|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Aleksandar Veljković
Miloš Stamenković Nebojša Rašković |
|||
Desktop se dobro drži |
|||
Zašto biste pored bogate i sve jeftinije ponude notebook računara kupili desktop? Odgovor je jednostavan: za istu količinu novca dobijate bolje performanse i komforniji rad. Uporedili smo konfiguracije najpoznatijih domaćih i stranih brendova... |
Analitičari su još pre nekoliko godina predvideli pomeranje IT tržišta ka prenosivim računarima i odumiranje koncepcije klasičnog desktop računara. Te prognoze su se delom ostvarile, ali desktop računari se i krajem 2008. godine dobro prodaju - oni još uvek nude više performansi za isti novac, uz kvalitet i pouzdanost komponenti na vrlo visokom nivou. Proizvođači danas moraju da poštuju vrlo visoke standarde kvaliteta da bi kupca ubedili da glomaznu "kantu" ne zameni elegantnijim, firmiranim prenosivim računarom. Era u kojoj smo bili sami svoji majstori, šetajući od prodavca do prodavca i skupljajući komponente za ono što zamišljamo da je idealan PC koji ćemo svojeručno da sklopimo, davno je prošla. Overklokovanje komponenti, nekada široko rasprostranjeno među entuzijastima, smišljanje kako da efikasno ohladimo pregrejani procesor iz koga pokušavamo da izvučemo i poslednji megaherc, odavno je preraslo u "nauku" kojom se bavi malobrojna elita poznavalaca vodenog i ostalih alternativnih vidova hlađenja. Sve to je izgubilo na značaju (i) zbog moći današnjih procesora sa 2, 3, 4 i više jezgara - komforan rad i igranje danas je moguće i sa bezbednim, fabrički preporučenim vrednostima parametara. Očekivanja današnjih kupaca idu drugim smerovima - oni žele da uđu u radnju i kupe nešto što će dobro da radi, a da u slučaju eventualnih problema imaju pouzdan, dobro opremljen i stručan servis koji će probleme otkloniti u najkraćem roku. Dakle, brendiranje je bitnije nego ikada - ključni su, prodajna i servisna mreža, ime firme koja je potpisala računar kao garant njegovog pouzdanog rada. Na modele ugrađenih komponenti kupac retko obraća pažnju, što naravno ne znači da je sastav računara nebitan - očekuje se da proizvođač izabere i sklopi pouzdan sistem, što se najčešće meri trajanjem garancije. Doduše, i to treba gledati relativno - garancija od 5 godina lepo zvuči, ali koliko će računar vredeti posle 5 godina i koliko ga uopšte ima smisla servisirati? Zato nam trogodišnja garancija zvuči optimalno. Brendovi i trendoviZa razliku od tržišta prenosivih računara, u ponudi desktop konfiguracija još uvek dominiraju domaći brendovi, iako je bilo predviđanja da će i u tom segmentu sve veći udeo zauzimati velika svetska imena. Kupci desktop računara svaki uloženi dinar posmatraju pod lupom, te još uvek nisu skloni da garanciju kvaliteta koju sa sobom donosi neko globalno poznato ime plate bitno više. Što je još važnije, domaći proizvod stiče reputaciju pouzdanog - jeftinim "bezimenim" kućištima sa Dalekog Istoka i napajanjima koja koštaju po nekoliko evra više nema mesta ni u najjeftinijim konfiguracijama. U žestokoj tržišnoj utakmici uspeva samo kvalitet propraćen prestižnim dizajnom proizvoda, pa je većina konfiguracija na ovom uporednom testu spakovana u vrhunske modele kućišta renomiranih svetskih proizvođača (dominira Cooler Master), najčešće brendirana logom isporučioca konfiguracije. Dakle, napredak je očigledan i u pogledu kvaliteta materijala i dizajna, ali i funkcionalnosti. Vodi se računa o detaljima, poput izgleda i materijala prednje maske, oblika i pozicije tastera, signalnih lampica i konektora na kućištu kako bi pristup USB utičnicama bio što komforniji. Dobro dođu i futuristički detalji kao što su originalna rešenja vratanaca koja zaklanjaju ulazno-izlazne uređaje, uz dominaciju crne boje sa mestimičnim metalik-srebrnim detaljima. U svakom slučaju, dizajn desktop računara nikad nije bio raznovrsniji i manje konvencionalan nego što je danas, a konstrukcija kućišta i tok vazduha kroz njega su sistemom otvora i pravilno raspoređenih ventilatora dovedeni do perfekcije, otklanjajući svaku brigu o mogućem pregrevanju komponenti, a sve to bez (do pre nekoliko godina uobičajene) buke ventilatora. Što se zastupljenosti procesora tiče, ovaj test je doneo neka iznenađenja. Pre godinu dana Intel je novom tehnologijom ostvario dominaciju kakvu odavno nije imao, ali računari zasnovani na novim AMD-ovim procesorima sa 3 i 4 jezgra pokazali su začuđujuću snagu i potvrdili da su sposobni za ravnopravnu utakmicu. U kategoriji kućno-multimedijalnih mašina (srednja po cenovnom rasponu od tri kategorije na testu) oni su dominirali, ne samo ostvarenim performansama već i zastupljenošću (od sedam računara, pet je zasnovano na AMD-ovim procesorima), a to je upravo kategorija za one koji žele da dobiju što više performansi i funkcionalnosti za što manje novca. Dakle, utakmica koju AMD gubi kada su procesori za prenosive računare u pitanju lagano se