 | | (kliknite za veću sliku) |
Tokom već dobre dve decenije, hard-diskovi su neizostavni deo modernih računara, a to se neće promeniti ni u budućnosti. Rekli bismo da su se od svih komponenti hard-diskovi najmanje menjali: svi osnovni principi su i dalje na snazi, sistem rada je isti, kao i dimenzije i mnogi bitni detalji.
Relativno spor razvoj hard-diskova učinio je ovaj uređaj uskim grlom modernog računara. Koliko god da su moćni procesor i grafička kartica, čim se određena aplikacija "dohvati" hard-diska, performanse drastično padaju. Performanse hard-diskova se ne mogu spektakularno unaprediti zbog mehaničkih ograničenja komponenti. Brzina transfera podataka kod klasičnih hard-diskova može se povećati samo na dva načina: povećanjem brzine rotacije i povećanjem gustine zapisa na magnetnim pločama. A tu postoje prilično jasne granice.
HDD Ili SSD
 | | (kliknite za veću sliku) |
U određenom periodu, proizvođači su mogli lagano da povećavaju brzinu rotacije dok pre desetak godina nije uspostavljen standard preko kojeg je teško preći. Osnovni modeli su se vrteli 5400 puta u minuti, jači modeli su dostizali 7200 obrtaja, a high-end varijante čitavih 10.000 ili 15.000 obrtaja u minuti. Brža rotacija povlači i veće troškove proizvodnje, a granica ekonomičnosti je postavljena na 7200 RPM. Brži hard-diskovi proizvodili su se u ograničenim serijama, pa su 7200 RPM diskovi odavno standard u desktop mašinama.
Tehnologija proizvodnja magnetnih ploča je brže napredovala, gustina je rasla, pa je na ploču moglo da se smesti više podataka. Danas se na ploču hard-diska obično upisuje čak 2 TB podataka. Na sreću po performanse (i nas), s gustinom zapisa povećava se i brzina transfera podataka, pa su noviji modeli (nešto) brži od diskova koje smo kupovali pre par godina. Ipak, ukoliko želite drastično bolje performanse, rešenje je SSD.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Razvoj SSD diskova je bio relativno spor, ali su sada oni najbolja upgrade opcija za sve one koji od svog računara žele što bolje performanse. Naravno, i SSD diskovi imaju svojih mana, prvenstveno odnos cene i kapaciteta. NAND Flash čipovi su skupi pa zbog toga SSD diskovi koštaju daleko više po GB prostora u odnosu na klasične hard-diskove.
Drastično veća brzina je ipak ono što se računa, jer klasičan hard-disk ne može ni da se približi SSD-u, čak ni u RAID varijantama. A ako želite dosta slobodnog prostora i što veću brzinu, treba kombinovati najbolje iz oba sveta - SSD za sistem i bitne aplikacije i klasičan hard-disk velikog kapaciteta za skladištenje podataka. Još da odaberete optimalnu kombinaciju...
Za detaljni test hard-diskova i SSD uređaja raspoloživih na našem tržištu, njihove karakteristike i preporuke urednika pogledajte PC#198.
| 
