PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Aktuelnosti Aktuelnosti
PC #151 : Januar 2009 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Rast u godini krize

Vladan Živanović je u septembru 2008. zamenio Dejana Cvetkovića na čelu beogradske kancelarije Microsoft-a. Razgovarali smo sa njim o planovima najveće svetske softverske kuće u globalnom, ali i lokalnom okruženju

Microsoft ima dobro razrađen mehanizam otvaranja svojih predstavništava. Tako je prvi direktor, gospodin Franja Ridzi (pročitajte intervju sa njim u PC #81), koji je kancelariju postavio na noge, došao iz Slovenije, dok je sledeći direktor, gospodin Dejan Cvetković (intervjuisali smo ga u PC #115), došao iz Kanade i uspeo da postavi Srbiju na svetsku tehnološku mapu osnivanjem Microsoft-ovog Razvojnog centra u Beogradu, što je rezultiralo velikim rastom beogradske kancelarije. Vladan Živanović je karijeru u Microsoft-u počeo upravo u Beogradu i učestvovao je u rastu kancelarije, da bi u septembru 2008. bio imenovan za generalnog direktora ili, u korporacijskoj terminologiji, Country Manager-a.

Gospodin Živanović dočekao nas je u svojoj kancelariji na šestom spratu zgrade u Makedonskoj ulici, u okruženju sličnom, ali ipak različitom od onoga u kojem smo intervjuisali prethodnog direktora Dejana Cvetkovića - umesto trenažera, u uglu je dirigentski pult. Ne, nije to izraz nekog hobija, već poklon zaposlenih koji dobro znaju koliko je dobar dirigent važan za uspešan nastup orkestra.

- Kako se postaje direktor Microsoft-a?

Ja sam u beogradskoj kancelariji skoro od početka. Pridružio sam joj se kao partner menadžer, došavši sa lokalnog IT tržišta gde sam radio razne poslove u prethodim godinama, da ne kažem decenijama. Jedna od mojih aspiracija je da idem ka novim izazovima i da vidim šta novo mogu da ostvarim. Puna srca i zasukanih rukava počeo sam sa malim timom da radim na postavljanju nekih postulata biznisa. Kada je broj partnera počeo da raste, stvorili su se uslovi za vertikalizaciju, odnosno segmentiranje biznisa. Preuzeo sam vođstvo nad timom koji radi sa enterprise korisnicima, taj posao sam radio tri godine, da bi u septembru 2008. bio promovisan u generalnog direktora kancelarije.

- Vaše imenovanje se sticajem okolnosti poklopilo sa kulminacijom svetske krize. Kako to izgleda iz ugla kompanije Microsoft? Kao teško vreme, kao prilika...

Recimo da je ovo oprezno vreme. Ozbiljno razmatramo kretanja na tržištu, gledamo šta možemo da uradimo, sa kojim se problemima suočavaju naši partneri i korisnici. Naš region je u prethodnim godinama pokazivao najveću stopu rasta, najveću stopu investiranja u IT, tako da želimo da Microsoft objasni nužnost kontinuiteta investiranja u informatičku funkciju kao jedan od bitnih faktora za prevazilaženje krize.

- Kako IT može da uštedi novac?

Cilj informacionih tehnologija je da podignu produktivnost ljudi, da se adekvatnom automatizacijom i boljom komunikacijom u stvari proizvodi više, što je poruka koja važi i mimo ekonomske krize. U našim uslovima informatička funkcija je često stavljena u kategoriju troška, za razliku od doživljaja koji mi pokušavamo da propagiramo, da je to investicija koja će poboljšati funkcionisanje, skratiti neke rokove, omogućiti efikasnije odlučivanje... Nivo informatičkog znanja kod nas nije dovoljan, a ako želite društveni i privredni rast, morate da imate informatičku funkciju.

