Ivy Bridge

Ivy Bridge donosi značajnije modifikacije unutar procesora nego što bi se očekivalo za tick korak: menja je kako CPU deo procesora, tako i GPU jedinica. Performanse integrisane grafike su za Intel i dalje slaba tačka, pa Ivy Bridge jezgrom treba odgovoriti na izazove koje je nametnula konkurencija. Pred zvaničan dolazak Ivy Bridge procesora, Intel predstavlja i novu seriju čipsetova.

Ivy Bridge na prvi pogled

Primarna stvar u ovom tick koraku je prelazak na novi proizvodni proces, u ovom slučaju 22 nm. Svako „usitnjavanje“ dovodi do smanjenja TDP‑a i potrošnje energije, pa bi tako Intel sa Ivy Bridge jezgrom trebalo da ponudi prvi quad‑core procesor sa TDP‑om od 35 W. Pored smanjenja potrošnje, 22 nm proizvodni proces donosi i mogućnost mnogo lakšeg podizanja frekvencije procesora, uz prateći rast overkloking mogućnosti. U početku Intel sigurno neće ponuditi frekvencije bitno više od Sandy Bridge‑a, pa tako najjači model Core i7 3770K radi na 3,5 GHz uz maksimalni turbo takt 3,9 GHz. Ako znamo da su se Sandy Bridge procesori dosta lako overklokovali na blizu 5 GHz, jasno je koliko su deklarisani radni taktovi za Ivy Bridge ispod stvarnih mogućnosti novog jezgra. Novi 22 nm proizvodni proces Intel‑u donosi i uštedu: Ivy Bridge jezgro ima 1,4 milijarde tranzistora, što je solidan rast u odnosu na 1,16 milijardi, koliko ima Sandy Bridge, ali zahvaljujući 22 nm proizvodnom procesu površina Ivy Bridge jezgra je skoro duplo manja u odnosu na Sandy Bridge.

Ako znamo da tick korak treba da predstavlja laganu modifikaciju postojeće arhitekture, ostaje pitanje zbog čega Ivy Bridge ima za 20 odsto veći broj tranzistora. Kada je CPU jedinica u pitanju, Ivy Bridge se drži stare formule: unapređenja u jezgru postoje, ali se uglavnom odnose na fino doterivanje. Ipak, i ove modifikacije donose unapređenje performansi, pa tako Ivy Bridge procesori u odnosu na Sandy Bridge nude 5 do 10 procenata brži rad.

Tranzistori su uglavnom „potrošeni“ na GPU jedinicu. Upravo zbog većih GPU promena, Intel u svojim prezentacijama označava Ivy Bridge kao tick+ korak. Broj izvršnih jedinica GPU‑a je povećan sa 12 (kod Sandy Bridge‑a) na 16, što znači da sada GPU zauzima veći deo Ivy Bridge procesora. Odnos između CPU i GPU sekcija nije još isti, ali je kod Ivy Bridge‑a GPU jezgro po dimenzijama dosta prišlo CPU delu.

GPU u Ivy Bridge procesoru donosi podršku za OpenCL 1.1, DirectX 11 i OpenGL 3.1, što konačno stavlja Intel‑ova GPU rešenja u rang s konkurencijom, barem kada je u pitanju spisak mogućnosti. Pored činjenice da GPU u Ivy Bridge‑u ima više jedinica, one su dodatno optimizovane, tako da nude čak do 50 odsto bolje performanse u kritičnim shader operacijama. Kao bonus, Intel je dodao posebni L3 keš za GPU jedinicu, iako ona i dalje može da pristupa L3 kešu procesora. Ovaj mali L3 keš omogućava GPU jedinici da mnogo brže pristupa podacima koji su često u upotrebi, bez potrebe da se ide preko Ring BUS‑a. QuickSync funkcija je bila jedna od zanimljivijih opcija Sandy Bridge procesora, jer je omogućavala ubedljivo najbrži video‑enkoding, a sa Ivy Bridge‑om QuickSync je još brži. Primetili smo da je takt GPU jedinice u Ivy Bridge procesoru je manji nego u Sandy Bridge‑u, s očiglednom namerom da se smanji potrošnja energije.

Z77 čipset

“Sedmu“ seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik aktuelnog Z68 LGA1155. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante, koje se međusobno razlikuju po nekim karakteristikama. Nova generacija čipsetova ima tek minimum noviteta. Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 prvi put imaju ugrađen native USB 3.0 podršku za najviše četiri porta, a proizvođači matičnih ploča mogu da biraju hoće li povećati broj USB 3.0 portova ugradnjom dodatnih kontrolera.

