 | | Asus VW192DR |
Monitor je neizostavan uređaj pred kojim provodite mnogo vremena i koji ne kupujete često, zbog čega je vrlo značajno izabrati odgovarajući. Parametara za izbor ima mnogo, od veličine i rezolucije do vrste ekrana i pozadinskog osvetljenja. Širok asortiman na tržištu znači da se u nekoj prodavnici sigurno nalazi model koji će vam odgovarati, ali i da izbor nijue lak - taj "idealni" model treba pronaći i istovremeno izbeći zamke koje kriju drugi, samo na prvi pogled odgovarajući modeli.
Bilo da računar koristite profesionalno, za zabavu ili kombinovano, od pravilnog izbora monitora zavisi koliko ćete biti produktivni i koliko ćete uživati u multimediji i igrama - neodgovarajuća rezolucija će vas ometati u radu, a mala brzina odziva je katastrofa za dinamične igre. Veoma je važna i ergonomija, jer visoke rezolucije na malim ekranima zamaraju oči. O tome korisnici doskora nisu morali mnogo da razmišljaju, jer je to bila briga proizvođača: razne veličine monitora imale su standardne rezolucije, pa ako vam je odgovarao ekran standardnog formata sa 1280*1024 tačaka, imali ste na raspolaganju samo 17" i 19" modele, za ekran širokog formata sa 1680*1050 tačka mogli ste da birate između 20" i 22" dijagonale, a rezolucija od 1920*1200 tačaka najčešće je "počinjala" na 24" modelima. Poslednih meseci stvari su se promenile, i to u dva pravca.
Novi formati i rezolucije|
 | | BenQ G2010WA |
"Standardni" format ekrana (4:3) odavno je prestao da zaista bude standard i ustupio mesto ekranima sa odnosom stranica 16:10 i rezolucijama 1440*900, 1680*1050 i 1920*1200 tačaka. S druge strane, u svetu televizora visoke definicije (HDTV) standard je odnos strana 16:9, dakle još malo "širi" format. Iako se računari ne koriste samo za zabavu, proizvođači su zaključili da monitori ovog formata imaju dobre šanse na tržištu, jer širi format rezultuje manjom površinom uz istu dijagonalu, što znači i nižom proizvodnom (a samim tim i prodajnom). Bili su u pravu: ovakvih monitora ima sve više, a cene su im veoma privlačne.
Pojava monitora formata 16:9 nije potisnula "stare" modele sa odnosom strana 16:10 - ovi drugi su bolji za neke primene, a mogućnost izbora uvek dobro dođe. Međutim, sa novim formatom stigle su i nove rezolucije, u nekim slučajevima prilično visoke u odnosu na veličinu ekrana, pa se danas na tržištu mogu naći modeli sa dijagonalom od nepuna 22" i sa punom HD rezolucijom (1920*1080 tačaka). Njihova cena je neodoljiva, ali budite oprezni, naročito ukoliko nemate savršen vid i ako računar koristite profesionalno: kristalo jasni, ali i veoma sitni detalji na takvim ekranima mogu brzo da dovedu do zamora. Uticaj HD televizije se tu ne završava: pojavili su se i monitori manjih dijagonala sa rezolucijom 1366*768 tačaka (HD Ready), a neki su dobili i "okruglih" 1600*900 tačaka. Da bi zamešateljstvo rezolucija i dijagonala bilo kompletno, sada se mogu naći i 19" monitori sa rezolucijama koje su donedavno bile rezervisane za 20" i 22" modele; i za njih važi upozorenje o veoma sitnim detaljima.
Uglovi i odziv (n-ti put)|
 | | LG W1942S |
Ukoliko ste veoma uporni, u prodavnicama ćete uspeti da nađete poneki CRT ekran, ali danas se pod pojmom "monitor" podrazumeva LCD; nažalost, sa njima idu više puta prepričane boljke zvane uglovi (vidljivosti ekrana) i odziv (tj. brzina odziva). Tehnologija napreduje, ali zbog tržišnih pravila ponekad zapadne u ćorsokak, pa za rezultate koji su bolji od proseka morate da zavučete ruku duboko u džep ili se morate pomirite sa kompromisima.
Jeftini ekrani sa tzv. uvrnutim kristalima (Twisted Nematic, TN) čvrsto dominiraju tržištem, a monitori zasnovani na kvalitetnijim tehnologijama koštaju najmanje dvostruko više i ima ih mnogo manje u ponudi. Naš ovogodišnji prikaz to jasno pokazuje: od 23 testirana monitora samo je jedan imao ekran sa vertikalno poravnatim kristalima (konkretno MVA, što je tek prvi korak posle TN). Najveći problem sa TN ekranima ogleda se u asimetriji vertikalnog ugla, što dovodi do toga da je gornji deo ekrana tamniji od donjeg, a uz širok format slični (ali ipak manje izraženi) efekti mogu se primetiti na levoj i desnoj ivici. Većina drugih problema vezanih za TN ekrane je rešena, pa čak i osnovni modeli najčešće daju sasvim dobru sliku, a u prilog tome govore i veoma slični tehnički podaci. Drugim rečima, ako prihvatite ograničene uglove vidljivosti, za malo novca dobićete prihvatljive rezultate, a ukoliko imate veće zahteve, izbor je sužen a troškovi veći.