okreće u njihovu korist na desktop tržištu, i to upravo u segmentu koji je za prosečnog kupca najbitniji. Segment poslovnih računara tradicionalno ostaje veran Intel-u, dok u high-end segmentu oni koji "ne pitaju šta košta" takođe preferiraju Intel-ove procesore nove generacije. Procesori su preslikani i na grafičke kartice - koliko god ATI (sada u vlasništvu AMD-a) na tržištu GPU jedinica za mobilne računare ne uspeva da drži korak sa kompanijom NVIDIA, kada su desktop grafičke kartice u pitanju ATI-jevi proizvodi pokazuju se kao vrlo vitalni i kompetentni, naročito u srednjem cenovnom rangu (od sedam računara u klasi, ATI-jeva grafika bila je zastupljena u pet - slučajno ili namerno, istih onih pet koji su imali AMD-ove procesore). Poslovni računari (posebno oni u najjeftinijoj klasi) uglavnom se oslanjaju na grafiku integrisanu na matičnoj ploči, a vrhunske konfiguracije i dalje naginju skupocenim NVIDIA akceleratorima, u najjačim mašinama uparenim u SLI režimu. WD je oduvek važio za prestižnog proizvođača hard diskova, ali danas je njegova dominacija na našem tržištu apsolutna (nadamo se da to nije loš znak i da ne treba vući paralele sa nekim drugim, sada bivšim proizvođačima, koji su u nekim periodima dominirali). Tek u ponekom računaru na testu naišli smo na Hitachi, koji je mnogo jači na tržištu 2,5" diskova za notebook računare. Kapaciteti diskova ugrađenih u testirane konfiguracije su proporcionalni ceni, a ako uzmemo u obzir to da čak i diskovi od 500 GB danas koštaju tek pedesetak evra, darežljivost konstruktora računara prema kupcima ne treba da čudi. Što se ostatka konfiguracije tiče, flopi diskovi su odavno ustupili mesto flash USB medijima, ali ležišta za 3,5" ulazno-izlazne jedinice se sve češće koriste za čitače memorijskih kartica. Svaki iole skuplji desktop računar ima i FM/TV tjuner i daljinski upravljač, a ni bežične tastature i miševi nisu retkost. DVD-RW uređaj se podrazumeva (primećujemo da popularnost Pioneer-ovih uređaja polako jenjava, a napreduju Sony i NEC), a što je viša cena, veća je i verovatnoća da ćete dobiti i Blu-ray čitač (ređe i Blu-ray pisač). Neobično je da se proizvođači računara i pored vrlo niskih cena ovih dodataka retko odlučuju da svojim kupcima ponude vrlo korisne oblike bežične konektivnosti, poput WLAN ili Bluetooth adaptera, koji su kod notebook računara nezaobilazni. Domaći proizvođači računara konačno su postali svesni činjenice da je srpski jezik postao ravnopravan u Microsoft-ovoj porodici svetskih jezika, te je značajan broj računara na testu imao lokalizovan operativni sistem. U zemlji kao što je Srbija, gde su generacije korisnika računara odrasle sa engleskim kao "drugim maternjim" jezikom, prvi susret sa lokalizovanim operativnim sistemom izaziva zabunu i potrebu da se pojmovi prevedu na engleski kako biste shvatili šta je autor hteo da kaže. Svakako stvar navike i da se rešiti uz par nedelja prilagođavanja, ako ste odlučni u nameri da računar napokon počnete da koristite na maternjem jeziku, kako to odavno čini sav civilizovan svet. U tri kategorijeRačunare na testu smo podelili u tri kategorije, prema nameni odnosno ciljnoj grupi korisnika. Ova podela u načelu diktira i cenovni raspon, mada nije striktna. Poslovni računari su najjeftiniji - hardverske potrebe su tu najmanje, ali su prioriteti drugačiji: očekuje se mali gabarit, tihi rad, optimalna ergonomija prilagođena poslovnom prostoru, vrhunska pouzdanost i tehnička podrška. Kućni korisnici su nešto zahtevniji - optimalan kućni računar trebalo bi da bude podjednako efikasan za rad i komunikaciju, kao i za reprodukciju multimedijalnih sadržaja (muzika, filmovi, video-klipovi itd.), praćenje radio i TV programa ili igranje novih, zahtevnih igara. Dakle, u ovoj kategoriji je idealan balans mogućnosti najbitniji, ali je isto tako bitno da nijedna od komponenti svojom cenom ne iskoči iz realističnih okvira sume koju je kućni korisnik spreman da izdvoji. To je ono što zovemo "pristojan računar po razumnoj ceni". Treća i najraskošnija kategorija nazvana je high-end gaming - tu se proizvođači bore za tehnološki prestiž i vrhunske performanse kakve su još uvek neostvarive na prenosnim računarima, bez mnogo ograničenja kada je cena u pitanju. U ovoj kategoriji videli smo egzotična tehnološka rešenja, uključujući SLI i CrossFire grafičke sisteme i računare sa vodenim hlađenjem, spakovane u kućišta koja izgledaju kao da su pravljena za neki SF film. Pri osmišljavanju ili biranju ovakvog računara razum i ekonomičnost su u drugom planu; radi se o proizvodima koji su namenjeni entuzijastima, pasioniranim ljubiteljima vrhunskih dometa aktuelne PC tehnologije, koji u igranju igara najnovije generacije streme perfekciji i kojima je frejm u glatkoći animacije ili vizuelni efekat koji najnoviji akceleratori omogućavaju presudan. Za detaljan test računara, tabele karakteristika, ocene i preporuke pogledajte PC #150. |
|