 | | (kliknite za veću sliku) |
Dok je širenje CAD(D) tehnologije u osamdesetim godinama prošlog veka donelo tehnološki, ali ne i organizacioni pomak u građevinskoj industriji, BIM (Building Information Modeling) koji je star maltene isto toliko je od početka zahtevao značajan i tehnološki i organizacioni pomak. Verovatno je to jedan od razloga što se i dan danas postavlja pitanje da li je i kako BIM uopšte koristan kao opšti princip i metod projektantsko‑izvođačkog rada? Kako naučiti primenu BIM procesa i tehnologija u cilju unapređenja poslovanja, produktivnosti i profitabilnosti?
Baza i nadgradnja
Osnova OpenBIM, ili bilo kog drugog BIM sistema je trojstvo Ljudi – Procesi – Tehnologija. Dok je tehnologija u proteklih dvadesetak godina značajno napredovala, uporedo su određeni i opisani i procesi kojima se ta tehnologija najbolje primenjuje na određenu oblast. Počev od BIM Handbook, jednoglasno priznate kao početne literature bilo kakve BIM aktivnosti, napisano je mnoštvo knjiga, članaka, blogova, diskutovano je po raznim grupama, urađeno je mnogo prezentacija i analizirano mnogo uspešnih i manje uspešnih pokušaja primene BIM tehnologija u građevinskoj industriji.
Proces je definisan i ISO standardom (www.iso.org/iso/iso_catalogue/catalogue_tc/catalogue_detail.htm?csnumber=45501  ) i ne zavisi od tehnologije koja se primenjuje, već opisuje korake i načine razmene i idealni put toka informacija. Tehnologija, to jest softverski paketi, postoje za svaku od faza građevinskih radova – po nekoliko kandidata se nadmeću za tržište i korisnike, kao što je i red. A ljudi?
Postojeći obrazovni sistemi i programi u struci u najboljem slučaju kaskaju za vremenom. Dok je stručno obrazovanje takvo kakvo je, deo koji je neophodan da bi BIM proradio i da bi sveže diplomirani arhitekte, građevinci i instalateri mogli da se uklope u rad je ili u povoju ili praktično ne postoji. Većinom se sve svodi na učenje osnova jednog od BIM softverskih paketa, pri čemu se obavezno uči AutoCAD, ali ima i svetlih izuzetaka.
Teorija i praksa
 | Korisni linkovi: www.buildingsmart.org/openbim www.graphisoft.com/openbim/bim www.bimcn.org
(kliknite za veću sliku) |
Ako pogledamo tržište rada, videćemo da je potreba za BIM znanjem vrlo različita, i da većinom zavisi od toga gde se nalazite na planeti. Od toga zavisi i koji BIM softverski paketi su u najširoj primeni, tako da vam skup znanja kojima ćete lako naći posao u Americi neće suviše pomoći u Skandinaviji. Dok je u sferi teorije i standarda svejedno koji paket koristite za pojedinu fazu – a ne postoji ni jedan, čak ni grupa paketa koja radi sve – u praksi nije ni malo svejedno, jer od paketa zavisi i način primene, i proces rada, i hardverska topologija.
Dok američki i skandinavski državni projekti propisuju BIM kao obavezan a Velika Britanija upravo uvodi svoj pravilnik, stepen zahteva za BIM tehnologijom u ostalim projektima zavisi pre svega od investitora, i načina organizacije projektnog tima.
Klasična podela rada u projektnom birou u kome je BIM ispravno primenjen ne postoji. Ako se i dalje traže tehničari i crtači sa znanjem određenog BIM softvera, to samo znači da data firma ima i koristi taj softver, ali da je proces rada i dalje klasičan i da je hijerarhija ista kao u CAD vremenima, uz poznato pravilo da je CAD znanje obrnuto proporcionalno položaju u firmi. I šta da novopečeni inženjer radi? Šta da radi i iskusni inženjer, bez potrebnih znanja, a sa značajnim stručnim znanjem i iskustvom?
