 | | (kliknite za veću sliku) |
Severni pol je još tokom 16. veka počeo da zaokuplja pažnju moreplovaca koji su ispravno zaključivali da se ova krajnja severna tačka naše planete nalazi u moru. Jednu od najstarijih misija koja je imala jedini zadatak da dođe do Severnog pola organizovali su u prvoj polovini 19. veka britanski moreplovci. Od tog vremena istraživači iz raznih zemalja pokušavali su na različite načine da dopru do najsevernije tačke, ali bezuspešno. Tek je 1908. godine, američki istraživač Frederick Cook izjavio da je, uz pomoć Inuita, dospeo do Severnog pola, ali to nije mogao da dokaže. Jedna od najiscrpnijih Web stranica o Severnom polu je www.arctic.noaa.gov  . Tu ćete naći sve detalje o ledenim prostranstvima, od informacija kada je najbolje posmatrati polarnu svetlost, preko opisa kako se godišnja doba smenjuju na krajnjem severu, pa do flore i faune. Neki od najvećih glečera nalaze se upravo u oblasti Arktika, njihova struktura umnogome utiče na zemljište na kome se nalaze. Glečeri, usled svoje velike težine, kombinovano s laganim i konstantnim kretanjem tokom stotina godina njihovog postojanja, totalno menjaju izgled i strukturu zemljišta koje se nalazi ispod njih.
Život pobeđuje
Iako je Severni pol prilično nepristupačno mesto, mnogo životinja nastanjuje ove prostore. Jedna od najfascinantnijih je beli beluga kit, koji živi samo u ovim krajevima. Iako su odrasle jedinke prepoznatljive bele boje, mladunci su čitavih šest godina po rođenju sivi. Ova specifična vrsta, koja ima nadimak i „morski kanarinci“ zbog zvukova kojima komuniciraju, bila je dovedena do istrebljenja i zato je lov na njih regulisan međunarodnim zakonima 1973. godine. Samo određene grupe Eskima danas imaju dozvolu da love ova predivna stvorenja, kojima su, pored ljudi, prirodni neprijatelji polarni medvedi i orka kitovi. Na adresi www.mnh.si.edu/arctic videćete i druge životinje koje nastanjuju Severni pol, ali i pročitati zanimljive tekstove i posmatranja prirodnjaka iz 19. veka Edvarda Nelsona, koji je bio poslat da proučava biljni i životinjski svet polarnih predela.
 |
Prostore Arktika nastanjuju i starosedeoci, narodi Inuiti i Jupik i, premda većina ljudi sa zapada stanovnike ledenih krajeva zovu Eskimima, oni taj naziv smatraju pogrdnim, jer u prevodu znači „onaj koji jede sirovu ribu“. Antropolozi smatraju da su Inuiti naslednici kulture Tule, i da su pre otprilike 1000 godina prešli sa zapadne Aljaske i nastanili prostor Arktika. Promene u klimi i izumiranje jedne vrste kitova koji su bili glavni izvor hrane i života za Inuite, doveo je do njihove selidbe u južnije predele, te su počeli da naseljavaju deo Severne Amerike koji nisu zaposeli Indijanci.
Inuiti su gostoprimljivi ljudi koji pomažu brojnim istraživačima polarnih predela i bili su pratioci u mnogim ekspedicijama. Na adresi www.arcticvoice.org , nalazi se predivna priča – istraživač Glenn Morris je, u želji da se zahvali Inuitima na pomoći, organizovao zanimljivo putovanje kako bi drugima prikazao njihovu kulturu i običaje.
Radno mesto Deda Mraza
 | | (kliknite za veću sliku) |
Uzimajući u obzir činjenicu da u ovim područjima praktično i nema obradivog zemljišta, postavlja se pitanje čime se hrane ljudi koji ovde žive. Njihovi izvori hrane svode se uglavnom na lov polarnih medveda, ribe, foka i karibua. Kako je sezona lova ograničena, meso životinja koje se ulove suši se na vetru i suncu kako bi se tokom zime jelo. Na adresi www.johntyman.com/arctic/ nalazi se detaljan opis načina na koji narod Inuita lovi, zatim obrađuje ulov, ali i kako se snabdeva „običnom“ hranom. Prodavnica u ovim krajevima ima malo, a kako se većina namirnica mora dopremati avionima, njihova cena je previsoka za lokalno stanovništvo, koje često živi od socijalne pomoći: jedan ananas može da košta i 25 dolara. Ljudi koji zbog posla žive u ovim krajevima, a koji nemaju naviku da se hrane na ovakav način, često svoje namirnice naručuju i po godinu dana unapred i stvaraju zalihe. Pored detaljnog opisa načina ishrane, na ovoj adresi možete da vidite i kako Inuiti prave sami svoju odeću.
