|
Današnja preduzeća su, bez obzira na veličinu i delatnost, zavisna od informacionih sistema. Stepen te zavisnosti nije isti: na jednoj strani su mikropreduzeća, često sa samo jednim ili dva zaposlena, za koja se pojam informacionog sistema završava sa istim brojem računara, štampačem, malenom kućnom mrežom i pristupom Internetu. Isitini za volju, ovakvo poslovno okruženje i nije previše zavisno od performansi i arhitekture informacionih tehnologija koje se koriste. Na onom drugom kraju su multinacionalne korporacije u kojima bi, ako bi neko za trenutak isključio njihov veoma složeni informacioni sistem, poslovanje stalo, ili u najmanju ruku postalo ekstremno sporo i skupo. To su dve krajnosti, a svi mi ostali se nalazimo negde između, samo je pitanje koliko smo zaista iskoristili mogućnosti i dobrobiti koje nam informacione tehnologije pružaju, a koliko smo na tom putu samo „zapušili udarne rupe“, dok smo suštinska pitanja ostavili za neka bolja vremena.
Od skladišta do poslovne celine
Upravo u odgovoru na ovo pitanje se i krije tajna modernih informacionih sistema. Kada pogledamo evoluciju same definicije informacionog sistema može da nam se učini da tu i nije bilo neke razlike u proteklih tridesetak godina. Na kraju, računari su onda i sada najkorisniji kada im prepustimo nama teške i vremenski prezahtevne poslove. Ali, tako jednostavan pogled nam ne otkriva suštinsku promenu koje treba da budemo svesni u svakom trenutku – količina i dostupnost informacija se dramatično promenila. U vreme nastanka PC računara, a to je bilo pre nekih tridesetak godina, postojao je samo jedan medij za prenos digitalnih informacija koji je mogao da stane u džep, i to poveliki – flopi (disketa) kapaciteta 360 KB, što je manje‑više ravno količini teksta koji se nalazi na oko 150 stranica knjige džepnog formata. I to neformatiranog teksta – niz slova, brojeva, znakova interpunkcije. Ili, ista količina podataka ravna je ne baš prevelikoj fotografiji na Internet stranici. Danas u isti taj, malo veći džep stavićemo prenosivi hard disk kapaciteta 2 TB, dakle šest miliona puta više. A ta 2 TB danas zapravo i nije tako veliki kapacitet – korisnih informacija je još više, mada nije neophodno da ih sve držimo kod sebe, jer tu je Internet.
 |
Polako ali sigurno poslovni informacioni sistemi su evoluirali od dobro uređenog skladišta za podatke koji sami proizvodimo, a pre svega u smislu neophodne dokumentacije (tu mislimo na knjigovodstvene podatke, račune, stanje skladišta i slično), u celokupni sistem manje ili više uređenih informacija o poslovnim aktivnostima. Rekli smo celokupni i da bismo bili jasniji, a to podrazumeva dokumentovanu komunikaciju unutar preduzeća i onu sa spoljnim svetom. Za to ERP nije dovoljan, kao što nije dovoljan deljeni folder sa Excel tabelama, Word dokumentima, slikama, ili e‑mail server i na njemu otvoreni poštanski sandučići za zaposlene.
Osim ERP‑a, ili u mnogim slučajevima sasvim zadovoljavajućeg skupa programa koji pokrivaju finansije i robno knjigovodstvo, gde su podaci uređeni i često odlično međusobno povezani, u svim ostalim slučajevima imamo tek osnovu – skup dokumenata sa podacima, međusobno nepovezanim, bez praćenja nastanka, promene i kontrole da li su ispravni i u potpunosti uneseni. Dobro, reći ćete da se bez toga ne može i tu se slažemo, ali razmislite da li može i bolje. Može – postoje dobri alati koji vam u tome pomažu. Pomenućemo samo dve klase alata: CRM za komunikaciju sa spoljnim svetom i alati za saradnju unutar timova. Imamo dobru vest za vas – ovakvi alati su dostupni, ne koštaju puno, ima i besplatnih, a uvode se relativno brzo. Za sumnjičave, odnosno „realne optimiste“, takođe imamo vest: u najvećem broju slučajeva ovi alati zahtevaju ozbiljno razmatranje i unapređenje poslovnih procesa, edukaciju i višu poslovnu disciplinu. Eto, reći će oni, zbog toga i nismo krenuli dalje nego dokle smo stigli – i sa onim ERP‑om imamo problema.
Složićemo se da ozbiljnih problema itekako ima, ali se ne slažemo da su ih ERP ili CRM napravili – oni su ih samo razotkrili i izbacili na površinu. Problema je bilo i ranije, najverovatnije značajno više, ali se bilo kakav razgovor o njima ranije smatrao, u najmanju ruku nepristojnim. A sada kada su isplivali na površinu, Bogu hvala, imamo krivca – informacioni sistem.
Kompletan tok poslovnih podataka
I tako polako, korak po korak dolazimo do paradigme modernog informacionog sistema kao skupa informacionih tehnologija koji u potpunosti skladišti, prati, kontroliše tok poslovnih podataka bez obzira na njihov izvor i vrstu. Od takvog informacionog sistema mi, korisnici, očekujemo da nas provede kroz unos podataka na jednom mestu i na uniforman način kada god je to moguće, te da nam pruži što više korisnih informacija kada su nam potrebne. Još ako smo u mogućnosti da im pristupimo gde god da smo, samo da možemo do Interneta da stignemo i ako postoje i alati koji nam pomažu u analizi i donošenju odluka, onda zaista možemo da govorimo o tome da u preduzeću imamo moderan informacioni sistem.
Pred nama je leto, vreme odmora i smišljanja novih ideja. To je i prilika da se ozbiljno zapitamo koliko smo zaista u stanju da iskoristimo obilje informacija koje nas okružuje. Usput promislite koliko nas košta što ih ne koristimo ili što ne želimo da ih koristimo. Cena koju plaćamo je ogromna, a sve to zarad udobnosti u ideji da je i ovo što imamo dovoljno. Da li je?
|