To je naš opšti pristup stvarima. Jedan od naših ključeva za uštedu, koji demonstriramo i svojim primerom, jeste virtuelizacija. Microsoft kao visoko tehnološka firma vidi mogućnost da virtualizacijom sačuva energiju, optimizuje troškove i rad, i tu ideju prenosimo partnerima. Objašnjavamo čitavom tržištu da se pravilno iskorišćavanje resursa i te kako isplati.

- Naši čitaoci su uvek vrlo zainteresovani za tehnologiju. Pa, da pogledamo u budućnost - kada stiže Windows 7?

Verujem da ćemo u toku 2009. videti Microsoft Windows 7 uživo, a kada će on biti spreman za tržište, još se ne zna. Vista je kasnila, iz čega smo izvukli određena iskustva koja ćemo sada svakako primeniti.

- Zašto prodor Viste na tržište teče sporije nego što se očekivalo, i zašto neki korisnici i danas instaliraju XP?

Svaka adaptacija na novi operativni sistem je teška i bolna. XP je svojevremeno doživljen slično. U Visti smo uveli neke novine orijentisane ka pojedincu, i izgleda da ti noviteti nisu vremenski bili uklopljeni u kontekst koji su korisnici očekivali. Nervoza oko toga kad će Vista da se pojavi produkovala je neka očekivanja. I pored problema, Vista je postala dominantan operativni sistem, masovno se koristi, pokazala se u praksi kao bolja od XP-a, a usledio je i određeni broj update-ova, service pack-ova...

- Kad smo kod toga, update-ova ima više nego ikad i sve su veći... A Vista je reklamirana kao proizvod podignut na vrlo sigurnim temeljima?

Kako napreduju operativni sistemi, tako napreduju i oni koji ne bi želeli da stvari funkcionišu baš najbolje. Većina update-ova se odnose na neke stvari koje mogu da budu problematične na autoputu zvanom operativni sistem. Kad vozite 200 na sat na autoputu sa šest traka, jedan kliker može da vam promeni sudbinu. Velika je pažnja posvećena tome da Vista bude stoprocentno funkcionalna i otuda veliki update-ovi. Najzad, i naše komunikacione mogućnosti rastu, pa prenos tolikih podataka postaje prihvatljiv ako želimo da sistem bude stoprocentno bezbedan.

- Microsoft je uspešno lokalizovao Windows i Office, ali to je tek osnovna lokalizacija. Beogradski razvojni centar je radio na interesantnim projektima koji imaju veze sa lokalizacijom za pojedine jezike, pa i za naš. Kada ćemo dobiti prepoznavanje rukopisa na srpskom? Ili bolji spelling checker za srpski?

Naš razvojni centar je internacionalni, samo je fizički smešten u Beogradu, što je velika prednost i privilegija. Radili su na prepoznavanju rukopisa za Tablet PC za srpski, ali i sva ćirilična pisma. Što se lokalizacije tiče, tržište gledano iz ugla Microsoft-a mora da zadovolji neke uslove da bi takvi projekti bili finansirani. Mi se silno trudimo da na korporativnom nivou podignemo vidljivost potreba našeg tržišta sa ciljem da dobijemo nivo lokalizacije koji je ljudima potreban. Sada, recimo, imamo lokalizaciju za Navision proizvode. Microsoft je usredsređen na cloud computing, prema Live opcijama, pa Messenger sada postoji i na našem jeziku.

- Microsoft je 2002. sa Srbijom sklopio enterprise ugovor i tako prodao javnom sektoru brojne licence, uz donacije licenci školama. Neke od tih licenci su u međuvremenu istekle. Kako stoji stvar sa novim enterprise ugovorom, da li je država legalna što se tiče korišćenja Microsoft-ovog softvera?

