 | | Prema predviđanjima kompanije Ericsson, do 2020. godine će čak 50 milijardi uređaja biti povezano u globalnu mrežu. Sve što ima koristi od povezivanja, biće povezano |
Mobilni broadband iz temelja menja naš svakodnevni život. Procenjuje se da će do 2016. godine u svetu biti oko pet milijardi korisnika brzog mobilnog interneta, ali to je tek osnova, jer uvođenje novih bežičnih tehnologija donosi mogućnost brzog i jeftinog masovnog povezivanja. Prema predviđanjima kompanije Ericsson, do 2020. godine će čak 50 milijardi uređaja biti povezano u globalnu mrežu, čime će biti omogućeni servisi daljinskog upravljanja kućnim aparatima i potrošnjom struje u domaćinstvu ili daljinsko praćenje zdravstvenog stanja pacijenata u realnom vremenu.
U bliskoj budućnosti i dalje će bežično komunicirati računari i mobilni telefoni, ali i frižideri i pegle, automobili, klima‑uređaji, trafo‑stanice... Kraće rečeno, sve što ima koristi od povezivanja, biće povezano. Filozofija povezanog društva (Connected Society), kao i demonstracija tehnike koja treba da omogući ovakvu budućnost, predstavljena je novinarima na Ericsson‑ovom medijskom brifingu koji je održan polovinom septembra u Stokholmu.
Možete li bez telefona?
Činjenica je da su se navike svih nas, kao korisnika mobilne telefonije i interneta, drastično promenile u poslednjih nekoliko godina. Mobilni telefon je nekada bio samo telefon, a današnji smartfoni su mnogo više od toga – podsetnik, kalendar, diktafon, kamera, navigacioni uređaj i personalizovani prozor u svet od koga se vrlo brzo postaje zavisan. Ericsson ima istraživačku laboratoriju čiji je zadatak da ispituje ponašanje ljudi širom sveta, kao i način na koji korisnici doživljavaju telekomunikacione proizvode i servise. Istraživanja pokazuju da više od pola vlasnika smartfona u regionu južne Evrope dan započinje i završava s telefonom u rukama. Svi mi po pravilu ujutro prvo dohvatimo telefon jer nam služi kao budilnik, ali mnogi zatim provere e‑mail, bace pogled na Facebook, pogledaju vremensku prognozu, vesti... pa tek onda ustanu iz kreveta! Sličan obrazac ponašanja se ponavlja pred odlazak na spavanje.
Gigabitni mobilni internet
Već nam uveliko stiže mobilna televizija i aplikacije koje su doskora bile nezamislive: telefoni služe kao ključevi od kola, smartfoni postaju daljinski upravljači za sve i svašta, pomoću bar‑koda koji ste skinuli sa sajta avio‑kompanije na putu do aerodroma možete pravo u avion, bez potrebe za čekiranjem karte. Ne morate čak ni da ga štampate – samo treba da prinesete ekran telefona bar‑kod čitaču na gejtu. Stalna povezanost ubrzano postaje jedna od osnovnih ljudskih potreba u modernom društvu. Da bi sve ovo bilo moguće, neophodne su nove tehnologije, a na čelu ovih promena je nova generacija mobilnog broadband‑a. LTE je globalni 4G standard sa najbržom stopom razvoja u istoriji mobilnih komunikacija – već u prvoj godini postojanja ovu tehnologiju je prihvatilo 150 miliona korisnika. A i sam LTE ima svoje naslednike...
U Ericsson‑ovom štabu u Kisti kraj Stokholma novinarima su prikazane mogućnosti LTE Advanced tehnologije s kojom mobilni korisnik ostvaruje broadband vezu brzinama većim od 1 Gbit/s! Zvuči impresivno, ali treba biti fer i reći da ovo nećemo u skorije vreme videti na svojim telefonima. Ključne prednosti LTE Advanced tehnologije su mogućnost agregiranja više radio‑nosilaca, kao i korišćenje naprednih MIMO antenskih sistema. U pomenutom eksperimentu je čitav bandwidth jedne bazne stanice (tri kanala širine po 20 MHz) dodeljen „korisniku“, dok je komunikacija realizovana preko čak osam antena na baznoj stanici i kod „korisnika“ (8×8 MIMO).
