Kvantni GIS

QGIS ili Quantum GIS je open source projekat baziran na radu dobrovoljaca – utoliko su dostignuća na ovom projektu značajnija. Koncipiran oko projekta GRASS, koji ima snagu, ali ne i prijateljski korisnički interfejs, QGIS je perjanica slobodnog GIS softvera, a radi na Linux, Windows i Mac OS X platformama i distribuira se pod GNU javnom licencom.

PostgreSQL osnova

Kao i svakom GIS paketu, QGIS‑u je potrebna pouzdana baza, a oni koji vode projekat su se odlučili za PostgreSQL. Ova baza inicijalno nije prilagođena radu sa prostornim podacima, pa su bile neophodne ekstenzije: PostGIS i SpatiaLite. PostGIS je i sam ozbiljan projekat koji ima uredan razvojni ciklus i prati OpenGIS specifikaciju Simple Features Specification for SQL. Stoga je ova kombinacija stabilna osnova za dalji razvoj paketa kakav je QGIS. SpatiaLite je PostGIS‑ov pandan, ali za SQLite.

Za GIS softver, možda i više nego za druge vrste softvera, važno je da podržava veliki broj fajl formata. Datoteke u GIS projektima su brojne i stižu sa raznih strana, pa je zbog prenosa podataka važno da se izbegne konverzija ili bilo kakav drugi međukorak. Tvorci QGIS‑a su i ovde napravili odličan izbor jer su vektorski formati pokriveni OGR bibliotekom koja dolazi uz GDAL, a GDAL je već prisutan zbog brojnih raster formata. U OGR formate spadaju ESRI Shapefile koji je vremešan ali je i dalje industrijski standard, Mapinfo formati (tab, mid/mif), GML, KML i praktično svi značajniji vektorski formati zastupljeni u industriji prostornih informacija.

Što se tiče rastera, GDAL nudi znatno više od standardnih formata jer je u ovom trenutku verovatno najpotpunija biblioteka na svetu. Njeno održavanje predstavlja pravi podvig, i to ne samo zbog broja formata, već i zbog pravnih začkoljica koji ih prate. Ipak, izgleda da je razvojnim kućama interes da njihov fajl format podrži popularna biblioteka kakav je GDAL, i to je odlična vest za industriju prostornih podataka koja je odvajkada patila zbog nedostatka pravog standarda.

Slobodno mapiranje

Aduti interfejsa QDIS‑a su klasičan dizajn i preglednost (kliknite za veću sliku)

Mapiranje i pretraga u QGIS‑u 1.6.0 odlično su izvedeni. Ikone na toolbar‑ovima su krupne i jasne, mada stil deluje neobično. Za svaku pohvalu je i to što se mape reprojektuju u letu: u istom projektu možete koristiti dataset‑ove koji su u različitim, ali kompatibilnim koordinatnim sistemima (datum i projekcija), a QGIS će ih sravniti na ekranu kao da su u istim. To je praktično jer nema reprojekcije postojećih dataset‑ova, ali može da bude hardverski zahtevno ukoliko imate više dataset‑ova u različitim koordinatnim sistemima. Po ugledu na ESRI Arc seriju, QGIS nudi oznake (bookmark) koje pamte granice oblasti koje trenutno gledate na ekranu. Ako radite više tematskih mapa iste oblasti ili više mapa u istoj razmeri da biste pokrili neku veću oblast, to je zgodno rešenje.

Postavljanje granica po standardnim skalama razmere je jednostavno u osnovnom interfejsu, ali nije odmah očigledno u Print Composer‑u. Tehnički gledano, korišćenje standardnih razmera nije sasvim precizno jer su ekrani korisnika različitih dimenzija i teško je pogoditi prave dimenzije da bi razmere imale smisla. Kod štampanja ta teškoća ne postoji, a podešavanje tog elementa u Composer‑u obavlja se u Map sekciji Item kartice. Korisnički zahtevi se često, zbog postojećih mapa, baziraju na standardnim razmerama pa je, uprkos tome što elektronske mape preuzimaju primat, ovaj opcija bitna. Ona ima smisla pre svega za projektovane koordinatne sisteme, jer se kod neprojektovanih javljaju veće nepreciznosti.

Sa Composer‑om je moguće mapu izvesti iz QGIS‑a u neki od podržanih raster formata ili PDF odnosno SVG, što čak ni neki GIS paketi jačeg kalibra ne mogu. Takođe, ovaj modul je na elegantan način rešio problem papirnog i data prostora, koji su u QGIS‑u jasno razdvojeni. Pri tome, osnovni QGIS interfejs pokriva data prostor, a Print Composer papirni na kome ređate elemente za svoju mapu. QGIS na taj način odustaje od dogmatične WYSIWYG koncepcije, ali ako je cena efikasnost i preglednost, neka bude...

Kartografska legenda je još jedna dobra strana ovog modula jer omogućava da se svaki red preuredi, preimenuje, možete postavljati fontove, birati boju i težinu okvira, tip itd. Možete je učiniti i delimično prozirnom, što je korisno za mape s mnogo detalja.

Grlom u bazu

Query Builder je kopija odgovarajućeg programa iz ESRI Arc armade (kliknite za veću sliku)

Iako se ESRI često kritikuje zbog spore adaptacije korisničkog interfejsa Arc paketa modernim zahtevima, teško je odupreti se nečemu što je nezvanični standard. U QGIS‑u ćemo pronaći neka slična rešenja na korisničkom interfejsu za rad sa bazom. Pre svega, morate ući u Edit mod ako nameravate da menjate zapise, što je korisno kao zaštita od slučajnog narušavanja integriteta baze, ali se moglo pronaći i elegantnije rešenje. I prozor za prelistavanje atributa neodoljivo podseća na Arc, a deja vu se nastavlja terminologijom. Čak je i query builder gotovo kopija ESRI‑jevog.