Rešenje ili novi problem
 | | (kliknite za veću sliku) |
Iskusan ili početnik, primenite nekoliko osnovnih pravila. Prestanite da govorite „crtanje“, govorite „modelovanje“. Nemojte se opterećivati crtežima, rezultat vašeg rada je objekat koji projektujete, u digitalnoj formi. Ne postoji odvojeni 2D i 3D, svi vaši crteži su rezultat istog modela koji koristite za vizuelizaciju i prezentaciju. Nemojte insistirati da sve mora da izgleda isto kao što ste navikli, jer ne može da izgleda baš sasvim isto – obično izgleda bolje i ima više informacija. Pre svega, iskreno odlučite da ćete se u struci kretati BIM putem, jer, iako je struka prepuna BIM opsena, i ljudi koji samo to rade (popularni naziv je BIM washers), nije teško prepoznati ko samo priča o nečemu, a ko to zaista radi. Pre svega, odlučite šta ćete primeniti, jer, najbolji softver je onaj koji poznajete i koji radi ono što vam treba. Ono što vam treba je OpenBIM, gde softver nije najvažniji, već podaci o objektu koji se projektuje i izvodi. Ako primenjujete BIM samo u vašem delu posla, naučite kako da razmenjujete informacije sa kolegama.
Ako ste tek diplomirali, pomirite se sa činjenicom da vaše učenje tek počinje. Ma koliko mislite da znate, većina onoga što će vam biti potrebno na poslu ne uči se u školi koju ste završili. Ako ste u školi naučili osnove nekog od BIM paketa napravljenog za vašu struku, naučite osnove barem još jednog. Najbolje je to uraditi još dok studirate, jer su studentske verzije skoro svih BIM softvera besplatne, a škole često organizuju obuku u saradnji sa distributerima. Takođe, ako firma u kojoj ste tek našli posao organizuje obuku, prihvatite je oberučke.
Ako ste iskusan stručnjak bez znanja BIM tehnologija, nemojte se plašiti novosti. Prihvatite BIM kao neminovnost, i kao moćan alat koji ćete primeniti za svoje dobro. Da, početna investicija može biti velika, i sam način rada (pogledajte ilustraciju krive uloženog vremena u 2D CAD i BIM tehnologiji) mora da se menja, kao i način naplate projekta, pa i ugovaranja projekta uopšte. Da biste razumeli razlike BIM i CAD tehnologija, pročitajte članak koji je napisao jedan od gurua digitalnog projektovanja Ralph Grabowski:
download.graphisoft.com/ftp/marketing/white_papers/GRAPHISOFT_White_Paper_CADandBIM.pdf . Razumećete da BIM predstavlja značajan pomak i promenu načina poslovanja i rada.
Bez zanata nema ni alata
Ne postoji jedno mesto gde ćete naučiti BIM. Potpuna primena BIM teorije, bilo da ste poslodavac ili zaposleni, zavisi od stepena primene BIM procesa u vašoj firmi, BIM softvera koji koristite, i vašeg poznavanja jednog i drugog.
Dok je u crtačkim vremenima nedostatak kvaliteta mogao da se sakrije „pakovanjem“ nepotrebnih informacija u crteže, i dok se vaš učinak merio brojem crteža, u vremenu modelovanja toga više nema. Kad me neko pita „a koliko ćete crteža da isporučite“ ja obično odgovaram sa „koliko želite?“. Baš pre neki dan sam bio pozvan na sastanak u jednu od službi za odobravanje projekata, koja me je zamolila da smanjimo broj podnetih crteža, jer službenici ne stižu da pregledaju.
Koliko je vaš BIM model dobar i koliko predstavlja zgradu na kojoj radite je, pre svega, rezultat vašeg stručnog znanja, a onda stepena poznavanja softverskih paketa koje koristite. Koliko ćete biti uspešni u primeni BIM tehnologija, zavisi od toga koliko ste ih naučili.
|
