|
Suprotno našim očekivanjima, ovo leto nije bilo potpuno mirno na domaćoj softverskoj sceni. Iako bismo voleli da je to najava još dinamičnije jeseni, više nam se čini da se radi samo o spletu okolnosti koji je nakratko prekinuo letargiju. Ipak, ono što se desilo tokom leta može, poput svežih letnjih talasa, tu letargiju rasterati na neko duže vreme.
Naime, Vlada Srbije je 28. juna programom subvencionisanih potrošačkih kredita obuhvatila i kupovinu softvera domaće proizvodnje, kako za krajnje korisnike, tako i za poslovne entitete. Neki to karakterišu kao podstrek domaćim programerima, drugi kao „krpljenje“ najslabijih karika domaće privrede (nelikvidnost i manjak konkurentnosti), ali radi se o potezu koji može da zadrži u igri mnoge preduzetnike, mala i srednja preduzeća. Oni bi bi uvođenjem standardnih softverskih rešenja ERP klase mogli postati konkurentniji zahvaljujući uspostavljanju poslovanja po savremenim standardima.
Konkurentnost kao premija
Subvencionisani krediti se daju na poček od 12 meseci, rok otplate od tri godine i kamatnu stopu od 7,5 odsto godišnje. To su bitno povoljniji uslovi kreditiranja u odnosu na komercijalnu ponudu, uz razumljivo ograničenje da se može dobiti kredit u visni kreditne sposobnosti klijenta, te definisanu fiksnu cenu kredita tokom perioda otplate, bez obzira na promene referentne kamatne stope. Sve su to više nego opravdani razlozi da svoju pažnju usmerite ka ERP rešenjima domaćih proizvođača softvera. U slučaju istog ili sličnog kvaliteta i nivoa cene, bolji uslovi finansiranja nabavke čine ih isplativijim od rešenja stranih kompanija.
Kupci, zauzvrat, učešćem u akciji „kupujmo domaće“ podstiču i sopstvenu i konkurentnost domaćih proizvođača. Deo investicije u sistem, novac koji proizvođači ulažu u razvoj i nadgradnju ERP sistema, tako ostaje u zemlji i radi na osnovnoj ideji kreatora programa – pomaže razvoju domaće softverske industrije. Ove firme zadržavaju najvrednije stručnjake angažovane na razvoju (a ne samo implementatore) i povećavaju šanse da svoj proizvod unaprede, ponude većem broju klijenata i, u krajnjoj liniji, izvezu na druga tržišta.
Ako vas navedeni argumenti podstaknu da poreklu ERP sistema pridate veću pažnju nego što biste to inače učinili, napravite sledeći korak i pokušajte da ustanovite da li je rešenje domaćih kompanija konkurentnije od stranih. Pri tom vodite računa o tome da ERP softver mora da podržava sve poslovne procese u vašem preduzeću, da obuhvata kompletnu pomoć, za sve procese, i da je dokazan u praksi, odnosno da ima reference koje korisniku ulivaju poverenje u dug opstanak na tržištu. Kada ustanovite da su i ti elementi ispunjeni, možete pristupiti proceni ukupnog troška posedovanja ERP rešenja.
Koliko to košta?
 | Tabela: Cena ERP sistema za godinu dana korišćenja
(kliknite za veću sliku) |
Nakon brojnih loših iskustava s turističkim agencijama ili bankama prilikom uzimanja kredita, s pravom se javlja bojazan od sadržaja navedenog sitnim slovima. Dakle, nemojte se rukovoditi samo cenom iskazanom na reklami, već postavite sebi pitanje: „Šta mi zapravo kupujemo – softversku licencu ili pak rešenje, tj. širi skup proizvoda i usluga?“ To će vam pomoći da sagledate i prateće troškove implementacije (eventualne licence operativnog sistema, servera i sl.), zatim edukacije, nadgradnje i podrške, te ažuriranja sistema. Suštinsko pitanje je, zapravo, koliko će vas ukupno sistem koštati čim kupite softver, pa neposredno nakon nabavke licenci, a onda i u prvoj, drugoj, trećoj i narednim godinama korišćenja?
Uzmimo prost primer da je cena licence za jednog istovremenog korisnika 700 evra. Prilikom procene inicijalne investicije, samo uz dodatak osnovne obuke za rad s paketom i osnovne godišnje podrške, ukupan iznos može lako da premaši 1.500 evra, a neretko i da utrostruči iznos cene licence. O tome treba naročito voditi računa kada je aktuelna neka povoljnost ili prodajna akcija, odnosno kada se stimulisanim prelaskom na drugo rešenje nudi pozamašan popust za kupovinu licenci, zato što se ta povoljnost obično odnosi upravo samo na licence, a ne i na prateće usluge, a tek povremeno obuhvata prvu godinu korišćenja sistema, koji svakako želite da koristite duže.
Uz to, bilo koji sistem ERP klase vrlo je ranjiv ukoliko se ne ažurira redovno i prilagođava promenama zakonske regulative (barem je to kod nas često), a time i pratećih procesa, izveštaja i ostalih elemenata koji utiču na poslovanje korisnika. Zato je potrebno u izbor uključiti i nepoznatu karakteristiku vezanu za opstanak nekog rešenja na tržištu, kao i dalji razvoj i prilagođavanje lokalnom okruženju. Nameće se logično pitanje: „Šta ako u nekom trenutku prestane podrška za rešenje koje smo platili i na koje smo navikli?“
Kraj podrške?
Pitanje je, kao što su događaji na domaćem tržištu već više puta pokazali, itekako realno. Tako smo u julu saznali kako se spajanjem preduzeća DataLab i Blue Soft bliži kraj poslovno‑knjigovodstvenog paketa Blue Soft, jednog od prvih i možda najrasprostranjenijih domaćih rešenja za upravljanje poslovanjem, što je uzburkalo duhove mnogih korisnika. Bilo da firma prvi put uvodi ERP sistem, ili da zbog sopstvenog rasta ili ovakvog primera obustavljanja daljeg razvoja softvera mora da pređe na neko drugo rešenje, reference budućeg rešenja su jedan od najbržih i najpouzdanijih načina za orijentisanje prilikom izbora. Ali, neke detalje ne možete saznati bez insajdera koji vam, poput nas, mogu preneti informaciju da se u osnovi ERP rešenja Kompas nalazi najrasprostranjeniji domaći ERP sistem Upis.net.
No, kod uvođenja ERP rešenja nije najvažnija licenca, već kompletna usluga implementacije i podrške, odnosno rad konsultanata koji će to rešenje dobro podesiti za rad u vašoj firmi i obučiti vas da ga valjano koristite na duge staze – obuka se razlikuje zavisno od radnog mesta. Zato vam za kraj savetujemo da se informišete što detaljnije i da postavljate puno pitanja pre nego što donesete odluku koja će vaše poslovanje pratiti narednih nekoliko godina.
Korisne adrese:
BIZNIS KOMPAS
http://www.bizniskompas.rs
Datalab Srbija
http://www.datalab.rs
ERP Book Srbija
http://www.erpbook.rs
|