 | | NEC LCD22WV |
Dobra strana TN ekrana je veća brzina odziva, ali je ovaj parametar i dalje kamen spoticanja, jer je često u opoziciji sa kvalitetom slike, odnosno ima jak uticaj na cenu ako se želi i jedno i drugo. Tržišna pravila su donela kompromisnu vrednost 5 ms, koju ima većina testiranih monitora, ali podatak je jedno, a ponašanje u praksi je pokazalo razlike. Uslovi pod kojima deklarisani podatak važi nisu čvrsto standardizovani, pa ako vam je odziv bitan, jedini način da pouzdano utvrdite da li vam neki monitor u tom pogledu odgovara jeste da ga isprobate; za prosečne zahteve gotovo svi testirani monitori bili su dovoljno brzi.
Specifične potrebe|
Za neke primene važne su i dodatne mogućnosti monitora, a jedna od najčešće pominjanih je okretanje ekrana u portretni položaj (pivot). Iako ranije veoma poželjna u profesionalnom svetu, ova karakteristika monitora se sve ređe sreće, uglavnom zahvaljujući visokim rezolucijama koje omogućavaju smeštaj ne jedne nego dve strane formata A4 na ekran; na našem testu okretala su se samo dva monitora. Podešavanje visine bi mnogim korisnicima prijalo, ali ta mogućnost zbog štednje najčešće "ide" samo uz pivot modele. I USB hub smo našli na samo dva monitora, dok je zvučnicima bilo opremljeno njih šest.
 | | Samsung 2343NW |
Digitalni priključak nije specifična potreba, ali formalno izgleda da jeste. CRT monitori su analogni uređaji i za njih je sasvim prirodno da imaju analogni priključak, ali to nije slučaj sa LCD monitorima, kod kojih postojanje analognog priključka znači ugradnju A/D konvertora - logično bi bilo da je na njima digitalni priključak osnovni, a analogni opcija uz doplatu (i grafičke kartice bi takođe bile "pošteđene" D/A konvertora, a mnoge to već i jesu). Ipak, situacija je upravo obrnuta: DVI i HDMI utičnice nisu previše česte, a monitori koji ih imaju su osetno skuplji. Tajna je u carinskim i poreskim propisima, koji digitalne priključke (očigledno potpuno nepotrebno) tretiraju kao luksuz, pa se na njih plaćaju dodatne dažbine kao na televizor. "Preskakanje" jedne D/A i jedne A/D konverzije daje mogućnosti za kvalitetniju sliku, ali razlike najčešće nisu velike; ipak, ako imate još neki izvor slike (drugi računar, eksterni samostalni tjuner...), investicija se isplati.
Kako i šta smo testirali|
Test monitora se donekle razlikuje od testiranja drugih vrsta PC komponenti, gde se one mogu rangirati na osnovu egzaktnih rezultata raznih benčmark testova. Ocenjivanje monitora je neminovno stvar subjektivne procene, mada postoje specijalizovane aplikacije koje nam pomažu da jasnije sagledamo karakteristične osobine panela. Dva najpoznatija programa te vrste su Passmark i Nokia Monitor Test. Test ekrani u ovim programima pomažu nam da ocenimo kolorit, njegovu zasićenost i ravnomernost, gradijente, geometrijske karakteristike, oštrinu i čitljivost, kao i uticaj dinamičkog kontrasta na opšte karakteristike slike. Da bi utisak o određenom modelu bio celovit, ponašanje panela treba sagledati i u realnim situacijama, kao što su reprodukcija fotografija, filmova i drugih video-materijala, ali i rad u Windows aplikacijama.
 | | ViewSonic VX2435wm |
Iako možda sporedni, u situaciji kada je kvalitativna sličnost panela takva kakva je danas, faktori kao što su ergonomija i dizajn, broj i vrsta priključaka (HDMI, DVI, USB, zvučnici, slušalice...), jednostavnost korisničkog interfejsa, dobijaju na značaju i mogu da budu presudni u opredeljivanju za određeni model. Ako tome dodamo i činjenicu da rezolucije više nisu uniformne i strogo vezane za dijagonalu ekrana, a i da pri biranju proporcija imate široke i još šire monitore, jednačina kojom se dolazi do optimalnog LCD panela postaje kompleksnija nego ranije.
Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta nismo brojčano ocenjivali monitore. Po dijagonali smo ih podelili na male, srednje i velike, pri čemu su mali monitori svi oni sa dijagonalama ispod 22", dijagonale u rasponu 22-23" smo, kao današnji mainstream, proglasili za srednje (vrednosti smo zaokruživali, pa su ovde obuhvaćeni i novi modeli koji imaju 21,5" i 21,6"), a monitore koji se mogu pohvaliti panelima od 24"+ svrstali smo u kategoriju velikih. Nagrade su dodeljivane u svakoj kategoriji ponaosob, uz konsultacije u kojima su iznošene opservacije iz procesa testiranja i argumenti zašto određeni modeli zavređuju da budu proglašeni boljim od drugih, što ćemo vam u nastavku teksta za svaki od nagrađenih monitora obrazložiti.
Za detaljan opis monitora, tabelu karakteristika, ocene i izbor urednika pogledajte PC #153.
|
