 |
| Dejan Ristanović |
Pred nama se konačno našla platforma čije ubrzanje u odnosu na prethodnike primetite čak i bez štoperice - 45 nm Quad procesori. Rast frekvencije je zamenjen povećanjem broja jezgara, čemu se softver polako prilagođava - čim aplikacija mnogo "troši procesor", nađe se način da se posao paralelizuje.
Dobro se sećam novembra 1996. godine, kada smo testirali Acer-ov računar sa dva procesora i kada sam se zapitao da li posle Pentium-a dolazi Pentium 2 ili dva Pentium-a. Dvanaest godina kasnije, odgovor je hibridan, baš kao što su hibridni i čipovi: kroz nekoliko generacija, Pentium 2 zamenjuju četiri Pentium-a 5 u istom kućištu. Intel-ova koncepcija Core procesora uspela je da zaobiđe tehnološke probleme minijaturizacije i nije zahtevala dalji rast radne frekvencije - već par godina se vrtimo oko 3 GHz - a opet je produžila važnost Murovog zakona koji (slobodnije tumačeno) predviđa dupliranje performansi računara na svakih 18 meseci.
Uz svu minijaturizaciju, procesori sa više jezgara su neminovno fizički veći, a sve to izgleda još grandioznije zbog kulera, pošto 800 miliona tranzistora disipira mnogo toplote. Core 2 čipovi su veliki korak napred u odnosu na zlosrećni Pentium 4 koji se grejao kao pegla, ali je 100 ili 150 vati za čip i dalje ozbiljna potrošnja, naročito kada razmišljate o mobilnim računarima.
Najzanimljiviji deo priče je softver: kada su procesori počeli da se množe prostom deobom, smatralo se da će takve sisteme biti teško iskoristiti - paralelizacija algoritama je složen, a u mnogim slučajevima i teorijski nerešiv problem. Za divno čudo, personalni računari se uglavnom primenjuju tako da je paralelizacija srazmerno jednostavna gde god je realno potrebna. Dok pišete u tekst procesoru, jedno jezgro je sasvim dovoljno, a kada nešto renderujete, arhivirate, kada obrađujete velike slike, (re)kodirate filmove ili muziku, posao se vrlo lako podeli u više tokova. Pomogla je i činjenica da je prošlo vreme gee whiz programiranja, kada se na neverovatne načine štedeo svaki bajt i svaki procesorski ciklus. Bili su to lepi dani, ali je još lepše kada samo prekompajlirate program i on se prilagodi novim platformama, pri tom (gotovo) automatski paralelizujući mnoge operacije.
Višestruki procesori su "kupili vreme" za razvoj novih tehnologija koje će obezbediti daleko više radne frekvencije, uz još bržu komunikaciju kako između jezgara, tako i sa periferijom. Dok sve te lepe ideje ne izađu iz laboratorija, uživaćemo u onome što imamo - Duo i Quad procesorima, makar i uz ventilatore koji će se u letnjim mesecima usijati. Vidimo se 1. jula!
|
