Znanje kao ključ uspeha

(kliknite za veću sliku)

Kada kod nas razgovaramo o tome šta je posao stručnjaka specijalizovanih za upravljanje ljudskim resursima, ako volite na engleskom human resources, obično imamo na umu samo jedan deo njihovog posla – zapošljavanje. A to je samo vrh ledenog brega. Reč je o poslu čiji je zadatak očuvanje i unapređenje najvažnijeg i najcenjenijeg resursa jednog preduzeća – znanja i veština koje poseduju zaposleni. Danas, pored osnovnog znanja vezanog za najužu delatnost svakog radnika ponaosob, mogućnost da se što efikasnije i kvalitetnije iskoriste potencijali aplikativnih programa postaje jedan od odlučujućih faktora koji utiče na kvalitet i efikasnost poslovanja čitavog preduzeća. Već i površno istraživanje tržišta pokazuje da i kod nas postoji veliki prostor za napredovanje kroz računarsko školovanje.

Daš dinar da dobiješ dva

Značaj edukacije kadrova, a posebno edukacije u oblasti primene računara i informacionih tehnologija, kod nas, nažalost, nije dovoljno ozbiljno shvaćen. Delom zbog mentaliteta koji je neretko „štedljiv“ i suženih vidika dodatno pojačanih ekonomskom krizom i besparicom, mnogi ovdašnji rukovodioci vide školovanje svojih zaposlenih isključivo kao trošak (koji se, je li, može i mora saseći jer je situacija ionako teška!) umesto kao ulaganje koje treba da vrati više nego što je inicijalno potrošeno. Računica je zapravo vrlo jednostavna: radnik koji je dobro obučen može za isto vreme da uradi više posla nego dva radnika koji ne znaju šta rade, pa se novac koji je uložen u obuku vraća ili kroz povećanje obima posla ili, što je manje popularno ali takođe legitimno – kroz otpuštanje i uštedu na platama suvišnih radnika.

Iskustvo kaže da je velika većina onih koji u poslu koriste računar svoje znanje stekla kroz takozvanu samoobuku. Danas je to daleko lakše nego pre deceniju ili dve jer je de facto standard za operativne sisteme Microsoft Windows sačinjen tako da prati ljudsku logiku – da bi nešto naučili, ne morate da se zakopate u debele knjige. Mana ovog vida učenja je što neke poslove ne radimo na najefikasniji način, već onako kako smo „naučili još odavno“. Takođe, svoje veštine smo ograničili samo na očigledne i najčešće korišćene poslove. Zato nam, kada treba nešto novo da uradimo, nije ni malo lako – ako nemamo dovoljno vremena i entuzijazma, često odustajemo.

Ništa bez dobre osnove

Da bismo izbegli bespotrebno gubljenje vremena na traženje rešenja ili (još gore) od toga odustali, konceptualno dobro osmišljen i od stručnih predavača realizovan kurs osnovnog rada za računarom nam može biti i te kako od pomoći. U mnogim svetskim kompanijama baš ovaj suštinski korak nije prepušten slučaju, pa se svi novozaposleni koji nisu potvrdili dovoljna znanja na ovom nivou, upućuju na kratku obuku.

Greška koju redovno ponavljamo je preterana samouverenost – uvereni smo da već znamo i da tu nema šta novo da se čuje. Ali čak i kada sve već znate, predavači će vam otkriti nove „cake“ koje olakšavaju rad i otvaraju nove mogućnosti. Uzmimo za primer nešto sa čime većina nas svakodnevno barata – Word i Excel. Čak i oni koji su uvereni da dobro vladaju Office paketom kada odu na neki specijalizovani kurs ubrzo otkriju koliko malo onoga što se nudi zapravo koriste i koliko im život postaje lakši ako iskoriste neku ikonu sa ribbon‑a koju već dugo preskaču jer ne znaju čemu ona služi.

U našoj zemlji, već dugi niz godina uspešno radi veći broj centara za računarsko obrazovanje. Ima ih u svim većim gradovima Srbije, a neretko možemo pronaći škole računara i u manjim sredinama. Kvalitet rada, raznovrsnost kurseva i nivoa školovanja je takav da svako može za sebe da pronađe adekvatan kurs. Neke od škola su kroz svoje obrazovne programe pokrile bukvalno sve – od osnovnih kurseva do sticanja specijalističkih, pa i akademskih diploma. I u toj šumi mogućnosti treba izabrati pravi, najefikasniji put.

Ne sedaj za tastaturu bez dozvole!

