 |
| Dejan Ristanović |
Posle ubrzanja ADSL-a na nivo razvijenijih zemalja, u iskušenju sam da kažem da je brzina prevelika. Ne bih da moja članska karta geek kluba bude opozvana, pa ću dodati i jedno veliko ali: treba nam brži upload!
Svaki kompjuteraš koji drži do sebe reći će da memorije i brzine nikad nije dovoljno, ali u realnosti za održanje te "aksiome" treba smišljati nove primene. Kreativno pisanje na računaru postalo je komforno već na 386 i 486 konfiguracijama, pa je brzo napravljeno grafičko okruženje. Obrada crno-belih ilustracija je bila komforna na Pentium 2 računarima, pa smo prešli na kolor. Nelinearna montaža filmova bila je (gotovo) brza na Core 2 Duo mašinama, pa zato Premiere CS4, koji ovog meseca predstavljamo, kao glavni adut donosi rad sa raznoraznim HD formatima - potrebe su uvek za korak ispred mogućnosti.
Komunikacije su na neki način poseban slučaj, ali sam nakon prelaska na Sezamov MAX paket imao osećaj da je 16 Mbps previše. Malo sajtova će vam dopustiti da prenosite podatke tom brzinom, tako da je za puno korišćenje zakupljenog kapaciteta potrebno da napravite dobar plan, na šta će vreme trošiti samo oni koji ozbiljno pristupaju teškom poslu backup-ovanja čitavog Interneta. No ne kažem... lepo je bilo prenositi beta verziju Windows-a 7 brzinom od skoro 2 megabajta u sekundi.
Velika brzina će dobro doći firmama, ali se one suočavaju sa drugim problemom - 768 kbps uplink-a je koliko-toliko korektna brzina za pojedinačnog korisnika, ali za firmu je taj opseg preuzak. Upravo zbog toga je Telekom oklevao da poveća uplink preko (smešnih) 196 kbps i dopustio da mu SBB odvodi male biznis korisnike - slatko je prodavati većim firmama simetrične linkove po ogromnim cenama, pa onda tome dodati setup, prenosni sistem... No vreme monopola neumitno prolazi, pa će i ponuda za firme postajati sve povoljnija, a uplink će rasti, na zadovoljstvo korisnika koji ne bi samo da prenose muziku i filmove, već i da rade preko Interneta.
U ime boljih dana, i PC Press je od marta na (SBB-ovoj) optici, tako da će ovo biti prvi broj koji šaljemo u štampariju preko Interneta; prenos će potrajati desetak minuta. Trenutak je pomalo simboličan, jer upravo ovim brojem prestajemo da budemo trinaestogodišnjaci - neko bi rekao da će baksuzna godina (kako bi to trebalo politički korektno reći? Numerički hendikepirana? Godina sa posebnim potrebama?) doneti probleme, ali nije morala baš da izbije ovolika globalna kriza... U svakom slučaju, idemo dalje, prema 14. i budućim rođendanima, prema novim projektima. Vidimo se 1. aprila!
|
