|
Šesnaesti rođendan "PC"-ja obeležavamo u... pa, uzbudljivim danima. Zemljotres, cunami, pobune, rakete... Sve to je daleko od nas, ali svet je mali - kroz računarski oblak saznajemo da nam je onaj drugi, radioaktivni oblak sve bliže. Da li će nas nuklearna energija spasiti ili uništiti?
Ostrvo Tri milje 1979. godine, Černobilj 1986, Fukušima 2011... kako posle svega toga iko može da bude pristalica upotrebe nuklearne energije? Štaviše, često čujem da je sreća u nesreći što se sve ovo desilo u Japanu, jer će se uz njihovu predostrožnost, sposobnost i predanost svet možda i spasiti nuklearne katastrofe, ali da sada treba da se uzmemo u pamet i pogasimo sve nuklearke. Hoćemo li to uraditi? Naravno da ne.
U romanu "Bogovi lično" Isak Asimov, kroz usta senatora Barta, na najlepši način opisuje mit o zaštiti životne sredine: "Greška je pretpostaviti da javnost želi da životna sredina bude zaštićena ili da životi stanovništva budu spaseni i da će javnost biti zahvalna svakom idealisti koji se za takve ciljeve bori. Ono što ljudi zapravo žele jeste individualni komfor - to želi svako za sebe... Kad se pokazalo da motori s unutrašnjim sagorevanjem opasno zagađuju atmosferu, očigledni izlaz sastojao se u tome da se prestane s njihovim korišćenjem, ali je željeni izlaz bio da se razvije nezagađujući motor". Tako je i sa nuklearnim elektranama - iz dana u dan trošimo sve više energije i niko ne želi nazad. Pošto ugalj i hidrocentrale teško mogu biti dovoljni za toliku potrošnju, nuklearne elektrane ostaju... a mi ćemo se ubrzo ponovo praviti da sledeće katastrofe neće biti.
Željeni ishod je, dakle, pronalazak novog metoda generisanja energije, recimo elektron-pumpe iz pomenutog romana, ili portabl kvantnog generatora koji direktno koristi kosmičku energiju - Artur Klark ga je predvideo za 2009. godinu, ali... Takav proboj će se desiti (ako nas ne zaustavi neka katastrofa), ali da li će to biti za 30 dana ili za 30 godina? U međuvremenu ostaje da štedimo, a da nam to ne umanji svakodnevni komfor. Teško je govoriti o uštedi energije u zemlji gde prozori ne dihtuju a izolacija ne postoji, u kojoj se grejanje plaća po kvadratu, što znači da energetski efikasnija gradnja predstavlja bacanje para. Drugi su tu mnogo pametniji, a u IT svetu se radi na pametnoj opremi koja racionalno koristi energiju. Motivi, doduše, nisu uvek filantropski - bolje se prodaje računar čije baterije duže traju. U rezultatima već uživamo - notebook, netbook ili tablet možemo bez punjenja koristiti 8 ili 10 sati, a ima i avangardnih ideja kao što su WiFi prekidači za koje je dovoljna energija našeg pritiska na taster. Neće nam biti hladno sve dok se kuleri okreću, pa idemo dalje, prema sledećim rođendanskim svećicama. Vidimo se pred 1. maj!
|
