|
Rasprave o tome da li je bolji PC ili Macintosh nikada ne daju pravi ili konačan odgovor. Međutim, iz sučeljavanja arumenata često isplivaju zanimljive teme kojima se vredi pozabaviti. Ako pođemo od toga da je rad sa tekstom jedna od osnovnih primena računara, red je da otklonimo neke predrasude koje važe u percepciji PC/Mac odnosa kao „tekstualnih“ mašina.
Od DTP-a nadalje
Nesporno je da je Macintosh od početka viđen kao DTP platforma, pa i danas u grafičkoj industriji ima jako uporište. U međuvremenu je PC do te mere napredovao na polju digitalne tipografije i preloma teksta da danas ne samo da nema ni jedne važne DTP tehnologije ili programa koji ne postoje na Windows računarima već jedan značajan program, Adobe FrameMaker, postoji samo u verziji za Windows. U prošlosti nije bilo tako i Macintosh je zaista bio prikladniji za DTP, ali da li ste odista u svakom kutku planete mogli da ga koristite bez ozbiljnih tehnoloških kompromisa? Dolazimo na pitanje višejezičke podrške, koje je u doba Unicode-a gotovo zaboravljeno, ali ponekad iskoči kao „kostur iz ormana“ da nas opomene koliko su standardi u računarstvu važni.
Microsoft je najzaslužniji za globalnu višejezičku podršku na računarima, jer je u delo sproveo ideju da svaki PC računar mora pružiti elementarnu podršku za obradu teksta na svakom jeziku na svetu. Snažan katalizator bio je i razvoj Interneta i pojava Unicode fontova. Ono što važno za našu priču, jeste dalekovidost rešenja koje je Microsoft primenio, čak i pre popularnosti Unicode-a: dok su na snazi bile osmobitne kodne strane, kao što su CP 1250 i CP 1251, tekstovi na srpskom jeziku koje smo pripremali na starijim verzijama Windows-a, sa starijim verzijama fontova (pod uslovom da smo koristili pomenute kodne strane, a ne YUSCII), i dalje su savršeno kompatibilni sa najnovijim programskim paketima i okruženjima.
Kada su korisnici dobili priliku da iz sive zone nestandardnih kodnih rasporeda pređu u okrilje zvaničnih standarda, a prva prilika se ukazala kada se pojavio Windows 3.11 for Workgroups, Microsoft se pobrinuo da prelazak na međunarodni Unicode standard bude neprimetan. Pored toga, čak i stari fontovi, pravljeni za osmobitne kodne strane, kompatibilni su sa Vistom ili Windows-om XP, sa programima kao što su InDesign ili Word 2007.
Kako je na Macintosh-u? Ukoliko iz arhive učitate neki stariji dokument, na ekranu ćete videti kuke i kvake. Ako pronađete font kojim je dokument pripremljen, stanje se prividno popravlja, sve dok ne ustanovite da pritiskom na č ne dobijate č, već vam treba i poseban drajver/maper za tastaturu. Prevaziđete li i taj problem, dobićete tekst koji je kompatibilan samo sa samim sobom, koji ne možete lako da postavite na Web stranicu ili da pretražujete. Ne možete da pretražujete ni PDF napravlja od takvog teksta. Na ekranu će pisati „ćevapčić“, ali na nivou kodiranja teksta biće zapisano nešto drugo. PDF arhive domaćih časopisa i knjiga prelomljenih na Macintosh-u u vreme pre InDesign-a ne možete da pretražujete ili indeksirate, niti da iz njih kopirate tekst, a da ga ne konvertujete u važeće kodne rasporede.
Domaća rešenja
Mnogo je razloga zašto su se korisnici Mac-a iz zemalja bivše Jugoslavije opredeljivali za nestadardne kodne rasporede i ostajali pri njima. Prvi Mac OS sa ozbiljnijom višejezičkom podrškom bio je OS X, a on se pojavio tek 2001. godine. „Zvaničan“ osmobitni kodni raspored firme Apple za zemlje istočne Evrope bio je Mac Central European, ali se u pogledu YU slova nije najbolje slagao sa QuarkXPress-om. Postojao je i paralelni kodni raspored Mac Croatian, a takođe i zasebni rasporedi za druge jezike srednje i istočne Evrope. Bilo je teško naterati kombinaciju DTP programa koja se tada upotrebljavala da radi sa fontovima koji su kodirani po standardnim preporukama – ukratko, praksa i teorija nisu se poklapale. Prilagođeni kodni rasporedi kao što je Mac Custom, svodili su se na to da se ispremeštaju slovni znakovi, a da se zadrži osnovno Mac OS Roman kodiranje. Ovo je donelo isti problem kao i YUSCII – značenje teksta na nivou kodiranja je drugačije od značenja na nivou slovnih znakova.
Pošto su razvoj Interneta i potreba za lakom razmenom dokumenata i jednoznačnim kodiranjem teksta pregazili tehnološki otpad kao što su nestandardni fontovi, oni koji ih koriste primorani su na višestruke konverzije teksta, na korišćenje izolovanih DTP okruženja koja ne razumeju jezik ostatka sveta. Lek za ovakve bolesti pronađen je pre petnaest godina, lečenje je potrajalo, ali bar deceniju u profesionalnim DTP vodama snažan je trend izopštenja prevaziđenih kodnih rasporeda. Recidivi se među korisnicima Macintosh-a u Srbiji i Hrvatskoj osećaju i danas. Ako naiđete na PDF dokument u kome ne funkcioniše pretraga sa našim slovima, verovatno ćete morati da uložite dodatni trud da biste ga prilagodili modernom vremenu. Toliko o odnosu PC i Mac računara.
|
