Android laboratorija

Prošlo je oko dve godine otkako sam sa iOS a prešao na Android. U početku je bilo teško promeniti navike, ali vrlo brzo sam pronašao potrebne aplikacije i sve je moglo da krene dalje. Telefon koristim kao najbliži kompjuter u poslovne svrhe, ali često i za zabavu (možda i previše). U Android svet sam ušao preko HTC Sensation XL telefona – iPhone 3G je u odnosu na njega bio kao dečja igračka, kako po veličini tako i po mogućnostima. Iako je prošlo dosta vremena, sećam se perioda navikavanja na značajno veći uređaj, značajno drugačiji operativni sistem i programe. Ne znam šta me je više nerviralo, da budem iskren. Da li to što je dugme za buđenje bilo na drugom mestu ili to što su neki tasteri „osetljivi na dodir“ ili sve zajedno. Ono što se naziralo iza tih početnih problema budilo je znatiželju. Verovatno je veći i lepši ekran bio glavni razlog, ali ne treba zaboraviti da aplikacije bile nadohvat ruke i uglavnom besplatne. Osim toga, bio sam oduševljen činjenicom da na telefon kopiram bilo kakav fajl – filmove, knjige, tekstove, slike – preko USB kabla. Kako te obične stvari ljudi zaborave i ne mogu da veruju u njihovu lepotu.

Trenutno koristim Galaxy Note 2, koji je čak i u odnosu na HTC Sensation XL veliki. Nisam voleo velike telefone, ali ubrzo sam ovu manu shvatio kao prednost i... povratka nema.

Rutovanje

Da li root ovati telefon tj. obezbediti sebi administratorska prava? Teško pitanje na koga nema univerzalnog odgovora. Važno je znati da root ovanje može (ali i ne mora – sve zavisi od uređaja i kvara koji je nastupio) izazvati gubitak garancije, ali je to rizik koji se mora preuzeti kako bi se otključale još neke pogodnosti sistema. Moj primarni razlog za root ovanje telefona je backup sadržaja, kao i mogućnost da podatke vratim tamo gde im je mesto. Postoje još neki programi koji su korisni, a zbog prirode posla zahtevaju pristup sistemskim lokacijama.

A posle root ovanja nekako prirodno dođe i zamena ROM a tj. instalacija posebno prilagođenog firmvera. Primetio sam mnogo vizuelnih razlika, nekoliko unapred ugrađenih i veoma korisnih programa, ali sam ipak nastavio da koristim originalni HTC ROM. Problem mi je bio prelazak na drugi e mail program, jer u odnosu na HTC mail, konkurencija nije ni do kolena. Ista stvar je bila i s Dialer om HTC jednostavno zna kako da napravi dobar program. To su bili moji glavni aduti zašto koristim HTC, ali da ne bih zavisio od proizvođača, odlučio sam da zamenim sve „sistemske“ programe i steknem nove navike. Na kraju je dobro ispalo i nije bilo tako teško kako sam u početku mislio.

Kada sam počeo da koristim Samsung Galaxy Note 2, bez ustezanja sam se odrekao garancije preuzimanjem root prava i obaveza, a onda sam počeo da isprobavam alternativne ROM ove. Na nekim forumima pronašao sam informaciju da je Samsung otišao malo dalje od konkurencije, beležeći koliko puta je neko menjao ROM. Za starije modele postoje programi koji ove brojače vraćaju na početnu vrednost, ali za nove modele kažu da (još uvek) nema spasa. No, nećemo biti tako negativni.

Alternativni firmver

Cyanogen je jedan od najpopularnijih alternativnih Android firmvera (kliknite za veću sliku)

Standardni (stock) ROM mi se nije dopao zbog raznih „uzidanih“ aplikacija koje čine uređaj šarenim na račun kvaliteta. Tačno je da sam izgubio nekoliko HW pogodnosti koje ima samo standardni ROM, ali to je cena nezavisnosti. Na primer, olovka koja stiže uz telefon sada može da bude običan pointer, pa je i ne koristim. Drugo, nema više sistemskog rešenja za deljenje ekrana programima.