Sortiranje, selekcija i listanje atributa prilično su brzi na manjim bazama, ali QGIS tek treba da se dokaže na većim projektim. Objekti se mogu identifikovati odabirom direktno sa ekrana/mape, a može se i vršiti upit nad bazom pa pregledati odabrane zapise.

Tabela atributa ima sve opcije koje očekuje ESRI korisnik: lagano zumiranje na odabrane zapise iz baze, ulazak/izlazak u/iz Edit mod, i field kalkulator koji je sličan Arc‑ovom pandanu, ali će vam biti dostupan samo u Edit modu. Atributi se mogu pretraživati po ključnoj reči, a možete prikazivati ali i pretraživati samo selektovane zapise. Tu i tamo nedostaje neki kontekstni meni, ali obično i za to postoji zasebno dugme na interfejsu pa funkcionalnost ni u jednom pogledu nije znatno osiromašena.

QGIS može da spaja tabele po principima join attributes i join attributes by location, što je još jedan specijalitet iz ESRI kuhinje. Zbog nečega su ove opcije stavljene pod Vector i Data Management meni, ali je najavljeno da će u verziji 1.7.0 doći na svoje prirodno mesto, pod Layer Properties.

Simbolika

Simboli su hleb i so svakog kartografa. QGIS nudi razne opcije i još jednom ESRI korisnici neće biti razočarani jer su na raspolaganju single symbol, graduated symbol, continuous color i unique value. Biblioteka paleta još ne postoji, ali je moguće snimati i učitavati stilove. To znači da ćete boje na svojim klasama morati da podešavate ručno ili kroz randomize koji daje interesantne rezultate, ali se ne ističe u kontroli. Ova verzija QGIS‑a ima stari i novi tip simbologije. Novi tip, pored ostalih mogućnosti, nudi da imate sopstvene biblioteke simbola poput onih u Arc‑u, ali je default biblioteka siromašna.

Nije baš jasno zašto su ova dva tipa simbologije morala biti razdvojena, pošto u Arc‑u odlično koegzistiraju. Moguće objašnjenje je kompatibilnost sa starim datotekama, ali to se ionako svodi samo na interpretaciju snimljenih podataka i interfejs retko ima veze sa tim. Drugi problem u QGIS‑ovoj simbologiji jeste što se simbol ne može preneti sa jednog layer‑a na drugi – kada imate samo preliminarne podatke za neku mapu, prenošenje je potrebno. Na simbologiji nekih lejera se u komplikovanim projektima može raditi satima i ručno kopiranje je sporo, a moguće su i greške. Stilovi mogu da reše deo tih problema, ali je jednostavan prenos simbologije daleko elegantnije rešenje.

Labele i anotacija su rešeni bazičnim parametrima, pa od finog podešavanja nema ništa. Ipak, uz malo planiranja i skromnije zahteve, mape će izgledati dosta dobro. Napredna podešavanja labela donose sijaset opcija, ali sa našim test podacima nismo dobili impresivne rezultate. Možda će uz bolju dokumentaciju ova armada postati prijemčivija i ponuditi nešto ekvivalentno Maplex‑u.

Oblik trave

GRASS kao podloga za QGIS nudi odlične alate za rad sa SHP elementima: tačkama, linijama i poligonima. Svi alati su lako dostupni sa osnovnog interfejsa i prelazak sa ESRI proizvoda neće biti problem. Neke operacije, kao stvaranje novog SHP fajla, biće i jednostavnije nego u Arc‑u, gde se za stvaranje novog SHP‑a mora ući u ArcCatalog. Osim toga, sve podržane operacije sa SHP lejerima rade i brže nego u Arc‑u. Stvaranje poligona, čak i onih komplikovanih sa rupom, sasvim je jednostavno i svaka operacija je trenutna. Isto važi i za većinu operacija nad bazom ili iscrtavanje mapa s novom simbologijom i slično.

Možda vam se na prvi pogled učini da neke važne funkcije nedostaju, ali sva je prilika da ćete ih pronaći među plug‑in‑ovima ili pod Vector menijem. Skup funkcija koje možete pronaći na ova dva mesta je širok – ne može da se meri sa ESRI‑jem, ali je za svakodnevni rad sasvim dovoljan. Treba imati u vidu i to da se QGIS stalno razvija i da je iz verzije u verziju sve bolji kandidat za rešavanje ozbiljnih GIS zadataka. Što se stabilnosti tiče, verzija 1.6.0 nema nikakvih problema. Čak i kada su korisnički zahtevi „nerazumni“, QGIS 1.6.0 se ponaša uljudno i prema korisniku i prema resursima. Mala zamerka se može uputiti ekranskom rendereru mapa, pošto postojeći anti‑aliasing nema nikakva podešavanja, pa su ivice poligona i linije ili suviše krzave ili preteške. Bolja kontrola ove opcije pomogla bi da anotacija i labele budu čitljiviji.

QGIS je danas perjanica slobodnog GIS softvera, a daljim razvojem ove tehnologije i dostupnosti prostornih informacija, njegov značaj samo će rasti. Veće firme će verovatno uposliti profesionalne konsultante za izbor GIS platforme, a izbor će zavisiti od količine informacija kojima raspolažu, kao i od odabira servera za baze podataka. Mala i srednja preduzeća nemaju takvih problema, pa će QGIS u tim sredinama biti odlično rešenje čije će prednosti u funkcionalnosti, ceni i dostupnosti retko ko moći da ignoriše.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.