|
U preistoriji nije postojao koncept obuće, pa se ne zna kada je napravljena prva cipela. U starom Egiptu obuća je trebalo da ukaže na društveni status. Dok su robovi hodali bosi, kraljevi su nosili papuče od zlata i dragog kamenja, zvaničnicima su bile namenjene pastelne, dok je srednjoj klasi bilo dozvoljeno da nosi crvene i žute boje. Stari Grci su usavršili proizvodnju sandala, a Rimljani su pridavali više značaja izdržljivosti, nego estetici. Nastavak priče o obući kroz istoriju možete potražiti na www.headoverheelshistory.com  .
Male i velike promene
 | Reklame za cipele nekada su bile mnogo sadržajnije nego danas
(kliknite za veću sliku) |
Istorijski gledano, cipele su se najmanje menjale u Japanu. Tamo postoje dve vrste sandala: geta i zori. Geta sandale su se nosile u svečanim prilikama, a zori su bile radna obuća, skroz ravne, u početku pravljene od tatamija, i podsećale su na danas tako popularne „japanke“. Više o tradicionalnoj japanskoj obući i odeći nalazi se na sajtu www.japanesekimono.com .
Kineska tradicija opisana je na www.chinavoc.com/life/focus/shoeshistory.asp . Ispitivanja rađena na ratnicima od terakote ukazuju na to da su šavovi korišćeni za spajanje donjeg dela cipele sa gornjim isti kao šavovi koji se koriste i danas. Materijal od kojeg je obuća izrađivana ukazivao je na rang vojnika, tako da su generali nosili cipele od kože, dok su obični vojnici nosili obuću od platna. Stari Kinezi su razvili pravila i za obuću koja se nosila i van bojnih polja, a bosa stopala bila su tabu.
Dve leve cipele
 | Saznajte kako se obuća razvijala kroz istoriju i kakav je značaj imala u kojoj epohi
(kliknite za veću sliku) |
Kraj XIX veka obeležila je pojava dubokih čizama sa dugmićima, koji su mogli da se zakopčavaju samo posebnim kukicama. Na www.reproduction‑vintage‑shoes.com našli smo prezentaciju proizvođača replika obuće iz vikorijanskog doba. Svaka cipela se pravi prema otisku stopala naručioca, ručno, metodom koja se koristila i pre 200 godina. Na prezentaciji se nalazi i detaljan opis procesa izrade cipela, a za izradu jednog para potrebno je oko 6 nedelja.
Kontrukcija i izrada cipela nije jednostavan posao. Sajt large‑size‑shoes‑for‑men.com prvenstveno se bavi on‑line prodajom muških cipela u velikim brojevima, ali u isto vreme upoznaje posetioce sa procesom izrade cipela. Za svaku visinu pete, oblik prednjeg dela cipele i tip obuće prave se posebni kalup. Izrada kvalitetnih kalupa je složen i skup proces koji sprovode iskusni modelari.
Pored modelara, u izradi cipela bitnu ulogu imaju i majstori koji se bave sečenjem kože ili drugog materijala. Ispravno sečenje i smanjenje količine otpadnog materijala mogu značajno uticati na cenu proizvoda. Na ovoj prezentaciji naći ćete i informacije o osnovnim tipovima cipela, načinima povezivanja gornjeg i donjeg dela, kao i informacije o osnovnim materijalima koji se koriste pri izradi obuće.
A patike?
 | Ako ste mislili da o cipelama znate sve što treba, posetite Virtuelni muzej cipela da biste se razuverili
(kliknite za veću sliku) |
Početkom XIX veka napravljene su prve cipele sa đonom od gume, da bi kasnije kompanija Goodyear počela sa masovnijom proizvodnjom obuće od platna i gume pod imenom Keds. Najveću revoluciju napravio je Marquis Converse, koji je svojim proizvodima usavršio košarku i stekao status američke ikone, dok je Hollywood zaslužan za izlazak patika iz sporta. Kada je James Dean fotografisan pedesetih godina prošlog veka u farmerkama, majci i patikama, ova izdržljiva i uglavnom udobna obuća postala je neka vrsta uniforme mladih širom sveta. Ako želite saznate više o istoriji patika, posetite www.sneakerhead.com/sneaker‑academy.html .
Koliko nekim ljudima cipele znače govori i činjenica da ima sve više muzeja posvećenih cipelama. Jedan od takvih je www.virtualshoemuseum.com , virtuelni muzej cipela osnovan 2004. godine. Posetioci mogu da pretražuju cipele po raznim kriterijumima, od boje, preko imena dizajnera, do tipova cipela i njihove namene. Iako većina cipela predstavljenih u ovom muzeju ne bi mogla da se nosi na ulicama, kreativnost koju su dizajneri pokazali zadivljujuća je.
Ljubiteljke cipela
 | Dođite do podataka o radionicama za izradu cipela i naučite da pravite sopstvenu obuću
(kliknite za veću sliku) |
Verovatno najpoznatija ljubiteljka cipela je Imelda Marcos čijih je oko 800 pari poklonjeno muzeju Marikina na Filipinima (www.marikina.gov.ph ). Ovaj grad se, ne bez razloga, smatra gradom cipela. U periodu s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka, cipele od zmijske kože koje su se proizvodile u ovom gradu bile su apsolutni hit u SAD-u.
Za one koji ne vole da nose cipele već vole da ih dizajniraju, preporučujemo prezentaciju www.shoefineart.com . Bez obzira na to da li ste početnici ili već imate nekog iskustva, sigurno ćete naći neku od radionica sa interesantnim programom. Za svaku je naveden program, lista materijala koji se obezbeđuju, kao i materijali koje učesnik treba da ponese.
Umetnica Llorriane Neithardt, koja organizuje ove radionice, svojom izložbom inspirisala je pisca Richarda LaGravanesea, da napiše scenario za film PS I Love You. Sve cipele prikazane u njemu njeni su, rukom rađeni, uzorci. Tu možete i da se upoznate sa nekim od modela koji se mogu naručiti, odnosno kupiti, premda se cene tih cipela na prezentaciji ne mogu naći.
Ako mislite da ste saznali sve što postoji o cipelama, posetite i www.funtrivia.com/playquiz/quiz2713751f11c10.html i pokušajte da rešite kviz koji se tu nalazi. Ako niste zadovoljni rezultatom koji ste dobili, vratite se na svetsku Mrežu i učite dalje... Najbolja je zaslužila nove cipele!
| 