Galaxy Note 2 je veoma popularan uređaj, sudeći po velikom izboru alternativnih ROM ova. Za prethodni HTC Sensation XL nije bio tako širok izbor – bilo ih je tek nekoliko. Posebno je zanimljivo to što veliki broj ROM ova autori još uvek održavaju i povremeno stižu nove verzije ili sitnije izmene. Kada sam listu suzio samo na „žive“ ROM ove, isprobao sam nekoliko najpopularnijih. Poslednji koji je došao na red i ostao na mom telefonu je CyanogenMod 10.2 Nightly. To je zapravo dorađen Android 4.3.1, koji se i dalje vodi kao „nestabilan“. Osim što je u pitanju najnovija verzija Android a – ili je bila do pojave 4.4 – CM10.2 Nightly pruža ono što najviše volimo: updateOS skoro svake noći. Izmene su nekad nebitne, nekad velike, ali stižu redovno. Kad pomislim samo kako sam nestrpljivo čekao update za HTC Sensation XL nikad da stigne! I, na kraju, ništa novo i maestralno se nije desilo, osim što su neke dobre stvari zamenjene lošim: fin toolbar je zamenjen dinamičkim menijem u mail programu.

Ako se budete odlučili za custom ROM, verovatno ćete usput instalirati TeamWin Recovery Project (TWRP) ili ClockworkMod (CWM). To su programi koji se nalaze na posebnom mestu u memoriji uređaja i izvršavaju se samostalno, nezavisno od operativnog sistema. Pokreću se ili iz operativnog sistema (uz pomoć posebnih programa, npr. TitaniumBackup) ili tako što se neki tasteri drže pritisnuti prilikom uključivanja uređaja. TWRP i CWM su najpoznatiji programi ove namene i treba ih imati čak i ako ne želite da promenite ROM. Pravljenje rezervne kopije na ovaj način je najbolje jer su tako sačuvani svi programi, njihova podešavanja i podaci. U poređenju s PC jem, to je kao kada se pravi kompletna slika diska pomoću alata Norton Ghost, Acronis True Image ili Clonezilla. Druga namena im je instalacija novog operativnog sistema, i to direktno iz memorije telefona.

Pronalaženje adekvatnog ROM a je ozbiljniji zadatak; On treba da bude pre svega stabilan, pouzdan i brz. U donošenju odluke najbolje je pratiti iskustva drugih korisnika, pa tek onda isprobati na svom uređaju. Verujem da svi već znaju da je najbolji forum za sticanje znanja iz ove oblasti XDA Developers (www.xda-developers.com). Kada izaberete autora od poverenja i njegovu verziju ROM-a, sve će biti mnogo lakše. Na Play Store u postoji program GooManager za pretragu i preuzimanje ROM ova; podržavaju ga svi važniji autori. Zgodan je naročito u prvoj fazi, kada pravite listu potencijalnih ROM ova.

Detaljno pročitajte šta o izabranom ROM-u misle njegovi korisnici. Tek ako se uverite da su iskustva dobra, da je firmver potpuno operativan, napravite kopiju postojećeg ROM a iz TWRP i prekopirajte je na računar. To je mera opreza koja će pomoći da vratite telefon u ispravno stanje ako nešto krene naopako. Sledi rizična operacija koja može oštetiti uređaj – ako niste stručni, možda će oporavak biti moguć samo u servisu, a možda ni tamo.

Privatnost podataka

App Opps – dodelite svakom programu odgovarajuća prava (kliknite za veću sliku)

Negativno raspoloženje prema Android telefonima se najčešće ilustruje rečenicom: “Google će preuzeti sve moje podatke bez moje dozvole“. To je delimično tačno – podaci će biti preuzeti, ali samo ako ste to tako podesili. I ja sam jedan od onih koji žele da podatke zadrže na uređaju. Nemam šta da krijem, ali ne želim da neko analizira moje navike i običaje kako bi ih koristio za svoje potrebe. S druge strane, razni programi za komunikaciju (glasom, porukama ili na bilo koji drugi način koji nemaju veze s Google om žele da pristupe, makar samo malo, našem adresaru.

