Zvučnici za svaki džep

širokoj ponudi zvučnika lako je podeliti raspoložive modele na dve grupe: klasičnu, sa dva zvučnika, i savremenu, sa tri zvučne kutije. Potonja je sve više zastupljena i sastoji se od jednog velikog bas zvučnika (subwoofer) i dva manja „satelita“ namenjena reprodukciji srednjih i visokih tonova. Ovde smo kao glavne faktore u obzir uzeli kvalitet zvuka, dizajn (koji je mnogim korisnicima često bitniji i od samog zvuka) i, naravno, cenu. Sve zvučnike smo testirali na 300 MHz Pentium II računaru sa Plextor Ultraplex SCSI 32-brzinskim CD-ROM čitačem i Creative AWE64 zvučnom karticom. Tako su izbegnuti mogući uticaji sporog procesiranja na generisani zvuk.

Kvalitet zvuka smo procenjivali na tri uzorka. Prvi su igre, koje je na testu zastupao Quake. Ovaj test pokazuje kvalitet „grubog“ zvuka, sa puno niskih i visokih tonova koji se emituju zajedno. Zvučnici treba da ga emituju punog, bez gubitaka na pojedinim efektima ili glasovima. Drugi test je vezan za muziku „čvršćeg tipa“, koja inače pogoduje zvučnicima koji su obično vrlo mali, zbog prirodno metalnog zvuka i puno visokih tonova. Kao test je korišćen ZZ Top, a ovaj test je najznačajniji i za razgovetnu reprodukciju govora. Treći deo testa je najzahtevniji za zvučnike namenjene upotrebi uz računare: u pitanju su analogni instrumenti, klavir i violina, i orkestar. Ovaj deo testa je možda najmanje bitan, ali nam ipak pokazuje ograničenja u reprodukciji. Koristili smo zvučni zapis iz filma Piano.

Creative Soundworks Speaker3 CSW350

Ovi zvučnici spadaju u sam vrh, što jasno pokazuje i cena – za takve pare se mogu kupiti dobri zvučnici srednje klase za kućnu upotrebu.

Za Creative je ove uređaje napravila firma Cambridge Sound System, upakovavši ih tako da odudaraju od klasičnih zvučnih kutija. Konstrukcija je drveno/metalna, naravno oklopljena, tako da se sateliti mogu držati i pored samog monitora, što daje veliku prednost u radu na većoj snazi – zvučnici veoma malo rezonuju. Na računar se priključuje subwoofer, na koji se dalje priključuju dva „satelita“. Kabl prema računaru opremljen je potenciometrom za regulisanje snage, što kada se uzmu u obzir svi kablovi pristojne dužine, predstavlja odličnu kombinaciju: najbitnija kontrola uvek će biti pri ruci, a ne negde ispod ili sa strane.

Postoje dva audio ulaza, pa se zvučnici istovremeno mogu koristiti i uz muzičke uređaje. Subwoofer ima poseban potenciometar kojim se reguliše njegov uticaj, što se pokazalo jako zgodnim, jer Quake i Piano zahtevaju različita podešavanja. Uz satelite se dobijaju i gumene nožice, metalni nosači (za držanje na stolu) i tiplovi za kačenje na zid! Nazivna snaga je izražena u vatima (RMS) i nema veze sa PMPO i sličnim normama – očigledno su realno određene. Sateliti imaju minimum 13 W, a bas zvučnik „trese“ sa 42 W.

Kad se dođe do kvaliteta zvuka, mirne duše mogu reći da su ovo najbolji računarski zvučnici koje smo u Redakciji čuli. Pri igranju Quake-a čuo sam zvukove koje do sada nisam ni primećivao, a ako je subwoofer pored nogu, non-stop se tresu nogavice - čim „odvrnete na maksimum“, komšije se pojavljuju na vratima! ZZ Top ima jasan i čvrst zvuk, a glasovi su razgovetni. Kod Piana, u stvari najtežeg testa, utisak je jako dobar, mada su sateliti pomalo „zvečali“ na većim snagama.