Računari danas nisu prisutni samo u kompanijama koje se direktno bave informacionim tehnologijama, već predstavljaju osnovno sredstvo za rad za većinu zanimanja. Dokumenti koji čine deo posla su danas pretežno u elektronskom obliku, pa radnici moraju da koriste Word ili neki drugi tekst procesor, podaci koji su od značaja za posao više ne stoje u registratorima već su pregledno složeni u Excel tabele, za poslovne prezentacije se odavno ne koriste projektori i slajdovi već PowerPoint, poslovna korespondencija se obavlja putem email‑a, a gotovo svaka informacija opšteg tipa koja vam u poslu zatreba može da se „izgugla“ sa Interneta.

Imajući sve to u vidu, najkorisniji i najuniverzalniji su kursevi opšteg znanja iz oblasti primene računara. Mnoge male i velike škole nude slične kurseve, a posebno su značajni oni koji donose međunarodno priznate sertifikate kao što je ECDL. „Evropska kompjuterska vozačka dozvola“ je vendorski nezavistan standard kojim se definiše jedinstveni okvir informatičkih znanja i veština krajnjeg korisnika računara. U mnogim domaćim i stranim kompanijama baš kao što se zahteva potvda o poznavanju jezika, ECDL diploma je obavezan deo konkursne dokumentacije.

Kod nas postoje školski centri koji vas pripremaju i organizuju polaganje ECDL testova, a za poslodavce je svakako interesantno što je cena ovakve obuke pristupačna i što je nastava organizovana fleksibilno, tako da zaposleni ne moraju da izostaju sa posla.

Tradicionalna nastava i učenje na daljinu

Obrazovanje na polju informacionih tehnologija može i treba da bude deo formalnog obrazovanja, pa kao takvo već čini deo nastavnog programa mnogih škola. Različite škole posvećuju različitu pažnju ovoj važnoj temi, pa tako danas u Srbiji imamo mali broj specijalizovanih srednjih IT škola i znatno veći broj visokoškolskih ustanova na kojima se stiče IT obrazovanje.

Oni koji su već prošli formalno obrazovanje svakako neće ponovo upisivati srednju školu, ali visoke škole i fakulteti nude brojne programe koji mogu da budu interesantni kako zaposlenim ljudima koji žele da se profesionalno preusmere ili da usavrše svoja znanja iz IT oblasti, tako i poslodavcu koji na pravilan način neguje svoje kadrove. Njima su posebno interesantni strukovni studijski programi jer su okrenuti ka praktičnim znanjima i veštinama za konkretne poslove kao što su sistem administratori, administratori mreža, baza, oficiri za IT bezbednost, IT servis menadžeri...

Povratak u školsku klupu je nešto od čega se u poslovnom okruženju obično neosnovano zazire, jer se pogrešno smatra da je tako nešto nemoguće uklopiti u svakodnevne radne aktivnosti. Klasično pohađanje nastave koje bi zahtevalo svakodnevni višečasovni boravak bilo u visokoškolskoj ustanovi ili u ovlašćenom školskom centru, zaista jeste teško zamislivo za zaposlenog čoveka, ali su danas na raspolaganju i druge opcije.

Cena kurseva, naročito za preduzeća koja su spremna da investiraju u permanentno profesionalno obrazovanje zaposlenih, prilično je atraktivna i isplativa kroz kasniji efikasniji i kvalitetniji rad, a kursevi se često mogu organizovati i u prostorijama kompanije. Dobar primer za ovo su kursevi neophodni za sticanje u praksi vrlo traženih Microsoft ili Cisco sertifikata.

Zahvaljujući tehnološkom nivou na kome se nalaze elektronske komunikacije, učenje na daljinu je realnost koja je svetlosnu godinu daleko od dopisne nastave koja je nekada bila predmet neslanih šala. Distance Learning platforme se oslanjaju na Internet, elektronsku poštu, chat sesije sa nastavnim osobljem, a sve više i na multimedijalne tehnike koje prenose atmosferu klasične učionice do udaljenog studenta. Osnovna prednost ovakvog načina rada je što polaznik kursa ili student može da bira vreme i mesto kada će pohađati nastavu, pa tako može da uči od kuće ili iz kancelarije, pre, posle ili u pauzi radnog vremena, pa čak i tokom vikenda ili noću. Učenje na daljinu otvara mogućnost za pohađanje najrazličitijih škola i kurseva i sticanje čak i usko stručnih diploma i sertifikata iz raznih oblasti poslovne primene računara.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.