Druga bitna stvar je već „poluviđena“ – zvanična podrška za PCI Express 3.0. Već prethodna generacija matičnih ploča imala je PCI Express 3.0 podršku – istina nezvaničnu, jer nije bilo ni procesora ni grafičkih karti koje podržavaju novi standard. Ni sada procesor još nije dostupan, ali čim bude, imaćemo sva tri dela PCI Express 3.0 slagalice.

U realnosti će teško biti značajnijeg napretka u performansama, on se eventualno može očekivati samo kod multi GPU primena, kada se u sistemu nalaze dve ili više grafičkih kartica. Od ostalih stvari treba pomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi čipsetova. I to je sve od noviteta koje donosi Z77.

Asus P8Z77‑V

Mooly Eden, potpredsednik i generalni direktor Intel PC Client Group

Prvi Z77 predstavnik nam stiže iz Asus‑a, a P8Z77‑V predstavlja osnovni model u kategoriji standardnih ATX ploča. Primena Dual Intelligent Processors 3 i Smart Digi+ tehnologija nastavlja se i na ovoj seriji ploča, što je dobro videti, jer su ta rešenja debitovala na skupljoj X79 platformi. Digitalni naponski kontroler nije ograničen samo na procesor, već se sada posebnim digitalnim PWM kontrolerom pokriva i napajanje memorije.

Najveća prednost kompletnog Digi+ rešenja je veća energetska efikasnost, što rezultira manjim zagrevanjem, uz mogućnost preciznije i brže korekcije radnih napona, a to daje i veće overkloking mogućnosti i bolju stabilnost sistema. Pored nove naponske jedinice, tu je i Dual Intelligent Processors 3. Tri mala procesora kontrolišu sve što se dešava na ploči: TPU procesor, Digi+ ASP1101‑C kontroler i EPU čip. Kao i ranije, EPU čip ima funkciju da optimizuje potrošnju energije i da je znatno smanji.

Svi MOSFET‑ovi naponske jedinice imaju pasivni hladnjak, heatpipe‑a dakle nema, pa kompletan prostor oko procesorskog soketa deluje „rasterećeno“ i nudi dosta slobodnog mesta za igrarije s kulerima. Prvi od četiri memorijska slota se takođe nalazi za nijansu dalje od soketa nego ranije, što olakšava instalaciju većih kulera i omogućava lakše baratanje memorijskim modulima.

Što se tiče multi GPU konfiguracija, Asus P8Z77‑V nudi standardnu 2×8 opciju. Iako na ploči postoji još jedan grafički slot, on je ograničen na brzinu x4, pa nije previše koristan. Na raspolaganju su još dva PCI Express x1 slota za eventualne kartice za proširenje, a dodatni bonus su čak dva klasična PCI slota.

Od ostalih standardnih stvari, pomenimo dodatni ASMedia kontroler koji obezbeđuje podršku za još dva SerialATA 6 Gb/s porta, pored dva koja podržava Z77 čipset, set audio‑konektora (Realtek ALC892) i gigabitni LAN priključak. Lepo je videti da se BIOS Flashback mogućnost, za vraćanje BIOS‑a u prethodno stanje (ako „preterate s podešavanjima“), nalazi i na P8Z 77‑V. Tu je i odlična Memory OK funkcija koja automatski traži povoljne memorijske parametre s kojima će se uspešno podići sistem.

P8Z77‑V ima UEFI BIOS koji smo sretali i na prethodnim generacijama. Bogat set opcija za podešavanje je neizostavan, ali kada su u pitanju performanse, Z77 čipset nema mnogo novosti u ponudi, već predstavlja samo podlogu za maksimalno iskorišćenje mogućnosti Ivy Bridge procesora. Interesantno je to što je Ivy Bridge prvi Intel‑ov procesor posle dužeg vremena koji je kompatibilan s prethodnom generacijom ploča. Ivy Bridge koristi LGA1155 soket, što znači da bi postojeće LGA1155 matične ploče, sa odgovarajućim BIOS‑om, trebalo da rade i sa Ivy Bridge procesorima. Naravno, ako praksa ne pokaže drugačije.

Što se tiče Ivy Bridge procesora, situacija je nešto drugačija, jer su performanse bolje, naročito kod GPU jedinice, a nikako ne treba zaboraviti i na veće overkloking domete. Ipak, analizu rezultata moraćemo da odložimo za sledeću priliku, jer Ivy Bridge još zvanično nije na tržištu. Nadamo se da ćemo već u sledećem broju moći da vam prikažemo njegove rezultate.

Korisne adrese:

ASUS
http://www.asus.rs

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.