Creative Soundworks Speaker3 csw200

Ovi zvučnici predstavljaju skromniju verziju modela CSW350, mada i dalje spadaju u višu klasu. Vizuelno, razlika nije velika, ali po pitanju zvuka ne može se zanemariti. Konstrukcija je i dalje metalna, ali su zapremine kutija daleko manje, što se odražava na kvalitet reprodukcije, naročito nižih frekvencija. Način povezivanja je isti, ali postoji samo jedan audio ulaz. Ipak, zvučnici su odlično rešenje za prostorije normalne veličine. Na maksimalnoj snazi sateliti počinju da „zveče“.

Quake zvuk je dobar, ali kada se „odvrne do daske“, ne prolazi bez krčanja – zvučnici nisu rođeni za „pucačke“ igre. Bas kutija rezonuje i „muti“ bas. ZZ Top je vrlo dobar, sasvim razgovetan, a tonovi su jasni i čvrsti. Piano pravi najveće probleme, a zbog rezonovanja bas kutije, pri slušanju na preko 2/3 pojačanja, bas tonovi postaju pomalo mutni. Ovaj model bi, i pored evidentnih mana, bio odličan izbor za poslovnu i „igračku“ primenu...

Creative CSW50

Iako imaju sličnu oznaku, na prvi pogled je jasno da ovi zvučnici nemaju ništa zajedničkog sa prethodna dva sistema – u pitanju je klasična konstrukcija sa dve plastične zvučne kutije, od koje ne treba previše očekivati. Zvučnici očito nemaju veze sa Cambridge Sound System-om. Postoje kontrole za niske i visoke tonove, kao i za balans između kanala. Korisno je i prisustvo dugmeta Mute, za privremeno isključenje zvuka.

Ovo je, kratko rečeno, najklasičnije moguće ostvarenje računarskih zvučnika. Zvuk je očekivano „tanak“, detalji se ne prepoznaju jasno (pogotovo u efektima grmljavine), što je rezultat male zapremine i lagane konstrukcije. Quake i ostale „pucačine“ zvuče solidno, ali je „probijanje“ stalno prisutno, pa zvuk nije zadovoljavajući. ZZ Top zvuči kako treba, ali začudo ni Piano nije loš – klavir zvuči malo „praznjikavo“, ali niže frekvencije ne možete čuti na malim zvučnicima. Zbog svega toga, ove zvučnike možemo preporučiti za osnovnu multimedijalnu upotrebu, uz kućne računare.

Creative CSW20 je dalje osiromašen model, koji donosi još slabiji zvuk. Konstrukcija je jednosistemska, zapremina manja a nema ni kontrole balansa. Mogu se upotrebljavati samo za multimedijalne primene manjih zahteva... čak i igre zahtevaju nešto bolje.

MSS sk-a40 + sk-a80

Zvučnici prate konstrukciju sa tri kutije – velikim basom i dva „satelita“, koji su uz to i dvosistemski. Sub ima poseban prekidač i pojačavač, ulaz za mikrofon, a tu su i kontrole za niske i visoke tonove koje nedostaju na Creative uređajima. Kontrole smeštene na subwoofer ne pozdravljamo, jer sprečavaju njegovo smeštanje na neko zabačenije mesto. Na žalost, ni kablovi nisu dovoljno dugi za komotno rukovanje.

Snaga je izražena kao PMPO što jako zavarava kupce, jer realno nije naročito velika, i pored deklaracije 2*160 W + 260 W. Sub je lak, a zidovi su mu plastični i prilično tanki. I pored vizuelne ubedljivosti, rezonuje pri jačim bas deonicama. I pored nedostatka snažnog basa, zvuk je solidnog kvaliteta, jer ga izvlače dobri „sateliti“.

Quake i ZZ Top žale što nema jačeg basa, jer im tonovi nisu dovoljno izražajni, ali se Piano čuje veoma lepo. Obzirom na cenu, zvučnike preporučujemo za „jaču“ kućnu upotrebu, koja pokriva igre i multimediju.

