| (kliknite za veću sliku) |
Da li je moguće u relativno kratkom vremenskim intervalima zrelu, pouzdanu i uspešnu aplikaciju učiniti još boljom i atraktivnijom za sadašnje i buduće korisnike? Adobe se ovim pitanjem bavi već dosta godina i nekako uspeva da, čak i u odsustvu prave konkurencije, uvek iznova pomera granice. Ponekad je reč o istinskim prodorima i kreativnim novim opcijama, ponekad su to kozmetičke izmene koje su ipak dovoljno zanimljive da osiguraju tržišnu postojanost. Od kako je Creative Suite glavni Adobe-ov proizvod, testiranjem pojedinačnih aplikacija može se propustiti njihova uloga u "udruženom radu", ali ne treba zaboraviti da Photoshop, Illustrator, InDesign, Flash ili Dreamweaver imaju sopstvenu "ličnost" i da je svaki od njih imao drugačiji razvojni put.
Samo dobro poznavanje računarske istorije bi nam danas pomoglo da u novom Illustrator-u CS5 prepoznamo vizuelno okruženje za PostScript. Ipak, i posle više od dve decenije, grafička snaga Illustrator-a tesno je povezana sa fundamentalnim grafičkim modelom koji Adobe koristi. Sada je on usklađen sa najnovijom specifikacijom PDF-a i Flash-a, pa predstavlja pouzdan temelj za izgradnju publikacija za štampanje ili Web, za elektronske knjige sa dinamičkim sadržajima, kao i za mobilne platforme i aplikacije. U korisnike Illustrator-a pre svega spadaju grafički dizajneri koji izrađuju slike za časopise, novine i knjige, zatim Web dizajneri koji pomoću Illustrator-ovih alatki za vektorsko crtanje oblikuju grafičke komponente Web prezentacija, kao i dizajneri pokretnih, interaktivnih sadržaja i Flash animacija. Dokumenti napravljeni u Illustratoru-u se potom mogu koristiti u nekom drugom programu, za kreiranje završne verzije publikacije.
| (kliknite za veću sliku) |
Illustrator se postepeno prilagođavao promenama u grafičkoj industriji, ali je u osnovi ostao program za vektorsko crtanje, intuitivan, logičan i jednostavan za korišćenje. Na Macintosh računarima je uvek bio "broj jedan", dok je na PC-ju vodio ljutu bitku sa programom CorelDraw. Danas je Illustrator dominantan na obe platforme, pa je red da pod lupu stavimo najnoviju verziju CS5 i osmotrimo digitalnu anatomiju ovog vrhunskog grafičkog alata.
Lakoća transformacija
Izlazni format Illustrator-a je .AI i nekada je odgovorao EPS formatu datoteka, što je enkapsulirani PostScript, ograničen na jednu stranicu. S vremenom je .AI pod kožom postao PDF, ali je ograničenje od jedne strane u Illustrator-ovom dokumentu ostalo sve do verzije CS4, gde su uvedene višestruke radne površine. Novi pristup nije dobro primljen među korisnicima, pa Illustrator CS5 konačno donosi standardan koncept rada sa više stranica (mada se one i dalje nazivaju radne površine) koji podseća na ono što smo navikli da vidimo u InDesign-u ili Acrobat-u. Tu je, dakle, panel Artsboard u kome možemo da imenujemo radne površine i da im menjamo redosled, da ih dodajemo, brišemo i dupliramo. Pojedinačne radne površine se mogu izvoziti u AI formatu, a objekti se mogu prenositi sa jedne na drugu stranicu pomoću copy/paste komandi. Kompletan dokument možemo u svakom trenutku da snimimo kao višestranični PDF. Jedna od pogodnosti je i kreiranje radnih površina unutar postojećih radnih površina, tako da se lako može izvesti samo jedan deo crteža.
| (kliknite za veću sliku) |
Poboljšanja u radu sa osnovnim opcijama se najčešće tiču brzine u radu. Nova alatka Shape Builder ima kameleonsku moć pretvaranja u mnoštvo postojećih opcija i alatki. Bez pomeranja kursora sa tekuće pozicije, samo pokretima miša (uz prečice sa tastature) moguće je stapanje objekata, razdavajanje oblika na zasebne komponente, bojenje... Dovoljno je, na primer, povući mišem po krugu i tako ga "preseći" na dva polukruga - nije kao nekad neophodno da biramo specijalnu alatku, aktiviramo opciju ili otvaramo novu paletu.