Priču o Severnom polu je teško završiti a da ne pomenemo jednog od najpoznatijih njegovih stanovnika – Deda Mraza. Lep put kroz kuću Deda Mraza i njegove radionice možete da prođete zajedno sa najmlađim članovima porodice na adresi www.claus.com . Pored priče o irvasima koji vuku saonice s poklonima, preko radionica u kojima možete da naučite kako da napravite neke od tipičnih božićnih ukrasa, na ovoj adresi možete da saznate i šta stoji iza nekih božićnih tradicija.
Stavljanje čarapa za poklone pored kamina ili prozora jedan je od čestih običaja kada je ovaj praznik u pitanju, za šta je zaslužna priča koja potiče iz 19. veka. Naime, otac tri kćeri je bio toliko siromašan da nije bio u mogućnosti da im obezebedi sve što je potrebno za njihovu udaju. U svom ledenom dvorcu, Deda Mraz je čuo za tužnu priču, tajno je ubacio vrećice sa zlatnim novčićima kroz dimnjak. Prema priči, te vrećice su upale u čarape koje su devojke ostavile da se suše pored kamina. I tako, možda ove godine nešto pošalje i vama.
Idemo na hladni jug
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prvi ljudi koji su kročili na tlo Antarktika su, po svemu sudeći, bili norveški istraživači, a na čelu ekspedicije iz 1911. godine bio je Roald Amundsen. Samo 32 dana kasnije, na istu tačku došao je Robert Falcon Scott sa svojom ekspedicijom – bio je to Scott‑ov drugi pokušaj osvajanja Južnog pola, uz snažnu želju da pretekne Amundsen‑a. Cilj su postigli, ali je nažalost čitava ekipa umrla od gladi i ekstremno niskih temperatura.
Na adresi factsforkids.net/antarctica‑facts‑for‑kids/ naučićete šta sve postoji na najhladnijem kontinentu naše planete. Jedna od zanimljivosti je da na Južnom polu uopšte nema padavina, pa se s te tačke gledišta ovo područje može smatrati pustinjom. I pored toga, skoro 70% čiste vode na planeti smešteno je u ledenim prostranstvima Antarktika. Najviša izmerena temperatura na Južnom polu bila je ‑12,3 °C, dok je najniža ‑82,8 °C. Posebno je interesantno to što na Južnom polu ne postoji definisana vremenska zona, tako da polarna stanica koja je ovde locirana koristi vreme Novog Zelanda, s obzirom na to da letovi kojima se dovoze potrepštine za ovu stanicu dolaze sa aerodroma koji su tamo locirani.
Kako klima na Antarktiku (najblaže rečeno) nije preterano gostoprimljiva, životinjski svet i nije nešto razvijen, a pošto je kontinent pokriven velikim slojem snega, nema ni biljaka. Sve to nije sprečilo pingvine da negostprimljive predele učine svojim carstvom. Kada su ih prvi istraživači prvi put videli, klasifikovali su ih kao ribe, s obzirom na to da su dobri plivači, da bi mnogo godina kasnije ljudi shvatili da se radi o pticama. Ukoliko imate želju da vidite pingvine u njihovom prirodnom okruženju, morate da se uputite na Antarktik ili barem oblast i ostrva oko Antarktika, jer oni žive isključivo u ovom području. Na listi životinja koja se nalazi na adresi www.antarcticconnection.com saznaćete koje još vrste ptica žive na Južnom polu, kao i koje vrste kitova nastanjuju ova hladna mora.
