|
Dejan Ristanović |
U džepu nosimo mobilni telefon, u torbi notebook ili netbook, stan nam je pokriven WiFi signalom pa je naš tablet stalno na Internetu... Korist od umrežavanja je očigledna, ali šta je sa sigurnošću i privatnošću? Već godinama ignorišemo taj problem, a on postaje sve ozbiljniji...
Pročitah u jednom SF romanu da civilizacijski napredak nije ništa drugo do postavljanja sve većih ograničenja čovekovoj privatnosti. Ako je tako, mobilni telefoni su vrhunski civilizacijski napredak. Na osnovu vremena propagacije signala do nekoliko obližnjih baznih stanica može se sa priličnom preciznošću odrediti pozicija korisnika... i tako iz minuta u minut. Dobra ilustracija je consolidated.db fajl otkriven na iPhone-u - Alasdair Allan i Pete Warden su napisali program koji na mapi pokazuje kuda ste sve išli... i to godinu dana unazad. Reklo bi se da fajl ne napušta telefon tako da ste u opasnosti samo od "kućne špijunaže", ali isti podaci postoje i kod mobilnog operatora... Privatnosti naprosto nema, osim ako mobilni zamenite javnim govornicama. Doduše, možete uzeti novu karticu (kod nas prepaid SIM možete da kupite anonimno... za sada), ali će već prvi razgovor sa novog broja ugroziti vaš inkognito.
Slična priča je i sa pristupom Internetu: deluje vam da ste dok surfujete anonimni, ali svaki paket koji kreće u svet nosi vašu IP adresu, koja je zabeležena kod provajdera. Ako šaljete poruku, čak i sa besplatnog naloga na Hotmail-u, vaša IP adresa će biti upisana u zaglavlje poruke na koje niko ne obraća pažnju, osim ako... Neki komercijalni servisi obezbeđuju anonimni pristup Internetu, ali uvek se setim tvrdnje Dena Brauna iz romana Digital Fortress da takve servise prave CIA/NSA, da bi oni koji imaju nešto da kriju sami došli kod njih. Zato vredi pogledati projekat Tor (www.torproject.org), softver otvorenog koda koji, zahvaljujući mreži korisnika širom sveta, obezbeđuje (gotovo) anonimni pristup Internetu.
Najzad, podaci na vašem disku... U slučaju krađe računara ili uspešnog cyber napada, sve što ste radili biće "na dlanu" predato napadaču. Ovo je ozbiljan problem za firme širom sveta, pa je razvijen niz alata za kriptografsku zaštitu podataka: u Windows Ultimate su ugrađeni EFS i BitLocker, a preporučujem i TrueCrypt (www.truecrypt.org), open source alat koji obezbeđuje i finese kao što je postojanje više šifara - ako budete prisiljeni da otkrijete jednu od njih, napadač će dobiti pristup samo nekim (naoko) važnim podacima, ne znajući da postoji i druga šifra koja krije ono što je zaista bitno. Bezbednost nikada nije potpuna, ali prvi korak ka sigurnijem radu je da se informišete o pretnjama i raspoloživim alatima... a upravo to je naš posao. Vidimo se 1. juna!
|