 | | (kliknite za veću sliku) |
Procesorska snaga i memorijski kapaciteti savremenih smart telefona veoma su veliki, sasvim uporedivi s računarima koje smo pre samo nekoliko godina držali na radnom stolu - radni takt procesora u ovim telefonima već prelazi 1 GHz, a pojavljuju se i modeli s dva jezgra. Ali, rad s njima nije komforan, i po tom pitanju će se teško približiti pravim računarima: džepni format ograničava dimenzije i rezoluciju ekrana, a tastatura (bilo prava ili virtuelna) je za sada nepremostiva prepreka pri unosu više od nekoliko redova teksta.
Za iole komforan rad van kuće potrebno je nešto veće od telefona. Zamislimo skalu na čijem početku su smart telefoni, a na kraju klasični notebook računari. Ako se od telefona pomerimo ka laptopovima, ući ćemo u područje tablet računara, a ako od laptopova krenemo ka telefonima, susrešćemo se s netbook računarima. Sredine nema, a granica je prilično jasna. U čemu se ove dve kategorije malih računara zapravo razlikuju? Krenimo od starijih...
Netbook
 | | (kliknite za veću sliku) |
Budući da prenosivi računari u proseku teže tri kilograma, niko ne voli da ih uvek nosi sa sobom, ako baš ne mora. Doduše, uvek je bilo ultraprenosivih računara upola manje mase, ali je pre nešto više od tri godine Asus napravio kvantni skok modelom Eee PC, mase manje od jednog kilograma, koji može da stane u veliki džep na jakni. Zbog malog ekrana i skromnog skladišnog prostora prva verzija nije bila naročito upotrebljiva, ali uskoro je stigla i druga, s većim ekranom. Malo-pomalo, uspostavio se standard sa ekranom od 10", a u novije vreme su se pojavili i malo veći modeli.
Osnovna prednost netbook-a nad tabletom je u tome što se radi o minijaturnom ali (gotovo) kompletnom prenosivom računaru, koji radi pod Windows-om (doskora XP, a najnoviji modeli imaju Windows 7 Starter, ponekad i Windows 7 Basic ili Premium) i na kojem se izvršavaju uglavnom sve aplikacije na koje smo navikli. Važan adut je tastatura, obično nešto manja od uobičajenih, ali sasvim upotrebljiva. Drugim rečima, uz netbook ne morate da menjate navike koje ste stekli korišćenjem računara, samo su performanse donekle ograničene.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Tipičan netbook koristi Intel-ov procesor Atom, ima gigabajt memorije (ponekad dva) i disk od 160 ili 250 GB, a grafika je najčešće integrisana, mada se pojavljuje i NVIDIA ION. Većina modela koje smo obuhvatili prikazom odgovara prethodnom opisu, ali vredi se osvrnuti i na savremene trendove koji na naše tržište, po običaju, stižu sa zakašnjenjem. Neki od procesora Atom novijih serija imaju dva jezgra, a Intel je najavio još novih, veoma zanimljivih procesora. Ni AMD ne sedi skrštenih ruku: iako nismo imali prilike da ih isprobamo, procesori serije Fusion donose nova uzbuđenja: dva procesorska jezgra plus grafičko jezgro s podrškom za DirectX 11 obećavaju bolje performanse, kako procesorske tako i grafičke, a sve to uz vrlo malu potrošnju energije, što je imperativ za netbook.
Granicu između netbook-a i klasičnog prenosivog računara nije lako uspostaviti, jer je narušavaju ultraprenosivi modeli. Zato smo za ovaj prikaz sami odredili granicu: sve što nema optički uređaj proglasili smo netbook-om, ostali mali prenosivi računari su "diskvalifikovani". Ako baš insistirate na optici, pročitajte članak iz PC #172 gde smo opisali nekoliko "dvanaestica" ili - svratite u "Tehnomaniju".
Tablet
 | | (kliknite za veću sliku) |
Dok uz netbook nećete menjati navike koje ste stekli na računaru, tablet možete posmatrati kao veliki smart telefon, sa ekranom osetljivim na dodir. Tržište je uzbudio Apple svojim iPad-om; i ranije su postojali slični MID (Mobile Internet Device) uređaji, ali oni nisu stekli veliku popularnost. iPad se najkraće može opisati kao veliki iPhone, s istim procesorom i operativnim sistemom, a i drugi proizvođači su prihvatili sličan prinicip. Većina tableta na tržištu koristi Google Android operativni sistem, a mnogi modeli su "produžena ruka" popularnih telefona - najbolji primer je Samsung Galaxy Tab. Neki modeli omogućavaju i korišćenje Windows-a, ali kod nas je do njih trenutno teže doći, iako se najesen očekuje veća ponuda.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Veći ekran tablet-a omogućava mnogo komforniji rad nego na telefonu, a na njemu ima mesta i za veću virtuelnu tastaturu, pa je i kucanje lakše, ali ipak ne tako lako kao na netbook-u. Neki modeli omogućavaju korišćenje spoljne (prave) tastature, pa ako planirate ozbiljniji unos teksta, obratite pažnju na njih.
U proseku, tablet je manji i lakši od netbook-a, ali zato morate da prihvatite neke kompromise: za Android još uvek nema toliko aplikacija kao za Windows, kao ni podrške za spoljni hardver; isto tako, nemaju svi modeli USB priključak, a i ako ga imaju, obično je u pitanju samo jedan. Tableti su obično opremljeni raznim senzorima koje ne viđamo na računarima (pa ni na netbook uređajima). GPS, E-kompas ili G-senzor svakako proširuju njihovu upotrebljivost, ali "puna oprema" uvek znači i višu cenu. Najzad, iako su bliski rođaci telefona, mnogi jeftiniji modeli tableta nemaju port za SIM karticu. SIM kartica donosi i stalnu povezanost na Internet jer niste ograničeni na Wi-Fi, ali njeno prisustvo znatno poskupljuje i uređaj i kasnije korišćenje data servisa mobilnih operatora. Naravno, potrošnja se može kontrolisati, ali korisnici obično počnu da vode računa kad već plate neki neprijatno visok račun, nastao zbog primamljivih opcija stalne veze s mrežom.
Za detaljan prikaz 25 modela, tabele karakteristika i preporuke urednika pogledajte PC #177.
|
