|
Jeopardy je poznati, tipično američki kviz koji se na televiziji emituje još od sredine šezdesetih godina. Zvuči klasično: tri takmičara na sreću biraju pitanja iz raznih neobičnih oblasti, a onaj ko najbrže pritisne taster prvi dobija priliku da odgovori. Ne bih baš ulazio u detalje – takmičenje ima tri runde, Jeopardy, Double Jeopardy i Final Jeopardy, postoje i posebna „bonus polja“ gde takmičar može da duplira dobitak (ili izgubi sve), zatim pitanja na koja svi pismeno odgovaraju i razne druge finese. Pobednik ostaje u igri za takmičenje u sledećim epizodama, tako da najbolji odlaze kući sa više miliona dolara.
Pitanja zahtevaju poznavanje (američke) istorije, džet-seta, glumaca, sportista, reklama... Neko ko nije proveo život u Americi nema šanse u ovakvom kvizu: posle nekih 27 godina u SAD prilično dobro znam jezik, ali kada vas pitaju This trusted friend was the first non‑dairy creamer (ne gubite vreme na Internet pretragu – odgovor je Coffee Mate)... Zato sam izbegavao da nabijam sebi komplekse gledajući Jeopardy. Ali, 14. februara to se nije moglo izbeći – u studiju je, nasuprot dvojici šampiona ove igre (Brad Rutter je osvojio 3,5 miliona dolara, a Ken Jennings 3,2 miliona) „seo“ Watson, IBM‑ov superkompjuter. Došao je na naš teren, u igru rečima.
Watson u studiju
Watson je dobio ime po najpoznatijem predsedniku IBM korporacije (Thomas J. Watson, 1874‑1956). To je klaster od 90 (!) IBM Power 750 servera koji su, sa dodatnom opremom ugrađenom u 10 rekova, zauzeli halu pored studija. Sistem ima 2.880 POWER7 procesorskih jezgara i oko 16 TB RAM‑a. Optimizovan je za paralelno procesiranje pod SUSE Linux Enterprise Server 11 operativnim sistemom, na kome se izvršava program DeepQA razvijen u jezicima Java i C++. John Rennie, jedan od konstruktora, kaže da Watson može inteligentno da pretraži 500 gigabajta u sekundi, što je ekvivalent milionu knjiga.
IBM je nahranio Watson‑a milionima dokumenata, među kojima su enciklopedije, rečnici, čak i kompletna Wikipedia: u njegovoj memoriji bilo je 200 miliona stranica strukturiranih i nestrukturiranih dokumenata. Sve to je smešteno u RAM da bi se pretraživanje ubrzalo, a da bi se izbegla svaka sumnja u zloupotrebu, Watson nije bio vezan na Internet – svo znanje je morao da drži „u glavi“. Baš kao i takmičari od krvi i mesa.
Šta smo videli u studiju? Dva čoveka i između njih pano sa kompjuterskim okom, efektnijim od oka iz „Odiseje“ (znam, HAL nije nastao pomeranjem slova IBM). U dnu ekrana smo uvek videli tri najperspektivnija odgovora koja Watson razmatra i procenat njegovog „verovanja“ u svaki od njih – ako bi linija za neki od odgovora prešla iz crvene u žutu zonu, Watson bi se prijavio i odgovorio prilično prijatno sintetizovanim muškim glasom. Ako ne veruje u odgovor Watson se ne javlja, a ako pravila nalažu davanje odgovora (ima i pitanja na koja svi odgovaraju, javili se ili ne), reći će ono što mu deluje najizglednije.
Za javljanje je korišćen taster kakav su na stolu imali i takmičari, s tim što ga je Watson pritiskao robotskom rukom. Brzina mehanizma je bila tolika da su ljudi imali malo šanse da se jave pre mašine, što je pomalo pokvarilo kviz – Watson je u startu imao preveliku prednost. Pod uslovom da zna odgovor...
Tok igre
Rezultati su fascinantni – Watson je u trodnevnom takmičenju gotovo sve vreme bio u vođstvu i na kraju je „pregazio“ protivnike osvojivši 77.147 poena. Drugi je bio Jennings koji je skupio 24.000 poena a treći Rutter sa 21.600. Neki od Watson‑ovih odgovora bili su neočekivani i čovek može samo da se pita kako program dolazi od njih. Nekoliko puta se, doduše, i izglupirao, posebno kada je na pitanje iz sekcije US Cities koje je glasilo Its largest airport was named for a World War II hero; its second largest, for a World War II battle odgovorio – Toronto, smeštajući kanadski grad u SAD (pravi odgovor je Čikago, a aerodromi su O'Hare i Midway). Šaleći se na sopstveni račun, IBM‑ovi inženjeri su na sledeće snimanje došli u majicama Toronto Blue Jays.
Jedino pitanje na koje takmičari nisu odgovorili odnosi se na... nas. Zvuči trivijalno: As of 2010, Croatia & Macedonia are candidates but this is the only former Yugoslav republic in the EU. Brad je odgovorio Bosnia, Watson je odgovorio Serbia (hvala!) a Ken se nije ni javljao. Triple Stumper, što bi rekli u kvizu. Amerikanci slabo poznaju ostatak sveta, pa zašto bi njihovi kompjuteri bili bolji...
Frankeštajnski kompleks nas tera da kompjuteru tražimo greške i da im se smejemo, ali njih zaista nije bilo mnogo – Watson je znao skoro sve i najbrže se javljao, pa je sasvim zasluženo pobedio. Posle trijumfa IBM‑ovog računara Deep Blue u meču sa Garijem Kasparovim, ovo je još jedan veliki trijumf mašinske inteligencije – još da malo unapredimo računarsko prepoznavanje glasa, pa će sa kompjuterom moći i da se razgovara. Ah da, čim procesori PC računara dostignu snagu ovog hardvera vrednog nekoliko miliona dolara. Biće i to...
|
