|
Radi se o modelu PDC2000, proizvodu čuvene firme Polaroid. Odmah upada u oči glavna karakteristika: rezolucije od 1600*1200 tačaka, i to u 16 miliona boja (24-bitna paleta). Nažalost, rezolucija samog CCD čipa je 1600*600 tačaka, a za dobijanje više rezolucije vrši se interpolacija. Ne treba zaboraviti da su slike tog formata velike oko 5.5 MB, pa nisu zgodne za držanje na hard disku - za njih je CD "izmišljen" medijum. Može se izabrati i drugi mod rada (800*600), koji proizvodi daleko manje slike (oko 1.5 MB). Na računar se priključuje preko SCSI interfejsa, pa nema problema sa čekanjem, jer se slika prenosi za nekih 10-20 s. Kontroler se ne dobija uz sam fotoaparat, već se mora nabaviti posebno.
Pre klika
Postoje tri verzije uređaja. Jedna uopšte nema memoriju (model T), već se slike prebacuju direktno u računar koji stalno mora biti priključen. Druga (koja je i bila na testu) ima ugrađen hard-disk kapaciteta dovoljnog za smeštaj 40 slika u višoj rezoluciji, što je za većinu primena zadovoljavajuće. U najskupljoj verziji je Flash RAM kartica, koja može da čuva čak 60 slika visoke rezolucije.
Dizajn je funkcionalan, ali u najmanju ruku neobičan - kao da su na tanko telo nakalemljeni objektiv, fleš, tražilo... Sa prednje strane je ultrazvučni merač daljine, pa treba paziti da ga pri fotografisanju ne pokrijete rukom. Objektiv je širokougaoni i ima ekvivalent od 38 mm za Lajka (35 mm) format, a dobija se i UV filter. Može se dokupiti i onaj od 60 mm, a zamena je jednostavna, jer se nalaze na navoju ("bajonet" bi bio bolje rešenje).
Tražilo nažalost nije izvedeno kroz objektiv, pa se pri fotografisanju izbliza (slike su oštre i sa svega 25 cm) mora paziti na paralaksu. Odozgo su okidač i tasteri za kontrolu blica, autofokusa, vrste svetla, pa čak i dugme za dužu ekspoziciju pri slikanju u kontrasvetlu. Tu se nalazi i poveliki statusni ekran, na kome su informacije o trenutnim parametrima, datumu i vremenu (snimaju se zajedno sa slikom) i broju snimaka koji su napravljeni.
Rezolucija ne može da se bira na samom aparatu, već samo kroz program za kontrolu, koji ćemo kasnije opisati. Pri dnu ekrana je alfanumerički segment sa 10 karaktera, u okviru koga svakoj slici može da se da ime, korišćenjem tastera na zadnjoj strani. Korisno je i da se pojedinačne slike mogu brisati iz memorije u toku rada, tako da nema propalih snimaka.
Pod PC kontrolom
Uz aparat se dobija nekoliko disketa sa programima za PC i Mekintoš. Za PC tu je TWAIN drajver, pomoću koga možete da uvozite slike direktno u neki program, plug-in za Adobe Photoshop i samostalan program za kontrolu (PDC-2000 Direct). Sva tri rade na potpuno isti način, samo slike putuju na razna odredišta. Osim preuzimanja i brisanja fotografija koje se mogu i pojedinačno odabirati preko moda za pregledanje (thumbnails), tu se i podešavaju parametri kamere, uključujući inicijalno ime koje će se primenjivati za slike, rezoluciju, datum i vreme. Posebnu poslasticu predstavlja mod u kome se na ekranu prikazuje ono što kamera "vidi", kao sa kartice za skidanje video signala, a "okida" vrši klikom miša u željenom momentu. Ideja sa TWAIN drajverom je svakako izuzetno dobra jer omogućava jednostavnu primenu bez konverzije u mnogim programima.
Korišćenje je, kao što smo i očekivali, sasvim jednostavno: podesite parametre i "škljocate". Zatim aparat priključite na računar i preuzmete slike, spremne za dalju obradu. Njihov kvalitet je u odnosu na nižu kategoriju (u koju spadaju i ranije opisivani Kodaci) izuzetan. Detalji su vrlo jasni, a boje uglavnom dobro izbalansirane i realne. Klasičnim kompozicijama sa nekoliko ljudi i ambijentom se praktično nema šta zameriti.
Ostaje pitanje da li ovaj aparat može da se primeni profesionalno, recimo u časopisu koji držite u rukama. Na slici je snimak koji je napravljen korišćenjem više rezolucije, jednog reflektora od 2000 W i ugrađenog fleša, a zatim (kao i sve druge fotografije) obrađen u Photoshop-u. Slika autora je izvedena samo pomoću blica, bez dodatne rasvete. Videćete da je kvalitet negde na granici, a primena zavisi uglavnom od potrebnog formata fotografija. Velika mana aparata je slaba optička moć objektiva, što stvara probleme rasveti u studiju i, ako je rasveta slaba, forsira upotrebu ugrađenog blica kao popunu. Blic je snažan za ovu klasu (dobacuje do 4.5 metra), ali pri slikanju iz blizine može da stvori plavičast ton.
Svako će, dakle, morati sam da proceni da li je ovaj kvalitet dovoljan za posao koji radi, ali nema sumnje da se uz malo obrade na računaru mogu ispraviti mnogi nedostaci, a dobitak je izuzetno brz i komforan rad. Aparat je, sve u svemu, na samoj granici između kućne i (polu) profesionalne primene. Za godinu dana sve će sigurno biti mnogo bolje, ali kome brza fotografija treba već danas i ne može sebi da priušti prave profi sprave koje koštaju po više desetina hiljada maraka, neće se prevariti ako se opredeli za ovaj uređaj.
Korisna adresa
Tehnicom, Bulevar Vojvode Mišića 37, Beograd, tel: 011/647-266, 647-376
|