Imali smo ugovor koji je bio sveobuhvatan, i tokom njegovog trajanja smo razmišljali kako da stvari poboljšamo. Taj globalni ugovor nismo produžili, ali smo napravili druge ugovore. Pre svega veliki školski ugovor, a onda su institucije Vlade, u zavisnosti od svojih potreba, sklapale sa nama višestruke enterprise ugovore. Sa gradom Beogradom imamo divan ugovor, koji nije ogroman samo u smislu licenci, nego i u smislu saradnje koja je dvosmerna. Dakle, početni ugovor je nastavio da teče u manjim tokovima, koji su interesantni za određene segmente unutar državne uprave. Diskutabilno je da li i u kojoj meri postoje licence koje su potrebne državi, a nisu pokrivene u ovom trenutku. Verujem da je to stvar perspektive koja je obostrano korisna i ne mislim da je nešto što treba da nas sprečava da pravimo kreativan dugoročni plan.

- Kakva je situacija sa legalnošću softvera u domaćim firmama?

Od neke prve faze kada je bilo 99% piraterije, sad smo u fazi da je procena za prošlu godinu bila 76%, sa tendencijom opadanja. Ozbiljno sarađujemo sa delovima državne upotrebe zaduženim za borbu protiv piraterije, povećavamo svest kod korisnika o važnosti legalnog softvera. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde imaju timove ljudi koji se bave tim problemom. Ima prostora da brže radimo, ali posao nije jednostavan - ljudi su u našim krajevima postali vrlo kreativni po pitanju izbegavanja raznoraznih stvari.

- A kućni korisnici? Hoće li uskoro biti nekih akcija za njih?

Kućni korisnik se može posmatrati na razne načine. Gledamo recimo vlasnika kućnog računara, koji radi u nekoj kompaniji. Postoji čitav niz pogodnosti za njega u okviru Software Assurance programa. Te povlastice često ne koriste oni koji plaćaju za ugovor o količinskom licenciranju, a njihovi ljudi imaju pravo da za veoma malo novca dobiju legalan Office koji će koristiti kod kuće. Problem je u tome što je program zamišljen u sredinama koje su fleksibilnije po pitanju carinjenja softvera. Imali smo problem kada se pojedinci iz većih sistema prijave za kućnu licencu koja košta dvadesetak dolara, a onda na taj disk plate stotinak evra carine. Sada smo konsolidovali takve porudžbine sa ciljem da ljudi lakše i jeftinije dođu do softvera na koji imaju pravo.

Što se tiče ostalih kućnih korisnika, za njih imamo Get Genuine pakete, a uz nove računare se legalno isporučuje OEM softver. Nudimo i Home and Student Office paket sa svim bitnim komponentama, koji može da se kupi po vrlo povoljnoj ceni. Biće svakako i drugih ponuda.

- I za kraj, dokle biste želeli da stigne beogradska kancelarija kada budete predavali dužnost nasledniku? Koliko Microsoft u Srbiji može da poraste i kako se te brojke porede sa okruženjem?

Interno se zaista merimo prema ostalima iz okruženja. U startu imamo, što bi šahisti rekli, dva tempa manje, ali smo ambiciozni. Za kratko vreme smo stigli do 140 zaposlenih, od čega polovina radi u razvojnom centru. Hrvatska je po broju stanovništva manja od nas, a u našim poslovnim rezultatima smo je dostigli. Slovenija je 3,5 ili 4 puta manja, i njih smo dostigli u apsolutnim brojkama. Danska je manja od Srbije a pravi na tržištu 10 puta više od nas i ima 10-15 puta više zaposlenih. Kratkoročno nas vidim kao regionalnog lidera, a dugoročno se nadam da ćemo izgraditi Microsoft-ovu kancelariju koja će imati 500 zaposlenih i dostići volumen danskog biznisa. Moj trener mi je davno rekao: "Ako želiš da skočiš tri metra udalj, ne možeš da gledaš na dva i po metra, moraš da gledaš na tri i po metra". Trudim se da takvu ambiciju prenesem na čitav tim i uveren sam se da se dobro razumemo.