 | Iz ovog programa možete reprodukovati skoro sve što vam padne na pamet – MP3 numere, DivX/XviD filmove, sadržaj visoke definicije, QuickTime, Flash i Windows Media komplemente... Ali, ako ste očekivali fancy okruženje s podrškom za plug in ove, vizuelizaciju i ostale ukrase, možete ostati pomalo razočarani
(kliknite za veću sliku) |
Iako je konkurencija na polju muzičkih plejera oštrija nego ikada, dva izdanka se nekako uvek dokotrljaju ispred ostatka družine – Winamp i AIMP. Njihov poslovično dobar prijem među korisnicima ne sputava ostale programerske timove da krče put ka sreći svojim viđenjem stvari. Tako se pojavljuju plejeri koji ne samo što su besplatni, već slušanje muzike posmatraju iz neuobičajenog ugla. Da budemo iskreni, teško je pronaći muzički plejer koji je danas upravo i samo to, a najbolji primer za ovu tvrdnju je Winamp koji se tokom godina maltene transformisao u power juicer.
Upravo u svestranosti ovakvih programa tvorci alternativnih rešenja vide svoju šansu. Prvo se dodaje podrška za ocenjivanje i manipulaciju grupama pesmama. Sledi mogućnost organizacije kolekcije, potom podrška za reprodukovanje video‑datoteka, a nije retkost ni da se autori odluče za integraciju sa online servisima ili program povežu sa eksternim izvorima muzike koji naplaćuju svoje usluge. Miro je jedan od predstavnika ove klase programa, koji s korisnicima koketira uz pomoć mnoštva mogućnosti, činjenicom da je besplatan, te podatkom da pripada open source zajednici.
Na celom ekranu
 | mp3 numere naručuju se direktno sa Amazona
(kliknite za veću sliku) |
Deklarativno, Miro je prvo muzički plejer, a onda je tu i podrška za reprodukciju video‑klipova. Ako ste očekivali integraciju nalik Winamp‑u, nećete biti zadovoljni. Miro je jedno od onih full screen ostvarenja koje svoje module čuva po uskodefinisanim radnim oblastima pa zbog toga podseća na sve samo ne na klasične plejere. S palete alata postavljene u levom delu ekrana bira se modul koji će se aktivirati i tu dolazimo do prvog problema. Naime, em što je opcija mnogo, em se neke međusobno preklapaju i nije jasno zašto su ih autori ostavili u takvom obliku. Na primer, ako poželite da pristupite kolekciji pesama na hard‑disku, posegnućete za opcijom Music, dok se video‑klipovi nalaze klik iza naziva Video. Čemu onda sekcija Misc? Dalje, program može da pregleda sadržaje sa servisa YouTube, ali isto tako nudi (iz druge sekcije) pretraživanje video‑sadržaja na poznatom servisu. Manje iskusnim korisnicima ovo može delovati zbunjujuće, pošto do rešenja mogu doći na više načina.
Ipak, Miro nudi visok stepen integracije na malom prostoru. Oduševljava podrška za praktično sve često upotrebljavane audio‑video zapise. Iz ovog programa možete reprodukovati skoro sve što vam padne na pamet – MP3 numere, DivX/XviD filmove, sadržaj visoke definicije, QuickTime, Flash i Windows Media komplemente... Tu je i opcija prikazivanja tekstualnih prevoda, kako onih „ugrađenih“ u sam video‑fajl, tako i onih eksterno uskladištenih. E sad, ako ste očekivali fancy okruženje s podrškom za plug‑in‑ove, vizuelizaciju i ostale ukrase, možete ostati pomalo razočarani. Miro te ptice ne gaji u svom jatu i akcenat prebacuje na organizaciju i dostupnost pre nego na šljašteće grafičke efekte.
 | Muzički plejer sadrži samo osnovne funkcije: playlistu sa važnim informacijama, cover albuma i komande za kontrolu toka reprodukcije
(kliknite za veću sliku) |
MP3 numere su, primera radi, postavljene u tabelu koja zauzima središnji deo ekrana i tu se mogu naći informacije o izvođaču, nazivu albuma, dužini trajanja, žanrovskoj pripadnosti, godini izdavanja, te rejtingu koji je pesma zaslužila prema vašem mišljenju. Što se tiče video‑zapisa, očekujte podatke o nazivu, broju serijala i konkretne epizode, vrsti video‑zapisa... Podaci se mogu menjati, ali to je praktično sve što vas očekuje – eventualno ćete biti počašćeni originalnim omotom, te mogućnošću sortiranja materijala na osnovu jednog od mnogobrojnih ključeva: naziv, žanr, godina izdavanja, izvođač, dužina trajanja...
