PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komunikacije Komunikacije
PC #145 : Jun 2008

 Naslovna  Sadržaj 
Vesna Milošević  

Na kraju sveta

Živimo u urbanim uslovima i teško možemo zamisliti mesto koje je jednom bilo naseljeno, a danas je prazno. Potražili smo na Mreži priče o avetinjskim gradovima...

(kliknite za veću sliku)

Pre nekoliko godina na Internetu je osvanuo oglas kojim se prodaje čitav jedan grad u Britanskoj Kolumbiji. Iako smo navikli da se preko svetske Mreže može kupiti skoro sve, prodaja čitavog grada... Kako je uopšte nastao grad u kome nema stanovnika? Na adresi www.kitsault.com nalazi se prezentacija grada Kitsolta (Kitsault), čiji su se prvi stanovnici 1980. godine uselili u nove kuće. Bio je to deo projekta oživljavanja rudarstva u ovoj oblasti Kanade. Kompanija je uložila 50 miliona dolara i sagradila moderan grad, sa bioskopima, prodavnicama, školom, bolnicom, savremenu infrastrukturom... čak je i lokacija bila predivna. Nakon samo 18 meseci recesija je zahvatila ovaj deo sveta, rudnik je morao da bude zatvoren, a ljudi su se preselili. Do 2005. godine Kitsolt je bio zaboravljeni grad, bez stanovnika, a kompanija je odlučila da ga proda za „samo“ sedam miliona dolara. Novi vlasnik rešen je da ovaj grad oživi tako što će prodavati postojeće kuće i razviti turistički centar ili grad pretvoriti u filmski studio.

Napušteni gradovi

Mnogi gradovi nisu doživeli sudbinu Kitsolta, već se i dalje vode kao napušteni. Jedan od njih je i Boudi (Bodie), čiji je nastanak vezan za zlatnu groznicu u Kaliforniji početkom XIX veka. Godine 1880. grad je imao 10.000 stanovnika, 65 saluna, rudare, revolveraše, porodične ljude i sve ostalo što je bilo potrebno da grad postane veliki na Divljem zapadu. Godine 1962. država Kalifornija ga je preuzela i pretvorila ga u nacionalni park, kako bi sačuvala zgrade i originalni izgled. Na prezentaciji www.bodie.com možete da se upoznate sa istorijatom, a ukoliko želite i da ga posetite, naći ćete detaljna uputstva kojim putem da dođete, kao i savete šta da ponesete od hrane i opreme, s obzirom na to da posetioce čeka ceo dan pešačenja.

(kliknite za veću sliku)

Japansko ostrvo Hašima ima sličnu istoriju. Kompanija Mitsubishi preuzela ga je krajem XIX veka, kada se saznalo za nalazišta uglja. Broj stanovnika toliko se uvećavao da su graditelji koristili stene iz rudnika kako bi povećali površinu ostrva. Kako bi održavala rudnik u životu tokom ratnih godina, kompanija je dovodila rudare iz Kine i Koreje koji su uglavnom umirali od gladi i iscrpljenosti. Krajem pedesetih na ostrvu je bilo toliko stanovnika da je zabeleženo kao najgušće naseljeno područje na svetu. Ostrvo je zatvoreno 1974. godine i od tada je za pristup potrebna posebna dozvola. Na adresi www.japanprobe.com/?p=65 možete videti slike ovog ostrva nekada i sada. Jedini način da se ostrvo vidi bez posebne dozvole su turističke ture koje se, pak, ne zaustavljaju na ostrvu.

Nisu svi napušteni gradovi posledica zatvorenih rudnika, neki od njih su samo neuspeli projekti turističkih i zabavnih centara. Na Tajvanu, u okolini glavnog grada Tajpej, započet je projekat izgradnje turističkog kompleksa San Dži. Ambiciozni projekat je prekinut pre kraja radova – radnici su mislili da je lokacija ukleta, pošto su se na gradilištu često dešavale nesreće. Doneta je i odluka da se na ovoj lokaciji ništa ne gradi, kao i da se ne ruše postojeći objekti. Na adresi www.notcot.com/archives/2008/03/san_zhi.php možete videti kako trenutno izgleda napušteno letovalište.

Sjaj i tama

Na Tajvanu postoji još jedno napušteno mesto na kojem je neko vreme radio zabavni park Katoli World. Ovo je bio jedan od retkih parkova na Tajvanu koji je imao čak dva rolerkostera koji su se nalazili na listama najvećih na svetu. Park je napušten nakon velikog zemljotresa septembra 1999. godine, u kome je nastradalo mnogo ljudi. Na sreću, u tom trenutku nikoga nije bilo u samom parku, ali jednom uništene strukture nikada nisu obnovljene. Jedini zapisi o ovom, nekada jako popularnom mestu, mogu se naći u blogovima putnika koji su obilazili park i objavili slike. Jedna takva adresa je jodyquam.blogspot.com/2006/10/abandoned-amusement-park-katolis-world.html .

Na samom jugu Italije nalazi se srednjovekovni grad Krako (Craco). Prvi arheološki nalazi ukazuju da je osnovan u VIII veku. Iako je lociran na samom vrhu planine, ovaj kameni grad imao je burnu istoriju. U 13. veku ovde je osnovan i univerzitet, a grad je imao skoro 1.500 stanovnika. Tokom vremena imao je uspone i padove, da bi šezdesetih godina prošlog veka zbog klizišta stanovnici morali da se isele. Danas je Krako zanimljiv turistima, a starosedeoci su na adresi www.thecracosociety.org napravali prezentaciju. Posetioci sajta mogu da se upoznaju sa istorijom grada i tog područja Italije, da se priključe virtuelnom razgledanju ili uključe u neki od događaja koji se organizuju.