Multimedia Speaker Systems sk-a40 je sasvim sličan model – izbačen je (ionako bled) subwoofer. PMPO snaga od 220 W je, naravno, šarena laža. Zanimljivo je da je zvuk, veoma sličan, pošto je uticaj sub-a kod prethodnog modela, prilično mali.

MSS sk-a30

Bez obzira na svoju klasifikaciju, zvučnici predstavljaju pravo iznenađenje. Izgledom ne plene posebno, ali za ove dimenzije daju izuzetno dobar zvuk. Dvosistemski su i magnetno zaštićeni, konstrukcija je plastična, ali nema „zvečanja“, sem na najvećoj snazi. PMPO od 180 W ne govori mnogo, ali čuju se sasvim dobro. I ovde su smetnja kratki kablovi.

Quake pravi malo problema kada je pojačanje veće od 1/2, ali se do toga sve dobro čuje. Previše eksplozija prelazi u krčanje, što svakako nije pozitivno, ali je normalno, uzevši u obzir konstrukciju i cenu. Bas refleks je dobar, pa se solidno izvlače svi tonovi. ZZ Top je čvrst kao što treba, a i Piano zvuči korektno - nema „zvečanja“, osim kod velikog pojačanja. Bas je, naravno, „mršav“.

Ovo je odličan izbor za univerzalno korišćenje pored računara i bez problema dobija preporuku za univerzalnu kućnu i poslovnu primenu. Neće vas dignuti u nebesa, ali cenom od stotinak maraka neće napraviti „krater“ u novčaniku.

Multimedia Speaker Systems sk-a10 je „manji brat“ prethodnog modela. Snaga je manja (PMPO 120 W), konstrukcija je jednosistemska, ali uzimajući sve to u obzir, zvuk je dobar. Ipak, ne može da izrazi ni basove ni visokotonce, prilično je metalan, što je pogodovalo samo ZZ Top-u. Zvučnike preporučujemo onima koji audio komponentu multimedije ne smatraju presudnom, ali smatramo da treba dati malo više novca i uzeti sk-a30.

Koss ponovo napada

Možete li proći sa zvučnicima i mikrofonom? Sa procvatom telefoniranja preko Interneta, sušalice postaju sve značajnije. Ima raznih modela i veličina, a na našem testu našla su se tri modela za ozbiljniju upotrebu: R/50b, R/60b i R/70b. Modeli 50 i 60 imaju kožne naušnice dok model 70 ima naušnice od sunđera. U početku je to delovalo neobično, ali pokazalo se da sunđeri najbolje izoluju spoljne zvuke.

Opšte karakteristike su velike zatvorene školjke, kvalitetan mikofon, kabl od dva metra i jako dobar zvuk. Slušalice u početku pomalo stežu, ali na to se brzo naviknete, pošto su naušnice mekane i dobro vas izoluju od „spoljnog sveta“. Uz sve modele je koristan dodatak, pojačavač za mikrofon koji koristi jednu AA bateriju i jednostavno se montira na kraj kabla. Koss-ovci su mislili na sve, pa se dobijaju i adapteri za 3.5 mm i 6 mm džekove.

Kvalitet zvuka je veoma dobar, bez obzira šta se sluša. „Probijanja“ se osete samo na velikim pojačanjima, ali tako sigurno nećete ništa ni slušati. Reprodukcija visokih i niskih tonova je vrlo dobra, a razlike nisu posebno velike na ovim modelima, mada je naravno sve najbolje na R/70b, koje daju najveću „dubinu“ i najbolje reprodukuju visoke tonove i basove.

Mikrofoni su na sva tri modela isti, a kvalitet glasa je zaista dobar. Preporučujemo upotrebu pojačivača i baterije, jer se tako dobro „hvata“ i sasvim tih govor. Sve u svemu, utisak je odličan, tako da telefoniranje i voice-mail postaju uživanje.

Korisne adrese:

ComputerLand, Kralja Petra 8/II, Beograd, tel. 011/635-065, www.compland.co.yu

List Computers, Cara Uroša 35, Beograd, tel. 011/185-747

T. M. Comp, Požeška 83a, Beograd, tel. 011/553-446, www.tmcomp.co.yu

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.