Internet je globalna mreža, ali to ne znači da je on potpuno nezavisan od geografije – ukoliko velika većina posetilaca vašeg sajta dolazi iz neke zemlje, ima mnogo smisla da taj sajt bude hostovan na serverima koji su fizički smešteni u toj državi. Razlog nije u tome što je brzina prostiranja svetlosti kroz optičke kablove, ma koliko bila velika, ipak konačna („samo“ oko 300.000 km/s), već u nizu rutera kroz koje informacije prolaze. Brzina odziva vašeg sajta je ograničena najsporijim od tih rutera, a smanjuje je i svaki problem na Internetu – što veća daljina, to više potencijalnih problema.
| Rangiranje prema podacima za avgust www.audience.rs, po kriterijumu Visitors/Real Users (kliknite za veću sliku) |
Rezultat je sasvim jasan: sajtovi hostovani u (geografskoj) blizini se brže otvaraju od sajtova postavljenih na serveru koji je smešten na drugoj strani sveta. Uostalom, uradite speetdest.net sa serverom u Beogradu, pa sa serverom u Nemačkoj, na istočnoj obali SAD, na zapadnoj obali, u Australiji... što dalji server, to sporiji odziv. U normalnim uslovima razlike ne moraju da budu velike, ali čim nastupi neki problem na Mreži, udaljenost radi protiv vas.
Infrastruktura napreduje
Do pre nekoliko godina veliki domaći sajtovi su uglavnom hostovani kod stranih provajdera. Razloge nije teško pogoditi – domaća Internet infrastruktura je bila slaba i nepouzdana, bakar je dominirao nad optikom, česti su bili ispadi usled kvarova na opremi, linkova koji otkazuju, softvera na serverima koji je nestručno konfigurisan, često i nelegalno nabavljen. Osim toga, domaći provajderi nisu bili povezani međusobno, pa se često dešavalo da pristup sajtu u susednoj zgradi ide preko Nemačke ili Grčke, a kada se uzme u obzir činjenica da su linkovi provajdera bili standardno prebukirani, naročito u kritična vremena, taj pristup je bio neprijatno spor.
Ni poslovni razlozi nisu zanemarljivi – domaće hosting firme su počinjale od mnogo entuzijazma ali i malo kapitala, pa je nabavljana oprema koja tek minimalno zadovoljava zahteve, a kupovina svakog sledećeg servera je odlagana dok ne postane apsolutno neophodna. Malo je ko uopšte razmišljao o redundanci, zakupu višestrukih optičkih linkova do raznih provajdera, napajanju opreme u slučaju dugotrajnih (pa i kratkotrajnih) nestanaka struje, profesionalnom backup‑u i definisanju procedura za oporavak u slučaju neke havarije. Zbog manjeg obima posla cene domaćeg hostinga su bile bitno veće nego kod velikih američkih provajdera, tako da matematika nije bila komplikovana – kod strane firme ste za manje para dobijali bitno viši kvalitet.
Kako je vreme prolazilo a zahtevi klijenata postajali sve komplikovaniji tako se i domaće tržište razvijalo. Hosting firme su rasle i udruživale se, u neke je došao strani kapital, (delimični) prestanak monopola olakšao je razvoj infrastrukture, ljudi su se školovali i sertifikovali i tako su se stekli uslovi da domaći hosting provajderi ponude uslugu i cenu na svetskom nivou, uz nepobitnu prednost geografske blizine, razumevanja domaćih problema, podrške na našem jeziku... I ponovo je matematika bila jasna, ali je rezultat bio obrnut – više se isplati hostovati sajt ovde. Na tranziciju nije trebalo dugo čekati.
Gde je ko?
| Alexa rank (kliknite za veću sliku) |
Istražujući koliko se značajnih domaćih sajtova hostuje u zemlji a koliko u inostranstvu trebalo je najpre odgovoriti na pitanje koji su domaći sajtovi značajni. Za nas najvažnija lista Top 50 domaćih sajtova koju svake godine proglašava naš časopis dala je zanimljive rezultate – od 50 sajtova čak 34 je hostovano u Srbiji, naravno kod raznih provajdera. Šest sajtova je hostovano u Evropi, uglavnom u Nemačkoj, što je dobar izbor ako želite sajt u inostranstvu – naši optički linkovi uglavnom vode do Nemačke, pa je odziv tamošnjih računara prilično brz. Vlasnici preostalih deset sajtova opredelili su se za server u Sjedinjenim Američkim Državama – teško je reći da li su presudili vlasnički odnosi u firmi, želja da se obrati i velikom američkom tržištu, možda cene kojima nije lako konkurisati ili čista inercija.
Zatim smo izlistali sajtove iz naše zemlje koji imaju najviši Alexa rank – to svakako nije najpreciznije rangiranje, ali nema sumnje da se radi o veoma posećenim i uspešnim sajtovima. Rezultati su još ubedljiviji – među prvih 15 sajtova čak 13 (i to prvih 13) je hostovano u Srbiji, dok su preostala dva u Americi odnosno Velikoj Britaniji. Moramo priznati da nas je ovaj skor prijatno iznenadio.
| TOP 50 domaćih sajtova za 2012. godinu, izbor časopisa "PC" (kliknite za veću sliku) |
A šta tek reći za rangiranje prema podacima www.audience.rs iz avgusta ove godine, po kriterijumu Visitors/Real Users – mnogi ovaj skor smatraju relevantnim pri planiranju reklamnih kampanja i drugih ulaganja u promociju na domaćem Internetu. Svih deset najposećenijih domaćih sajtova hostovano je u Srbiji, kod provajdera MAINSTREAM, SBB i Orion Telekom. Kada pogledate ovu listu, postaje vam jasno da ne morate mnogo da razmišljate o tome gde ćete hostovati sajt – oni najbolji nesumnjivo preferiraju domaću ponudu.
Ako razmišljate o promeni...
Svako od nas je, kako u privatnom tako i u poslovnom životu, u izvesnoj meri žrtva inercije – kada stvari, često uz mnogo muke, negde postavimo i ustanovimo da funkcionišu, nerado se odlučujemo na promene. Samo se setimo koliko je bilo komplikovano kreirati sve MySQL baze podataka, konfigurisati WordPress, sroditi se sa kontrolnim panelom provajdera u kome već i zatvorenih očiju znamo gde je šta... i nova ponuda mora da bude mnogo bolja od stare da bismo uopšte i razmišljali o njoj. No bez promene nema napretka, nema boljih performansi, novih mogućnosti, pa ni veće zarade. Verujem da ste, gledajući tabele, pomislili da bi možda vredelo premestiti vaš sajt na bolje mesto. Ostaje samo da se bavite matematikom, proučite ponude, razgovarate sa službom podrške potencijalnih provajdera i, ako se sve dobro sklopi, krenete u avanturu.
U želji da vam pomognemo da na najbolji način, kako tehnički tako i poslovno, postavite svoj sajt, u sledećim tekstovima bavićemo se hostingom – kako izabrati platformu, o čemu voditi računa, kako proračunati troškove, kako preseliti stranice, podatke, domene... Internet tehnologije napreduju iz godine u godinu, a dobar sajt uvek raste na tehnološki snažnom temelju. Ostaje samo da taj temelj pronađete i da zidate na njemu.
|