Videofon za po kući

Ttelefoniranju preko Interneta, korišćenjem nekog od popularnih Internet servisa, već se sve zna: kratko rečeno, uz običan PC i nešto dodatnog hardvera, moguće je (za male pare) ostvariti vezu glasom sa drugim, slično opremljenim računarom ili, uz dodatne troškove, čak i vezu sa najobičnijim telefonskim brojem. Ako sagovornika želite i da vidite, treba da nabavite Web kameru i obezbedite nešto bržu i kvalitetniju vezu sa Internet provajderom.

Razgovor teče skoro kao telefonski: kada vam neko uputi poziv, računar zazvoni, razgovor prihvatite (ili, ako vam poziv upućuje neko nepoznat, odbijete), da bi se zatim razmenile i prve digitalne pokretne slike. Doživljaj je potpun, a san iz „Odiseje u svemiru“ se konačno ostvario za svakog ko poseduje računar i malu kameru na vrhu svog monitora.

Creative Video Blaster WebCam

Ova mala kamera smeštena u crnu, plastičnu loptu tek nešto veću od loptice za ping-pong (preciznije, oko 4.5 cm). Najjednostavnije je staviti je na vrh monitora, a jedini problem predstavlja prilično debeo i krut kabl kojim je povezana sa računarom, pa kamericu nije moguće staviti baš na svako mesto u sobi. Priključuje se na bidirekcioni paralelni port (na nekim računarima potrebno je u CMOS Setup-u aktivirati ECP – Extended Capabilities Port – opciju), a napaja se iz konektora za tastaturu. Dakle, za montažu kamere ne treba otvarati kućište i priključivati dodatne kartice, već je dovoljan samo prazan port za štampač. Sa prednje strane kamere nalazi se poklopčić koji se stavlja preko sočiva kada se kamerom ne radi.

Pošto se svi kablovi dobro povežu i prođe kroz bezbolnu instalacionu proceduru Windows-a 95, kartica se konfiguriše uz pomoć MediaStudio VE softvera, koji osim za podešavanje parametara, služi i za jednostavan video-editing; MediaStudio je neka vrsta minijaturnog Adobe Premiere-a i sa njim možete lagano zaći u vode digitalne obrade „žive“ slike. Pored njega, u paketu se nalazi još nekoliko korisnih programa: uz pomoć programa ISpy trenutnu (statičnu) sliku sa kamere možete kontinuirano slati na Web, gde će surferi moći da je pogledaju i ponekad obiđu (ako je dovoljno interesantna, naravno). Howdy! služi za kreiranje multimedijalnih razglednica sa pokretnim slikama i zvukom, koje se kasnije slobodno distribuiraju preko Mreže i za čiji pregled nije potreban poseban softver. Kruna svega je HoTMetaL (doduše u Light verziji), za kreiranje i održavanje Web strana.

Na samoj kameri ne postoje nikakvi tasteri ili potenciometri za podešavanje parametara slike – sve korekcije se vrše iz MediaStudia. Najveća rezolucija koju WebCam može da postigne je 640×480 piksela, ali ona je rezervisana isključivo za statične slike – video prozor maksimalno zauzima 176×144 piksela, a najmanje 128×96. Slike i video signal mogu imati 24, 16 ili 8 bita u paleti boja video signala. Može da se podešava osvetljenje, kontrast i zasićenost boja.

Originalni softver za video-telefoniranje preko Interneta zove se Video WebPhone i jednostavan je, ali dobro funkcioniše samo ako na drugoj strani veze imate kameru istog proizvođača. On je, svakako, najbolji izbor ako kamericu nećete koristiti za „lutanje“ Internetom i razgovor sa nepoznatim surferima. Za takav razgovor potreban je neki od mnogobrojnih programa koji nudi povezivanje sa serverom na koji se kače korisnici iz celog sveta i žele da razgovaraju sa drugima. WebPhone možete da koristite i kao neku vrstu poštanskog sandučića sa glasovnim porukama, koje vam mogu stići tokom veze. Tu su i poruke koje vi šaljete.

Slika skinuta sa WebCam-a je dovoljne oštrine za Web, a najviše problema ima sa izvorima svetlosti – potrebno je dosta vremena da bi se osvetljenje prostorije podesilo tako da odgovara poziciji kamere. Najviše joj odgovara dnevno svetlo, a od veštačkih izvora svetlosti, neonsko osvetljenje. Direktno svetlo iz stonih lampi nije preporučljivo... mada, kakve sve karaktere možete sresti na Internetu...

Video Blaster WebCam je idealno rešenje za one koji žele samo da razgovaraju i da se gledaju preko TCP/IP veze. Slika veće rezolucije opterećuje telefonsku vezu, a bez ISDN-a većina programa za video konferensing neće ni podržati slanje veće slike drugoj strani, te je za 33600 bps vezu 176×144 sasvim odgovarajuća rezolucija. Više od toga prosečnom korisniku ne znači ništa.

Tekram C210

Tekram-ova video kamera predstavlja ozbiljnije rešenje, za korisnike većih zahteva. Na računar se vezuje preko PCI (plug and play) kartice, koju operativni sistem lako prepoznaje i jednostavno instalira. Na sebi ima Zoran čip za predkompresiju slike i kvalitetno je urađena: obezbeđuje Video, S-Video i CCD ulaze po PAL, NTSC i Secam standardu. Od softvera koji stiže uz karticu izdvajamo VideoCap C210, kojim skidate video zapis u računar za kasniju obradu, a tu su i Twain drajveri za Windows, WinCam i VideoMail.