Plejer, i još...
Priča se ovde ne završava, s obzirom na to da Miro ipak prevazilazi okvire klasičnog audio‑video plejera. Prvo upada u oči podrška za potkaste, potom sekcija sa servisima koji (ne nužno) nude kupovinu audio‑video sadržaja. Na listi se uglavnom nalaze Amazon servisi, odnosno pristup Google Android sadržaju. Linkove možete dodavati i sami, mada se to radi iz druge sekcije, čime se opet vraćamo na priču o bespotrebnom komplikovanju upravljačkog interfejsa.
 | Autori programa otišli su toliko daleko da je omogućeno preuzimanje torrent fajlova
(kliknite za veću sliku) |
Sekcija o kojoj pričamo zove se Sources i ona je zadužena da čuva informacije o svim sajtovima na kojima korisnik može doći do audio ili video-materijala. Za početak, autori su obezbedili listanje servisa kao što su YouTube, Hulu, PBS, ClearBits i YouTorrent. Da, Miro pored svih ostalih stvari može da posluži i kao torrent klijent i, mada ćete ovaj programski modul morati naknadno da preuzmete, on je nominalno sastavni deo paketa. Inače, YouTube integracija nije tu samo da bi se reprodukcija klipova obavila iz programskog okvira – dozvoljeno je snimanje materijala na hard‑disk, a zameramo što ne postoji mogućnost „izvlačenja“ audio‑zapisa iz klipova i skladištenje u MP3 formatu.
Zanimljiv je i ugrađeni konverter, uz čiju pomoć se multimedijalne datoteke za tili čas prebacuju iz formata u format. Kada je audio‑komponenta u pitanju, važno je znati da je konverzija moguća isključivo u MP3 i OGG format, ali da je video‑sekcija ona koja zaslužuje zvezdicu. Konverzija je ustrojena prema tipu odredišnog uređaja. Postoje šabloni koji automatski prilagođavaju parametre i proizvode fajl pogodan za reprodukciju s tableta, mobilnih telefona, uređaja iz Apple‑ove kuhinje (iPod, iPad, iPhone...), Sony PSP‑a, Amazon Kindle Fire‑a itd. Tu je i generička konverzija u MP4 format (sve je podređeno reprodukciji „iz pokreta“), baš kao i podrška za sinhronizovanje eksternih uređaja. Autori su za blisku budućnost najavili verziju programa za iPad.
Za koga je?
 | YouTube integracija ne podrazumeva samo reprodukcju video klipova već i njihovo snimanje na hard disk
(kliknite za veću sliku) |
Na kraju ostaje da vidimo ko će zapravo koristiti Miro? Tvrdokorni vlasnici računara neće, pošto oni više vrednuju slobodu izbora i mogućnost da sve pomenute radnje obavljaju iz programa koje koriste godinama. S druge strane, pitanje je da li im je sve ovo i potrebno u ovakvom obliku, jer Miro podseća na vrhunskog desetobojca – u nekim disciplinama briljira, u nekima je sasvim prosečan, ali u svakoj postoji neko ko je bolji. Ciljna grupa su manje iskusni korisnici, a u žiži su oni kojima socijalni život umnogome zavisi od online servisa.
Ma koliko nam se svideo koncept integracije i velika automatizovanost korišćenja, nije nam se dopao kvalitet reprodukcije, posebno video‑datoteka. To je stvar s kojom se morate pomiriti jer Miro ne nastoji da bude novi GOM Player ili Windows Media Player Classic. On je, zapravo, multifunkcionalni alat koji ima „višu namenu“, a reprodukcija je samo jedna stepenica do cilja. Slično je i sa audio‑datotekama. Kada to shvatite, onda ćete moći i da razlučite da li je Miro pravi program za vas.
|
