PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komentari Komentari
PC #207 : Februar 2014 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Jovana Vukić  

Hejt je iz Interneta izašao

Svako ko je provodi veći deo svog poslovnog i(li) privatnog vremena na Internetu primetiće tu veliku dozu kritike, odnosno "njegovo visočanstvo Hejt". Hejt je surov, sarkastičan, ironičan, tek ponekad duhovit. Hejt je crna hronika i hejt je tabloid. A sve to retko koga ostavlja ravnodušnim. Ne vole ga, ali ipak ga primećuju. Hejt je starleta modernog Internet doba.

Nema mnogo filozofije, a ni komplikovane psihologije, oko toga zašto hejtovanje više privlači ljude nego isticanje pozitivnih stvari. Kad vam je lepo u životu ne idete okolo i pričate: „Jao, kako je meni lepo u životu, udari mi šamar, baš je nestvarno“, ali zato kada vam je loše, imate potrebu da često o tome pričate i ističete kako je vaša muka najgora. Vama je najteže, džabe što je komšiji s prvog sprata možda još gore, pa ne plaća struju mesecima, vama je teže i tačka. Crna hronika je uvek bila najčitanija rubrika u novinama. Ne ume svako da hejtuje, kao što ne ume ni svako da bude duhovit. Ljudi su po prirodi sebična bića, priznali to ili ne, uvek imaju potrebu da nameću svoje stavove i pričaju kako je to vaše bez veze, da je njegovo bolje iako to isto nikada nije radio. Ne zna da li može, ali čovek jednostavno zna da je bolje, svakoga je majka rodila za velike stvari.

Popularnost?

Ne postoji društvena pojava, osoba ili stvar koja je popularna, a da na neki način nije iskritikovana. Ipak, ovde treba razlikovati argumentovanu kritiku od neosnovanog hejta, čisto radi „Hajde da se hejtujemo, to je baš popularno“. Internet nam je omogućio direktnu komunikaciju s poznatim ličnostima, manje ili više, a popularnost se na nekim društvenim mrežama stiče isključivo isticanjem njihovih kompetentnosti ili nekompetentnosti. Sve je više onih koji, krijući se bezbrižno iza avatara, kažu neke stvari koje uživo nikada direktno ne bi rekli nekoj osobi u lice. Borci za pravdu s repetiranim tastaturama.

“Ja ne hejtujem, samo iznosim činjenice“ – pokazuje da je to u stvari jedna sasvim obična i normalna pojava i da je okej da se žalite, kritikujete i ukazujete na sve što vam smeta. Samo treba naći meru i ne zanemariti da ipak valja istaći i nešto dobro u ovoj maloj i izmučenoj zemlji. Ne stoji iza svega država, nisu svi strani plaćenici, američki špijuni i sponzorisani od zlih stranih korporacija. Neki ljudi jednostavno vole da rade dobre stvari. Neke dobre stvari stvarno bivaju primećene. Neko voli kada ste srećni i ne treba mu ništa zauzvrat. Malo je svetla u beskrajnoj tamnici gospodara hejta, ali ga ima. Lepa rečenica na Internetu neće ništa bitno promeniti, kao ni loša rečenica. Samo će se neko možda zbog toga osećati bolje. Ovo sve svrstati u rubriku verovali ili ne.

I ne zaboravite, ne hejtujem hejt, samo iznosim činjenice.