Ceo paket je veoma upotrebljiv i dobro dizajniran, intuitivan i lak za korišćenje. VideoMail, nažalost, nismo imali prilike da isprobamo, jer disketa na kojoj se nalazi nije funkcionisala – eto razloga više za isporuku softvera na CD-ovima. Prema uputstvu, uz pomoć Mail-a može da se napravi izvršni (EXE) fajl sa video porukom koju možete poslati drugoj strani – recimo elektronskom poštom, ako kolega (ili koleginica) trenutno nije na Internetu. Zanimljivo je da se u Photoshop-u, preko Twain drajvera, dobija mnogo bolja slika nego korišćenjem originalnog softvera.

Kao i Creative WebCam, Tekram C210 se u Windows integriše preko Video for Windows engine-a, pa kameru možete kontrolisati i iz svojih programa, oslanjajući se na Microsoft MFC biblioteku. Posledica je i to da svaki softver za video konferensing koji se oslanja na njih može da se koristi uz obe kartice – recimo, Microsoft Netmeeting.

Sama kamera je Philips-ov proizvod koji je, za razliku od starije kamere o kojoj smo nedavno pisali, jasno obeležen. Na prednjoj strani je LED za označavanje napona, fokus se nalazi oko objektiva, a tu je i otvor za kvalitetan mikrofon. Sa zadnje strane postavljeni su taster za uključivanje (nekako ne deluje kvalitetno, ali Philips-u moramo verovati na reč), podešavanje kontrasta, White balance za automatsko podešavanje boja koje odlično funkcioniše (za svačiji ukus) i taster Back Light Compensation, koji solidno radi, naravno u razumnim granicama: ako lampu uperite pravo u lice, nema pomoći! Kamera se postavlja na postolje-tanjirić i, mada ne deluje sigurno, desetak dana se nije ni pomerila sa mesta, a kamoli pala sa monitora. Od tehničkih karakteristika vredi pomenuti da u NTSC varijanti (koju smo dobili na test) ima 768×492 aktivna piksela, integrisano 3.8 mm sočivo i vidljiv ugao od 51×39 stepeni.

Slika koju Tecram daje je već na prvi pogled kvalitetnija od WebCam-ove. Boje su zasićenije, slika oštrija, a zahvaljujući mogućnostima podešavanja, slika je manje zahtevna po pitanju kvaliteta svetla.

Vidim te!

Kao softver za video-telefoniranje preko Interneta izabran je Microsoft NetMeeting, jer je najrasprostranjeniji – konačno, automatski dolazi uz sve popularniji Internet Explorer 4 i izuzetno je jednostavan za korišćenje. Pošto ga prvi put startujete, podesiće parametre mikrofona i slike, automatski pronaći eventualno priključenu kameru (naravno, možete da ga koristite i ako razgovarate samo glasom) i korisnika automatski ulogovati na neki od izabranih NetMeeting servera. Najpopularniji su Microsoft-ovi ILS serveri, na adresi ils.microsoft.com. Pošto se svaki ulogovani korisnik nalazi na spisku, zainteresovani sagovornici vas lako pronađu i pozovu na razgovor. Ako imate kameru, nije čudno da vam za desetak minuta pristigne više od deset poziva u video-chat!

Kada, konačno, strana kojoj je poziv upućen pristane na razgovor (podigne slušalicu), razmeni se par pozdravnih poruka glasom, pa obe strane puštaju i svoj video signal u TCP/IP paketima. Kvalitet slike i tona koji se razmenjuju najviše zavisi od kvaliteta telefonske veze sa provajderom, ali važan je i kapacitet (i trenutno zauzeće) provajderovog linka ka svetu, ukoliko razgovarate sa nekim „napolju“. U za nas idealnim uslovima – obe strane imaju čistu, noćnu 33.600 vezu – slika i reči prosto lete. Da bi razgovor tekao istovremeno u oba smera, neophodno je da obe strane imaju full duplex zvučne kartice; bez njih sve liči na razgovor voki-tokijem, jer svaki sagovornik mora da sačeka drugog da završi sa pričom. Zvuk je odličan (na nivou telefonske veze), ali se opadanje kvaliteta veze lako primeti: čim veza zastane, nestaje i zvuk. Šum na liniji se, sa druge strane, ne primećuje na slici: zastane za trenutak, ali pošto i tako zastajkuje s vremena na vreme zbog kompresije, malo duže zastajkivanje se ne primećuje mnogo.

Zbog vremena koje je TCP/IP paketima potrebno da dođu sa jednog računara na drugi, slika i ton kasne - ako su uslovi idealni (oba korisnika nalaze se, recimo, na SezamuPro), informacija kasni nešto više od sekunda, a interval raste u zavisnosti od udaljenosti sagovornika na Internetu (ne fizičke udaljenosti, već dužine trajektorije kojom putuju paketi). Protok (throughput) kvalitetnog zvuka je između 7 i 13 kbps, a slike nešto manji – između 4 i 11, u zavisnosti od toga da li je slika više ili manje izmenjena u odnosu na prethodni frejm u nizu (odredišnom računaru šalju se samo delovi slike koji su se promenili). Broj slika koje obična, 33600 veza postiže u sekundu kreće se oko 7, a ponekad pokreti izgledaju sasvim prirodno, pogotovo ako se mnogo ne krećete dok razgovarate.

Razgovor Web kamerom preko Interneta je sjajna novina koja unosi novu dimenziju u komunikaciji sa ljudima. Postoje samo dva problema: obratite pažnju na to da vas sada ljudi vide dok razgovaraju sa vama i budite oprezni da ne naletite na nekog Španca koji će, odmah po pozdravu, početi sa se svlači...

Korisne adrese

Computerland, Kralja Petra 8/II, Beograd, tel. 011/635-065

Ged Systems, Krunska 36a, tel. 011 323-0571

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.