Reč korisnik je pod navodnicima jer nije reč o osobi sa mobilnim telefonom (probajte da zamislite telefon sa osam antena!), već o kombiju sa posebnom opremom. Ovaj kombi se kretao na udaljenosti od 500 do 700 metara od bazne stanice, brzine protoka podataka su merene na fizičkom sloju (sirovi podaci) i tokom nekoliko minuta demonstracije dostigle su vrhunac od 870 Mbit/s u smeru nadole (downlink). Teoretski, moguće je ostvariti brzinu do 1,5 Gbit/s. U realnosti, protok korisnih informacija će uvek biti manji nego što je na fizičkom sloju, ali demonstracija pokazuje izuzetne mogućnosti nove tehnologije.
Od prošlosti do budućnosti
U moderno opremljenom medijskom centru novinari su saznali i ponešto o istoriji ove renomirane skandinavske telekomunikacione kompanije, videli korisničke uređaje i profesionalnu opremu koja u ovom trenutku osvaja tržište, ali i saznali neke planove za budućnost. Brojne simpatije pobrao je primerak prvog Ericsson‑ovog telefona načinjenog od drveta koji je umesto zvonca koristio pištaljku kojom se dozivao sagovornik, kao i prvi mobilni telefon, predak GSM aparata – glomazna sprava iz šezdesetih godina, teška preko sedam kilograma. U to vreme, ceo Stokholm je pokrivala jedna bazna stanica koja je mogla da opsluži šest korisnika istovremeno, a mobilni telefon je, u današnjem novcu, koštao oko 10.000 evra.
Ericsson je prikazao i najnoviji Samsung notebook sa integrisanim Ericsson LTE modemom, bazne stanice koje podržavaju sve generacije mobilne telefonije (2G/3G/4G), profesionalne radio‑module integrisane u antensko kućište, kao i rešenja za mikro i piko ćelije koja odražavaju tendenciju usitnjavanja servisnih zona. Posebno je interesantan model minijaturne bazne stanice smeštene u semafor koja pokriva samo usku zonu u svojoj neposrednoj okolini.
Od profesionalnih rešenja, prikazani su novi mikrotalasni linkovi kapaciteta 1 Gbit/s koji su ključni za povezivanje LTE baznih stanica tamo gde nema optičkih kablova. Zanimljiva su i rešenja za fiksni broadband kroz optiku (GPON) i savremene DSL tehnologije (VDSL).
LTE u Danskoj
Kao primer uspešne evolucije mobilnih servisa, novinarima je predstavljena implementacija LTE mreže u susednoj Danskoj. Na ovom tržištu su već aktivna dva LTE operatora, a s predstavnicima medija su pričali ljudi iz TDC‑a, koji je nedavno podigao LTE mrežu koristeći isključivo Ericsson‑ovu opremu. Servis je realizovan u frekventnom opsegu od 2,6 GHz, a mreža je izgrađena nadogradnjom postojećih 3G baznih stanica, što je vrlo značajno jer je u urbanom okruženju teško dobiti dozvole za postavljanje nove infrastrukture. Manje od 10 odsto od ukupnog broja LTE baznih stanica povezano je mikrotalasnim linkovima, dok sve ostale imaju optičke veze da bi uspešno opsluživale veliki broj zahtevnih korisnika.
S korisničke strane, TDC‑ov servis se realizuje preko USB modema (dongle), a jedan od najvećih problema s kojima su se suočili bila je nestašica ovih uređaja i njihova relativno visoka cena (oko 100 evra po komadu). Taj provajder planira da mrežu razvija tako da do 2014. godine minimalna brzina mobilnog broadband‑a bude 21 Mbit/s.
Kao ilustracija može da posluži podatak da u Danskoj mesečna pretplata za LTE paket od 25 GB saobraćaja sa brzinom od 80 Mbit/s u downlink‑u i 20 Mbit/s u uplink‑u iznosi oko 60 evra. Uz takvu infrastrukturu, ne čudi podatak da će direktni TV prenosi i uključenja uživo tokom predstojećih parlamentarnih izbora u Danskoj, umesto pomoću tradicionalnih satelitskih TV linkova, biti realizovani preko LTE mreže.
|
.jpg)
