|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Vesna Knežević | |||
Upravljanje štampom |
|||
Konica Minolta nudi rešenje je Optimized Printing Service-u, koji štedi resurse, novac i vreme, te smanjuje stres zaposlenih. Pogled na to iz dnevnika Vesne Knežević... |
Često se govori da su kopir‑mašine multifunkcionalne, ali malo ko pominje da jedan takav aparat, posebno ako je kvalitetan, može odlično da posluži i za zavođenje, što je inače čest motiv u filmovima, kao na primer u komediji „40 dana i 40 noći“. Producenti filma Notting Hill i „Dnevnik Bridžet Džouns“ smislili su ovu „seksi komediju bez seksa“ na osnovu dnevničkih beleški scenariste kome je devojka slomila srce, pa se odlučio na 40‑dnevnu apstinenciju. Međutim, iako glavni junak očajnički pokušava da ne misli o seksu i da se posveti poslu, čak i obične stvari u njegovom životu postaju ekstremno erotične, pa tako i kopir‑mašina. Zgodni i usamljeni Web dizajner, da bi nekako održao svoj apstinencijalni zavet, zatrpava se poslom, ali ni u kancelariji nema mira. Vesele koleginice se klade i transformišu u žene koje su spremne na sve samo da bi ga zavele, pa ga izluđuju tako što fotokopiraju delove tela, iako su po kompanijskim pravilima to zabranjene radnje. Ili, kako bi to definisao Paulo Costanzo, mladi glumac koji igra Metovog druga Rajana: „Ako se uzdržavate od seksa, ima da izludite tih 40 dana i 40 noći.“ — Nema on pojma šta stvarno izluđuje ljude, kaže mi prijateljica na izlasku iz bioskopa. – U mojoj firmi svi smo na rubu živaca zbog smanjenja troškova, kakav seks, o tome niko i ne misli. Čula sam da će da nam uvedu OPS, kao odgovor na posledice ekonomske krize, da se malo oporavimo. — Šta je to OPS? Odmor preko sindikata?, pitam. — Ma ne, Optimized Printing Services, strategiju s kojom je Konica Minolta prisutna na evropskom tržištu već dve godine. Bio je u Srbiji prošle godine i Hideki Okamura, predsednik kompanije Konica Minolta Business Solutions Europe, pa će valjda ovi naši nešto da urade. Japanci su to, znaju posao. Tu sam se odmah složila s prijateljicom. Sećam se primera s jednog seminara u Japanu, na kome su se skupili lideri najvećih industrijskih koncerna. Odgovori koje je tada devedesetogodišnji šef Matsušite dao kolegama zapadnjacima, savršeno su ilustrovali kako i zašto Japanci pobeđuju konkurenciju. Elem, kada su ga pitali: „Gospodine predsedniče, da li vaša kompanija ima dugoročne ciljeve?“, on je jednostavno odgovorio: „Da“. Međutim, kada su mu postavili pitanje „U kojoj su meri vaši ciljevi dugoročni“, Japanac je, ne trepnuvši, odgovorio: „Dve stotine i pedeset godina“. Kada se utišao žamor, postavljeno mu je novo pitanje koje je glasilo: „Šta vam je potrebno da ciljeve sprovedete u delo?“ Nimalo se ne uzbudivši, šef je odmah odgovorio: „Strpljenje“. — Lako je njemu da bude strpljiv i 250 godina kad mu u firmi sve funkcioniše. Da li ti znaš s kakvim se sve problemima suočava naša firma? — unese mi se u lice prijateljica. — Mi radimo sa 200 do 300 različitih tipova dokumenata i mogu ti reći da pravimo u proseku čak 19 kopija istog dokumenta. Da ti ne pričam sad da svaku petu ispisanu stranu niko i ne pogleda! — Ne razumem zašto? U haosu ste, pa je izgubite? raspitujem se. — Naravno da smo u haosu. S jedne strane, troškovi arhiviranja dokumentacije stalno rastu, s druge strane, košta i pretraživanje i jurnjava za pojedinačnim dokumentima, jer nije tajna, jedan od 20 dokumenata se izgubi, pa nam onda treba 25 sati samo da ponovo proizvedemo te koje smo izgubili! Znaš li ti koji je to stres? Pa, ja nemam ni vremena ni volje ni u bioskop da odem, — urlala je moja prijateljica nasred ulice. — Pa, ako je to sve što te muči, nije strašno, probala sam da je utešim. — Naravno da nije sve, vrisnu ona. — Mogu ti reći da pri obradi ulaznog računa 70 odsto troška otpada na protokol obrade i prenosa dokumenata. — Hej, nije smak sveta, pa barem su printeri jeftini, — pokušavala sam i dalje da zvučim utešno. — Nemaš pojma, — odseče. — Baš zbog pada cena firme samo gomilaju štampače, fotokopir‑mašine i faksove, seju ih i po hodnicima kao da su spajalice i samo unose zbrku. A cene tonera i papira odoše u nebo! — Stvarno ne znam kako onda rešiti taj problem, — predadoh se. — Lepo ti kažem, treba da uvedemo print menadžment, — nasmeši se moja prijateljica, prvi put posle završetka filma „40 dana i 40 noći“. — Imaću više vremena i manje stresa, a možda dobijem i veću platu, jer ćemo smanjiti troškove. — Super onda, ako uvedete u firmu taj Optimized Printing Services, sledeći put ti kupuješ karte za bioskop, — zaključih. |
|