(kliknite za veću sliku)

Bivši Sovjetski Savez je prepun napuštenih mesta koja su nastajala kao pokušaji da se nasele oblasti bogate rudama, a koja su nakon raspada države ostala bez finansiranja. Jedno od takvih mesta je Promišljenij, čije fotografije možete da vidite na www.englishrussia.com/?p=276 . Jedno od najpoznatijih napuštenih mesta u bivšem Sovjetskom Savezu je svakako Pripjat, grad u kome su do 1986. godine živeli ljudi koji su radili u nuklearnoj elektrani Černobilj. Danas, a kako naučnici procenjuju i narednih 600 godina, ovo mesto će biti napušteno. Veliki sarkofag koji pokriva elektranu tu je da podseti ljude na veliku nesreću koja se dogodila, a o katastrofi svedoče i napuštene zgrade, škole i bolnice. Organizovati posetu ovom gradu nije ni jednostavno ni bezbedno, ali nekolicina ljudi je ipak uspela.

Na adresi nikongear.com/Chernobyl/Chernobyl_1.php detaljno je opisan put turiste koji je uspeo da obiđe samu elektranu i da napravi nekoliko snimaka onoga što se danas nalazi u kontrolnim sobama i hodnicima nekadašnjeg ponosa Sovjetskog Saveza. Ono što je zanimljivo na ovoj prezentaciji jeste detaljan opis događaja koji je doveo do nuklearne katastrofe. Još jedna prezentacija na kojoj možete da pročitate o poseti ovom delu Ukrajine nalazi se na adresi www.kiddofspeed.com/chapter1.html . Zanimljivo je da je oko 3.500 ljudi odbilo da napusti svoje domove, a oni koji su i danas tamo, hrane se proizvodima koji su uzgajani na kontaminiranom tlu.

Duga lista

Na adresi www.abandoned-places.com nalazi se galerija napuštenih mesta. Kreator prezentacije je u stalnoj potrazi za avetinjskim zgradama, starim bolnicama i fabrikama, koje fotografiše i postavlja na prezentaciju sa kratkom pričom. U želji da nađe napuštene fabrike, zaputio se pre nekoliko godina u industrijsku zonu Mađarske. Na njegovo iznenađenje, ispostavilo se da su fabrike za koje je mislio da su napuštene sada u punom pogodnu. Januarski maglovit dan i tmurna industrijska atmosfera prevarili su oko posmatrača, ali fotografije su ipak ostale na sajtu. Malo uspešnija misija bila je u Belgiji, gde je pronašao napuštenu bolnicu za obolele od turbekuloze koja je zatvorena kada je broj pacijenata smanjen. Bolnica je totalno ruinirana i napuštena, a meštani smatraju da je ukleta.

Na adresi www.ghosttown.info naći ćete listu napuštenih gradova u Americi i Kanadi. Tu se uglavnom nalaze gradovi smešteni pored nekadašnjih velikih rudnika zlata i srebra, premda ima i onih mesta koja su pioniri koristili kako bi se odmorili na putu do konačnog odredišta. Balarat (Ballarat) je bio glavni snabdevački centar za nekoliko rudarskih gradova u ovoj oblasti. Danas ovaj grad posećuju ljubitelji motora, a više informacija možete da nađete na www.legendsofamerica.com.

Sa napuštenim mestima u Velikoj Britaniji možete se upoznati na adresi www.abandonedcommunities.co.uk . Neka od prikazanih mesta bila su napuštena u trenutku, masovnim iseljavanjem stanovnika, dok su neka postepeno ostajala bez ljudi. Razlozi su različiti – ekonomske i društvene promene, prirodne katastrofe...

Da li ste nomad?

(kliknite za veću sliku)

Za razliku od ostalih prezentacija koje govore isključivo o napuštenim mestima i njihovom istorijatu, na ovoj prezentaciji postoji poseban deo koji se bavi psihologijom ljudi koji napuštaju svoje rodne gradove, njihovim iskustvima i osećanjima u trenucima kada su primorani da se isele. Prema psiholozima, ljudi se mogu podeliti na nomade, koji imaju potrebu da često menjaju sredinu, i na one koji žele da čitav život provedu na istom mestu. Kada neki grad mora da se iseli, ova razlika nestaje. Svako se na neki način vezuje i identifikuje sa načinom života u svom okruženju. Prilikom napuštanja gradova ne radi se o slobodnom izboru, već nečemu što se mora uraditi, što stvara psihološke probleme.

Ako ne želite da putujete po svetu kako biste videli neko napušteno mesto, možete da posetite prezentaciju Petrovaradinske tvrđave na www.peterwardein.com gde ćete naći i listu napuštenih utvrđenja širom Srbije. Za svako je data kratka istorija sa slikama, što će biti dovoljno kao početna tačka za istraživanje. Na listi su i Šarengrad, utvrđenje u Kruševcu koje se prvi put pojavljuje 1381. godine, ali ne zna se tačno kada je sagrađeno.

Napuštena mesta obično se povezuju sa legendama i duhovima. Prazne i razrušene kuće podstiču maštu ljudi i tako nastaju legende. Na adresi www.ghosttownsusa.com možete da pronađete veliki broj takvih priča, koje su kreatori ove prezentacije preuzeli od stanovnika jednog okruga u Americi. Ove priče prenosile su se kroz generacije, a govore o porodicama rudara koji su prvi nastanili te krajeve. Težak život prvih naseljenika i njihov kasniji uspeh u životu daju odgovore na pitanje kako je nastao mit o američkom snu.