Nisam probao odavno, ali svojevremeno mi je Facebook aplikacija za Android postavila pitanje u stilu „Moramo da pošaljemo vaš adresar na server da bismo spojili podatke“. Za LinkedIn je bilo nešto slično, pa sam ova dva programa izbegavao, mada ne sumnjam da su moji prijatelji, a potencijalno i svi oni koji imaju moj broj telefona u adresaru, već dali osnovne informacije o meni. Mislim da se ovome ne može stati na put, pa je lakše ako ne brinemo o tome.

Zgodna stvar koju uspešno izbegavam godinama jeste postavljanje adresara i drugih podataka na tuđ server (u cloud, jelte). Prednosti ima mnogo, ali je najočiglednija ona vezana za sinhronizaciju s drugim uređajima. Na ovaj način nema redundanse podataka i sve što treba je da održavate ažurnim samo jednu lokaciju, a svi uređaji će je pratiti. Ako niste vešti s podacima, onda je ovo najbolji mogući način da sačuvate adresar. Promena uređaja je bezbolna – samo unesete svoje korisničko ime i lozinku i sve će „samo“ postaviti na svoje mesto.

Za nas koji volimo da zadržimo adresar u privatnosti, na ličnom računaru, preporučio bih program MyLocalAccount. S obzirom na njegovu jednostavnost, pravo je čudo da je jedinstven na Market u. Nakon instalacije dovoljno je samo jednom ga pokrenuti, a on će napraviti lokalni nalog za čuvanje adresara. Ako koristite ovaj nalog za čuvanje kontakata, oni neće biti sinhronizovani s nekim udaljenim serverom. Dodatno obezbeđenje ličnim podacima je Privacy Guard, glavni razlog zbog koga sam instalirao novi Android (zapravo CyanogenMod 10.2 Nightly). Upravo to mi je nedostajalo od prelaska sa iPhone a na Android: poverenje u operativni sistem da neće svako moći da zaviri u privatne podatke – adresar, poruke, listu poziva i tako to, te da ih pošalje Google u ili NSA na analizu. Ukoliko za neku aplikaciju uključite ovu opciju, (valjda) možete biti mirni.

Druga zanimljiva stvar može se dobiti instalacijom App Ops Launcher a. Svaki program prilikom instalacije traži određena prava da bi mogao ispravno da funkcioniše. Ako želite da ga koristite, morate da odgovorite na ovaj zahtev potvrdno i dozvolite mu sve što traži. Nije moguće selektovati prava koja dozvoljavate, a kada malo detaljnije pogledate, primetićete da sva zahtevana prava najčešće nisu ni potrebna. Razumem da program za kalendar treba da dobije dozvolu za pristup kalendaru, ali uvek se zapitam zašto neka igra (hipotetički, ja se ne igram) zahteva nepristojne stvari – pristup adresaru ili SMS porukama? Šta će im ti podaci? Ne znam i ne dam! Tu na scenu dolazi App Ops: posle instalacije programa možete proveriti koja prava neki program zapravo koristi i ako želite, možete mu ih ukinuti!

Android prodavnice...

Google Play nije jedina prodavnica Android aplikacija: konkurencija mu je Amazon Appstore, a F‑Droid sakuplja open source aplikacije (kliknite za veću sliku)

Aplikacije se na Android telefon mogu instalirati preko repozitorijuma ili direktno, otvaranjem instalacionog paketa (.apk). Nekada Google Market, a sada Google Play Store je primer centralizovane instalacije programa. Ujedno, to je doskoro bilo jedino „najveće i najpopularnije“ mesto za nove aplikacije. Nešto je manje poznato da postoji još jedna velika javna prodavnica koja po svojoj obimnosti predstavlja ozbiljnu konkurenciju – Amazon Appstore.

