u naslovu. Present windows se poziva prečicama Ctrl+F10, kad se prikazuju svi otvoreni prozori, i Ctrl+F9, koja prikazuje samo prozore sa aktuelne virtuelne radne površine.
„Kocka“ iz Compiz-a lepo izgleda, ali ima manu – u jednom trenutku moguće je videti samo njene dve strane, to jest samo dve virtuelne radne površine, dok se preostale dve (pošto ih je podrazumevano četiri) nalaze sa zadnje strane kocke. Desktop grid efekat (Ctrl+F8) prikazuje sve virtuelne desktop-e odjednom, tako što se prikazuje jedan veliki pager sa prikazima prozora u realnom vremenu, a prozore je moguće premeštati sa jedne virtuelne površine na drugu prevlačenjem. Uz KDE 4.0 dolaze i desetine drugih efekata. Neki su čisto estetske prirode (fade in i out, providnost, zamućivanje pozadine providnih prozora), a neki su tu da olakšaju rad ljudima sa oštećenim vidom (invertovanje boja, lupa, isticanje kursora miša).
Od početka je napisan i KRunner, run dijalog za pokretanje programa unošenjem imena komande (Alt+F2). KRunner je postao „švajcarski nož“. Više nije neophodno ni da znate ime programa koji želite da pokrenete, možete da unesete samo deo imena, opisa ili namene. Tako možete da ukucate image i dobićete spisak programa namenjenih obradi ili pregledu slika. Zahvaljujući arhitekturi programa, za njega je moguće pisati i dodatke koji čak ni ne moraju da služe pokretanju programa – već postoji kalkulator, a uskoro se očekuje i integracija sa sistemima za desktop pretragu.
Aplikacije
 | | (kliknite za veću sliku) |
KDE je odavno prestao da bude samo desktop okruženje i postao je kompletan sistem sa „svim što vam je potrebno“. Sadrži brojne programe: alat za organizaciju kontakta i e-mail klijent (Kontact PIM Suite), Web browser (Konqueror), skup kancelarijskih programa (KOffice), audio (fenomenalni Amarok) i video plejere...
Opisivanje novina u najpopularnijim programima ostavićemo za neku drugu priliku, tako da ćemo sada samo spomenuti ono što je karakteristično za sve njih: nova organizacija korisničkih okruženja. Programi koji dolaze uz KDE sada poštuju savete stručnjaka OpenUsability projekta, tako da su mnogo lakši za korišćenje, a opcije su logičnije raspoređene.
*nix i KDE 4.0
 | | (kliknite za veću sliku) |
Ako želite da isprobate novi KDE, već postoje pripremljeni paketi za većinu najvažnijih distribucija kao što su Debian, Mandriva, Ubuntu i OpenSUSE. Jedina popularna distribucija koja ne planira da objavi pakete je Fedora, čiji će korisnici morati da sačekaju verziju 9. Za korisnike raznih varijanti BSD sistema, kao i Solaris-a, procesi portovanja su u toku. Naravno, uvek postoji mogućnost kompajliranja KDE-a iz izvornog koda.
Razvoj „četvorke“ je dobra vest i za one koji ne koriste neki od slobodnih operativnih sistema. Većina programa pisanih za KDE će biti dostupna i u Mac i Windows varijantama, pa će i korisnici vlasničkih sistema biti u mogućnosti da isprobaju slobodan softver, poput Amarok medija plejera. Već sada je moguće preuzeti pakete predviđene za testiranje na ove dve platforme, a stabilna verzija se očekuje u vreme izlaska KDE-a 4.1.
|