U opcije namenjene produktivnosti ubrajamo Draw Inside i Draw Behind, pomoću kojih se na jednostavan način izrađuju maske i postavljaju objekti u željenom redosledu. Dovoljno je da izaberemo postojeći objekat i izaberemo režim na dnu palete sa alatkama. Ukoliko smo izabrali Draw Behind, novi objekat koji crtamo ili slika koju uvezemo biće iza prethodno izabranog objekta, pri čemu ne moramo da vodimo računa o slojevima i tekućem redosledu slaganja objekata na stranici. Ako aktiviramo režim Draw Inside, izabrani objekat postaje maska, a ono što crtamo ili uvezemo smešta se u unutar te maske.
Putanje promenljive širine
| (kliknite za veću sliku) |
Osnovni element vektorskog crteža u Illustrator-u je Bezjeova putanja, čiji oblik određuju kontrolne tačke. Putanja može da ima svoju debljinu, boju i završetak poput strelice ili nekog drugog oblika. To je otprilike sve što je korisnik do sada mogao da kontroliše u vezi sa putanjama. Da bi putanje izgledale približnije linijama na pravom crtežu, važno je da njihova debljina ne bude fiksna. U prethodnim verzijama Illustrator-a putanje promenljive debljine mogli smo da crtamo vektorskim četkicama, a sada nam kao jedna od udarnih novosti, u pomoć priskače alatka Width. Njom možemo da u svakoj tački putanje definišemo njenu debljinu kao zbir udaljenosti Side 1 i Side 2 od središta putanje do granice oivičenja sa svake strane putanje. Alatka Width dodaje nove kontrolne tačke koje su namenje isključivo podešavanju debljine putanje.
Pažljiv uvid u način rada alatke Width govori nam da je posredi vrlo jednostavna, ali efikasna zamisao. Umesto da liniju crtamo kao objekat sastavljen od više putanja i da tako dobijemo objekat varijabilne debljine kojem ćemo potom zadati popunu, crtamo jednu putanju, a potom koristimo alatku Width. Njome ćemo oivičenje kontrolisati kao i bilo koje druge kontrolne tačke putanje, ali se radi o putanjama specijalne namene čiji cilj samo da prvobitna putanja dobije promenljivu debljinu. Dakle, u Illustrator-u CS5 kombinovane su postojeće opcije koje omogućavaju funkcionalnost alatke Width. Za dodatnu preciznost možemo da dvaput kliknemo na kontrolnu tačku debljinu i da unesemo numerički parametar. Tačke debljine koje dodajemo mogu se snimiti kao Width profil i koristiti za nove putanje.
| (kliknite za veću sliku) |
Poboljšan je i način rada sa isprekidanim linijama i strelicama, koji u velikoj meri podseća na InDesign. Veoma je važno to što uglovi isprekidanih linija inteligentno u ravnomerno raspoređuju, tako da se ne može dogoditi da linija bude prekinuta na ivičnoj tački. Strelice se mogu definisati kao atribut linije iz palete Stroke, a osim ponuđenih oblika, možemo nacrtati i sopstveni i snimiti ga za kasniju upotrebu. Od diskretnih poboljšanja koja takođe doprinose bržem radu primećujemo opciju Select Behind - ukoliko pritisnemo Ctrl u kombinaciji sa alatkom Selection, izabraćemo objekt ispod objekta na koji smo kliknuli. Promenjen je i koordinatni sistem tako da je sada početak u gornjem levom uglu. Korsnik, naravno, može da definiše i sopstvene lenjire koji mogu da se prostiru na jednoj ili na više radnih površina.
Za detaljan opis vektorskog slikana u Illustrator-u, alata za održavanje perspektive i mnogih drugih novina koje je verzija CS 5 donela, pogledajte PC #169.
|