Upotreba Amazon Appstore a je jednostavna, samo je potrebno da napravite nalog i da na uređaj instalirate njihovu aplikaciju. Nasumično sam upoređivao cene programa u ove dve prodavnice i ustanovio sam da su iste. Izvestan broj autora nije objavio aplikacije na Amazon u (ili na Google u), dok neki daju popuste samo u jednoj od ove dve prodavnice. Amazon svakog dana poklanja neku aplikaciju, dok za Google postoji program koji prikuplja informacije o popustima.

I u ovom svetu postoji prodavnica na ćošku, „Kod komše“, a zove se F Droid (f droid.org). To je najbolja lokacija za open source aplikacije. Sve važnije aplikacije iz ovog sveta se mogu tu naći mada nije isključeno da ih ima i na drugim mestima. I ova prodavnica ima svoju klijentsku aplikaciju koju treba instalirati.

Prednost Android a je i u tome što Google nije ograničio ili uslovio da se programi mogu nabavljati samo iz njegove prodavnice. Drugi veliki igrači, da ih sada ne imenujem, trude se da ovo tržište zatvore i sačuvaju samo za sebe zbog lične koristi.

...i kupovina programa

AppSales pronalazi za vas aplikacije koje se ovih dana prodaju s popustom (kliknite za veću sliku)

Google ne dozvoljava kupovinu programa iz Srbije. Ne želim ni da znam koji je razlog i ne bih da počinjem političke diskusije, pa ću samo reći da, ako putujete u inostranstvo, kupovinu možete tada obaviti bez problema; biće dovoljno da budete na nekoj drugoj GSM i/ili IP mreži. Trik za kupovinu programa iz naše zemlje u početku je bio da programom Market Unlocker privremeno prevarimo sistem i tako bar za Google Play Store postanemo građani sveta. U maju prošle godine Unlocker je sklonjen sa Google Play Store a, ali se može naći na Internetu bez problema. Kratko uputstvo bi bilo: promenite tržište, restartujte telefon i kupujte šta želite.

Kasnije je uvedena i provera IP adrese. Nije velika prepreka, ali treba napraviti još jedan korak – povezati se preko VPN a do neke daleke zemlje. Na našu sreću, postoje besplatni tuneli (Tunnel Bear, na primer) koji su sasvim dovoljni za potrebe kupovine i povremenog osvežavanja aplikacija. Nedavna promena koja se tiče kupovine programa sa Google Play Store a je pojednostavila proces: nije bitno tržište, već samo IP adresa. Korak manje: Market Unlocker nije potreban. To je lakše, ali nikad ne znamo do kada će ovo pravilo važiti. Moguće da će biti izmenjeno u nekom narednom periodu, ali nema razloga za brigu, pronaći ćemo neki novi štos.

Ko ne voli trikove, problem može rešiti upotrebom prodavnice koja nas voli bez rezerve: Amazon Appstore! Za sada, a nadam se i doveka, tamo možete slobodno kupovati programe. Prosečna cena programa je oko jednog ili dva dolara, što je i za naše uslove jeftino. Lakše je i bezbednije kupiti program nego tražiti alternativna rešenja. Pored toga što smatram da treba poštovati tuđi rad i da programe treba kupovati, pitanje legalnosti nije jedini kriterijum – želim da instaliram i koristim aplikaciju kojoj verujem da ima časne namere. Verovatno zbog dugog radnog staža nemam poverenja u anonimne autore zakrpa.

Za skoro sve programe koji su mi bili potrebni, postojale su besplatne verzije. One su obično upotrebljive, pa ako se pokaže da su mi potrebne i opcije koje se otključavaju nakon kupovine, onda razmotrim nabavku. Primer takvog programa je Titanium Backup. Iako je potpuno funkcionalan i bez kupovine, nakon svakodnevne upotrebe, odlučio sam da ga kupim. To je odličan program čija namena nije samo pravljenje rezervnih kopija programa i podataka. Kad odlučite da kupujete, isprobajte dve zgodne aplikacije: AppGratis i AppSales. Obe će vas svakodnevno obaveštavati o popustima na Google Play Store u, gde često možete naći zanimljive programe i igre. U AppSales definišete „listu želja“, pa će vas program obavestiti kada nešto s te liste bude na popustu.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.