Prošlo je nešto više od sto godina otkako je Antarktik otkriven, a naučnici tek sada uspevaju da pronađu njegove tajne. Možda je jedna od najinteresantnijih misterija jezero Vostok, koje je otkriveno da leži ispod skoro 4 km leda. Nijedna grupa naučnika nije uspela da uzme uzorak vode iz ovih jezera, ali se smatra da će mnogi novi mikroorganizmi biti otkriveni pošto je voda jezera izolovana već nekoliko stotina godina. Neka od ovih istraživanja prezentovana su na adresi www.livescience.com . Ono što naučnike muči nisu samo ribe koje su razvile prirodni antifriz u sebi, već činjenica da se pojedine životinjske vrste mogu naći samo u ovako negostoprimljivom okruženju. Na ovoj stranici nalaze se i zanimljiva istraživanja koja su sproveli naučnici u pokušaju da shvate kako se pingvini greju tokom niskih temperatura i hladnog vetra.
Polovi kroz istoriju
 | | (kliknite za veću sliku) |
Zanimljiv deo istorije Severnog i Južnog pola pronašli smo na adresi www.coolantarctica.com , i to u delu koji se, naravno, bavi istorijom. Naime, postoje jasni dokazi da su čak stari Grci imali neku predstavu da postoje Arktik i Antarktik. Na osnovu izučavanja zvezda koje su im bile dostupne i sazvežđa Velikog medveda, pretpostavili su da postoji ledena masa koja je i nazvana Arktik, po grčkom imenu za medvede Arktos. Vera u ravnotežu u prirodi navela ih je na pomisao da i na drugoj strani sveta postoji ledena površina te su je zvali Ant‑Arktos. Ali, kako stari Grci nikada nisu stigli do ovih predela, ostaje nam samo sumnja da li je ovo zaista istorijska činjenica ili samo zgodna zanimljivost. Na ovoj adresi možete da saznate i kako da organizujete putovanje na krajnji jug planete. Putovanja podrazumevaju smeštaj na brodu, ture traju oko 10 dana, a za nezaboravni prvi susret s ledenim santama, pingvinima i kitovima, potrebno je izdvojiti priličnu svotu novca.
Mnogi ljudi se pitaju postoje li suštinske razlike između Severnog i Južnog pola. Odgovor na ovo pitanje pronašli smo na adresi www.listverse.com , gde je pobrojano deset osnovnih razlika koje karakterišu Arktik i Antarktik. Jedna od najzanimljivijih je da je Antarktik jedino mesto na Zemlji koje ne pripada nijednoj državi. Njime se upravlja preko Ugovora o Antarktiku u kome se definiše da sama teritorija i njeni resursi mogu da se koriste isključivo u mirnodopske i naučne svrhe. Do sada nijedno istraživanje nije potvrdilo da su ljudi naseljavali ovu oblast. S druge strane, na Severnom polu živi više od četiri miliona ljudi, i on obuhvata teritorije nekoliko država: Kanade, Norveške, Rusije i Amerike. Posebno je zanimljiva činjenica da se ispod leda Severnog pola ne nalazi nikakva zemlja, za razliku od Antartkika gde se ispod debelog leda nalazi i tlo. Koliko leda zaista ima na krajnjem severu i jugu naše planete i koje su ljudi imali ideje da ga iskoriste, pročitajte na ovoj adresi.
Pored predivnih ledenih predela, zanimljivih životinja i pogodnih mesta za sprovođenje naučnih istraživanja, Severni i Južni pol imaju mnogo značajniju ulogu za život na našoj planeti. Istraživanja su dokazala da je magnetno polje Zemlje vitalno za očuvanje naše atmosfere, kako je to izloženo na adresi Evropske svemirske agencije www.esa.int . A ako ste se zamorili od naučnih dokaza, na adresi www.antarctica.gov .au postoji deo u kome su prezentovani dnevnici ljudi koji su boravili na Antarktiku – zanimljiv je dnevnik koji je vodila dečji pisac i ilustrator Coral Tulloch, navodeći pitanja koja su joj deca postavljala. Čitajući ovaj tekst saznaćete da je najbliža prodavnica mleka u Australiji i još mnogo drugih interesantnih detalja.
Ljudima je trebalo dosta vremena da osvoje ove ledene predele naše planete. Iako je prošlo više od sto godina, veliki deo ovih prostranstava još uvek je neistražen i krije možda neke od bitnih odgovora za čovečanstvo. Pomoću svetske Mreže svima nam je omogućeno da pratimo šta se dešava na prostoru večnog snega i leda, ali iz tople fotelje.
|
